БИЉАНА ЧЕКИЋ ЗА "НОВОСТИ": Другари из школе ми честитају све време, сви су поносни на мене
СВЕТСКУ телевизијску премијеру "Даре из Јасеновца" Предрага Антонијевића пратило је јуче 2.650.000 гледалаца у Србији (удео гледаности од 50,3), а ова потресна драма приковала је за екране и публику у Републици Српској и у Црној Гори.
И током трајања филма, а нарочито по завршетку, друштвене мреже усијале су се од реакција. Синоћ је, чини се, свако имао да каже нешто о "Дари".
Редитељ Антонијевић, за "Новости", у првој изјави после премијере, сумира реакције на филм који је, као ретко кад, окупио и окупирао људе.
- Прве реакције су врло добре, сјајне, јављају ми се људи које нисам чуо по 20 година да ми пренесу своје импресије. Види се да је "Дара" оставила дубок и упечатљив утисак. То је само доказ колико је овај филм био потребан, колико се њиме неки дуг који имамо према жртвама намирује, односно, почиње да се намирује. Треба радити на томе да буде још много филмова на ову тему.
Хвалили су синоћ сви "малену Дару", односно, маестралну 13-годишњу Биљану Чекић, која је заједно са другом децом натуршчицима изузетно уверљиво дочарала све муке и страхоте јединог дечјег логора у Другом светском рату.
- Срце ми је пуно, сви су поносни на мене - казала је, за "Новости", после премијере, ова малена девојчица, а велика глумица. - Толико ми је драго било што су људи најзад могли да погледају филм, и то у својим кућама. Причала сам већ колико је било тешко и некад страшно доживети све то на снимању, а док смо гледали, утисак је био још јачи и емотивнији.
Биљана је светску премијеру испратила са својом породицом.
- Гледали смо филм заједно, а тата, коме је велики број чланова фамилије настрадао у Јасеновцу, баш због тога је био још поноснији на мене, јер сам учествовала у овој причи.
Моји другари из школе су такође гледали, честитају ми све време, сви су поносни. Телефон не престаје да звони - каже нам Биљана и најављује свој долазак из родног села Срефлије код Козарске Дубице на биоскопску премијеру 22. априла.
Њен отац Радован Чекић надовезује се на Биљанине речи, објашњавајући да је деветоро рођака његове бабе, која је преживела Јасеновац, настрадало у Јасеновцу.
- Све што сам знао о јасеновачком стратишту, знају и моја деца, не поновило се никад.
Срећан сам и радостан колико и тужан, свашта осећам. Тешко ми је било да гледам филм, али издржао сам. Поносан сам на ћерку и срећан што је овај филм снимљен, даће Бог да прикаже по целом свету праву истину и докаже да се не ради ни о каквој пропаганди - додаје отац филмске Даре.
Говорећи о првој екранизацији ужаса Јасеновца, Антонијевић каже да други, до сада, нису могли или смели да се ухвате укоштац са свим страхотама у НДХ - док је "председник Србије Александар Вучић то и хтео и смео". О преседану којим је пре биоскопске обезбеђена светска ТВ премијера у Србији, Црној Гори и Републици Српској, Антонијевић каже:
- Мислим да је била добра одлука коју смо Макса Ћатовић и ја донели да филм прикажемо на телевизији, да због ове несретне короне не чекамо сад, да се развлачимо по биоскопима...
Критика у "јутарњем"
КРИТИЧАР "Јутарњег" Ненад Полимац, бавећи се редитељско-сценаристичко - продукцијским пропустима, дозволио је себи и доиста невероватну констатацију како се "не може прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима"!
Сад је био тренутак, имајући у виду све ове грубе нападе из региона и света да је "Дара" некаква српска пропаганда. Овако су људи могли да се лично увере о чему се ради.
- Филм траје два сата, а Јасеновац је трајао четири године. Дара је једна, а толике душе су прошле кроз голготу. Моји свеци не могу бити у истом рају у ком су Степинци блажени - написао је један од гледалаца.
И Гага Антонијевић каже да је "на нашу несрећу тамо било много горе од оног што је приказано на филму".
- Ми смо нашли неку најнижу прихватљиву меру у описивању тих злочина која може да се прикаже. Више од тога би било немогуће гледати, а мање од тога не би донело правду, нити учинило филм истинским. Десило се то што се десило, али требало је одлучити како то показати. Ми смо то пажљиво мерили и верујем да смо успели. Јесте тешко за гледање, али може да се испрати, а да је било нешто лакше то би била неправда према жртвама и ономе што се дешавало. Али, и на ово тешко и мучно што смо приказали има оних који кажу да "није ово довољно". Знамо ми сви да је у логорима било горе, али не може се ићи на платно са више од овога - објашњава редитељ.
Многобројни ТВ гледаоци у својим коментарима осврнули су се и на полемику која се развила много пре премијере о наводном антихрватском и антикатоличком тону филма. У срца гледалаца урезала се и сцена Српкиње која на путу ка логору, наслућујући ужасе који је чекају, размењује неми поглед са Хрватицом која ради у оближњем пољу, а потом оставља своју бебу у жбуну да је ова преузме. "Нису сви Хрвати ћутали и гледали своја посла", приметили су гледаоци.
- Нико није луд да каже да су сви Хрвати били усташе, али усташе јесу били Хрвати. Трудили смо се да направимо ту јасну дистинкцију. Не знам шта су очекивали да урадимо, али чињенице су јасне. Лубурића, Анту Врбана, Љубу Милоша, сестру Барту Пулхерију, фра Мајсторовића илити фра Сотону нисмо ми измислили, то су људи који су постојали и за чије злочине постоје докази. Мислим да је филм поштен, честит и искрен, можемо свакога у очи да погледамо. А Хрвати нека сами са собом расправе шта је био Јасеновац, јер то очигледно до данас нису успели да реше - каже нам Антонијевић.
Председник Србије: Веома важно за наш народ
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је да му се допао филм "Дара из Јасеновца" и истакао да је веома важан за наш народ, јер говори о месту највећег страдања нашег народа икада.
- Гледао сам филм, нисам неко ко са уметничке стране може то да посматра, али филм ми се допао, јако је тежак али веома важан за наш народ. Коначно се неко сетио да направи филм о месту највећег страдања нашег народа икада. Не постоји ниједно веће стратиште српског народа од логора Јасеновац - нагласио је Вучић.
Он је јуче, одговарајући на питања новинара, казао да је држава помогла тај филм, на његову иницијативу:
- Ако неко треба да одговара због тога, то сам ја, поносан сам на ту чињеницу - што су се после 75 година нека држава, председник и нека влада сетили да би требало да се помогне нешто што ће да говори о нашим жртвама у Другом светском рату и нашем многострадалном народу.
Вучић је поручио да ће "ако су направили неку грешку, одговарати пред грађанима Србије".
По оценама публике, ништа мање уверљиви нису били глумци који су дочарали сурове злочинце, Игор Ђорђевић као Анте Врбан или Марко Јанкетић као злогласни Макс Лубурић.
- И сам сам јуче први пут гледао филм. Реакције које сам до сада чуо и испратио су углавном добре. Филм је, кажу, интензиван, стравичан, трагичан, тужан... Уосталом, какав једино и може и мора да буде филм на ту тему - казао је, за наш лист, Марко Јанкетић.
Пиратски снимци
САМО који сат после премијере на "Јутјубу" су почеле да круже пиратске верзије "Даре из Јасеновца", снимљене током телевизијске премијере. Како су нама казали продуценти, у сарадњи са полицијом, односно, одељењем за високо-технички криминал, јуче су током целог дана били ангажовани на уклањању ових пиратских копија.
Већина гледалаца сложна је у томе да се на овоме не сме стати, јер је много тога што се мора сачувати од заборава, за наук и опомену генерацијама које долазе.
- Овај и сви будући филмови о Јасеновцу не праве се због црвеног тепиха већ због црвене Саве - један је од дирљивих коментара са "Твитера".
MАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Догађаји јачи од уметности
ДОГАЂАЈИ у Јасеновцу су јачи од уметности и просто је неумесно говорити да ли ми се свиђа или не свиђа филм "Дара из Јасеновца".
МИЛОШ КОВИЋ: Почетак пута ка разумевању
ПРИКАЗИВАЊЕ филма "Дара из Јасеновца" истовремено у Републици Српској, Црној Гори и Србији веома је важан догађај. Најважнија тема наше историје је, по свему судећи, геноцид у НДХ. Било је потребно да о томе одавно говоримо, да освестимо тај геноцид као народ, да схватимо шта се догодило и зашто се то догодило. Надам се да је ово само почетак пута и да ћемо имати још филмова о геноциду у НДХ и Јасеновцу. Када сместимо геноцид над Србима у темеље српског националног идентитета, онда ћемо боље разумети ко смо ми и зашто нам се догађа ово што нам се дешава, а разумећемо, нажалост, и хрватску политику према нама у последњих бар 150 година.
МИРОСЛАВ ТОХОЉ: Филмски обрађена прошлост
УНУЦИ су ми рекли да је "Дара из Јасеновца" први филм који их је потресао. Филм осликава прошлост која није, изузев у филму "Окупација у 26 слика", филмски обрађена. У књигама јесте, чак се и роман "Остаци света" Игора Маројевића, за који је управо добио награду "Меша Селимовић" делом односи на Јасеновац. Болно је сагледати то што се по филмској причи догађало нашим породицама. У мојој породици је било негде око 30 жртава разних логора и разних јама. Ипак, у једном часу зажалио сам што није било више статиста, некако ми празњикаво делују ти логори који су прогутали неколико стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома. Ако се може овом филму приговарати, то је једини приговор и он није суштински.
МИЛОШ ШОБАЈИЋ: Плакаћу на премијери
МОЈА супруга Маја и ја смо почели да гледамо филм "Дара из Јасеновца", али смо брзо схватили да нисмо у расположењу да се толико напатимо гледајући то чудо које је урађено Србима, бојао сам се да се не расплачем. То ћу себи приуштити у "Комбанк дворани" 22. априла и тада ћу можда да подлегнем емоцијама. Тај дан чекам са великом стрепњом, јер је тешко гледати зло које је урађено српском народу, зло за које данас покушавају да кажу да се није догодило.
Препоручујемо
БИЉАНА ЧЕКИЋ - МАЛА ДАРА ЗА "НОВОСТИ": Срце ми је пуно, долазим на премијеру у Београд
21. 02. 2021. у 15:29
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)