- ЖЕЛИМ да верујем да ће филм Дара из Јасеновца утицати на културу памћења српског народа, која често није на одговарајућем нивоу, а један од његових циљева је већ постигнут.
... Saosecam Se Sa Vama Na Cestitoj Istini u Ime Srbskog Roda i Moje Brojne Rodbine !!! ++ VJECNA NAM PAMJAT - A Nima SLAVA ++ Amin ++ Amen !!! NM
Повезане вести
БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО "ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": "Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика"
ФИЛМ "Дара из Јасеновца", у чијем је фокусу прича о српској девојчици која се суочава са ужасима усташког концентрационог логора, од почетка је био оптуживан да је "националистички" филм који промовише идеју "Велике Србије".
16. 02. 2021. у 14:07
ОСВЕТЉЕН СКРИВАНИ МАСАКР СРБА: Уредник магазина "Фигаро" Жан-Кристоф Бисон истиче значај филма “Дара из Јасеновца”
НЕ може да се разуме шта се догађало деведесетих, ако не знамо шта се дешавало четрдесетих. Ако не схватамо да је хрватски национализам наслеђен из периода Другог светског рата, не можемо ни да схватимо шта се дешавало при распаду Југославије.
15. 02. 2021. у 13:17
ФУДБАЛЕРА СТРЕЉАЛИ ПО НАРЕДБИ ПАВЕЛИЋА! Никола Пајевић, најстарији од фудбалске браће, страдао 1943. од усташа
СТАРИЈИМ поклоницима фудбала остала су у лепом сећању браћа Пајевић, са Цетиња, Милутин Мишо (1920-1992) и Божидар Пуша (1927-2013), који су имали успешне играчке каријере у дресу Партизана и југословенске репрезентације.
14. 02. 2021. у 16:49
"ПОБЕДИЛА" ПОЛИТИКА - “ДАРЕ” НЕМА У ТРЦИ ЗА ОСКАРА: Наш филм није номинован за престижну филмску награду
САДА је и званично - “Дара из Јасеновца” није ушла у избор за Оскара.
10. 02. 2021. у 00:19
ЧУВЕНИ ИСТОРИЧАР УПОЗОРАВА: Порицање Јасеновца - поновно убијање жртава, усташе су највеће убице у историји!
ПОРИЦАЊЕ усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана.
05. 02. 2021. у 23:33
УСТАШЕ СЛАЛЕ СРБЕ КАО РОБОВЕ У НОРВЕШКУ: Историчар Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа - више од половине је страдало у камповима
У НОРВЕШКУ је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, а више од половине је настрадало у камповима, изјавио је норвешки писац и историчар Кнут Фловик Торесен.
05. 02. 2021. у 22:01
Најновије из рубрике
СРПСКО КОЛО У ЛИМАСОЛУ: Пројекат "Музиком кроз музеје света", запчет на Крфу, наставиће се наступом на Крфу, а потом и у Италији
ДЕЛА кипарских и српских композитора, међу којима су и дворска кола чије се партитуре чувају у нотном архиву Историјског музеја Србије, одзвањала су у петак, 7. марта, под сводовима Историјског музеја у Лимасолу. Овим концертом, премијерно започиње нови циклус, назван "Музиком кроз музеје света", настао из пројекта који су започели, и кога заједнички негују Историјски музеј Србије и UNICA арт.
10. 03. 2025. у 16:31
ПУЧИНИЈЕВЕ ХЕРОИНЕ: Изложба посвећена женским ликовима славног композитора у Народном позоришту
У МУЗЕЈУ Народног позоришта, у четвртак 13.марта, отвара се изложба "Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта", аутора Драгана Стевовића.
10. 03. 2025. у 14:22
ЗА РОЂЕНДАН "ПРОСЈАЧКА ОПЕРА": Народно позориште Ниш премијером обележава 138 година постојања
ПРЕМИЈЕРОМ "Просјачке опере" нишко Народно позориште сутра (11.марта) обележиће 138. рођендан и Дан куће: дело славног чешког писца Вацлава Хавела поставља на сцену редитељ Милан Нешковић.
10. 03. 2025. у 14:09
СЕЋАЊЕ НА РЕКС ИЛУЗИВИЈА : Изложба о Митру Суботићу Суби у Културном центру Србије у Паризу
У Културном центру Србије у Паризу, од 13. марта до 11. априла, биће одржан заједнички, веома садржајан програм са Фондацијом Митар Суботић Суба, у знак сећања на нашег изузетно плодног музичара, композитора и продуцента, који је 1999. године, у својој 38. години живота, преминуо у Бразилу.
10. 03. 2025. у 13:45
БИЛО ЈЕ И КЛЕЦАЊА, АЛИ СМО ОСТАЛИ ДОСЛЕДНИ И СЛОБОДНИ: Књига Ненада Бркића "Сан и јава - Звездара театар" о четири деценије постојања
НИСМО имали новац. Нисмо имали подршку власти. Нисмо имали свест у шта улазимо. Имали смо идеју. Имали смо смелости да кренемо у реализацију те идеје. Имали смо смелости да развежемо неке теме које су биле завезане. Имали смо пријатеље. Имали смо јавност.
09. 03. 2025. у 13:22
Коментари (7)