КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (13): Сутра стиже победник

Проглашење лауреата заказно у подне на онлајн конференцији на порталу www.novosti.rs

Фото В.Н.

ЈОВАН ПЕЈЧИЋ (Београд)

1. "КЊИЖЕВНА ИСТОРИЈА И НАЦИОНАЛНА ФИЛОЛОГИЈА",

Душко Певуља ("Књижевна задруга")

2. "ПРОХУЈА", Драган Лакићевић ("Партенон")

3. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

4. "ОСТРВО", Бранислав Матић (СКЗ)

5. "ВРТ ОД СЛОВА", Јелена Пилиповић ("Службени гласник")

ДРАМУ првих деценија трећег миленијума карактерише све гласнији прелазак са просветитељског на просветилачко: са социјалног на индивидуално, са спољњег на унутрашње, са знака на симбол, у свим духовним областима. Најочитије је то у уметности и мисли. Књижевност у овом смислу односи првенство: зато што се артикулише у речи и кроз реч, она је транспарентнија од свих других облика стварања и мишљења. На прагу је, значи, доба преиспитивања и, што је не мање важно: уметничка и мисаона опредељења не подлежу, као до јуче, сиренском зову лажљиве тзв. нормалности (ненормалног рата против Божјег природног реда и хијерархије), већ бирају служење једноме позиву необухватнога смисла, оном царству у којем су рађање и смрт, људски идентитет и историја - средства и израз вишег права на истину и лепоту као на категорије ван каквих у човечанском свету нема душевно-духовне испуњености и спокоја. Из тога сазнања (у којем као једно мирују прошло и будуће, традиција и модерност, стварање као естетски, као научни и, такође, као етички чин) извукао сам мерила на којима почива мој избор: за поезију (Б. Матић и Д. Лакићевић), за роман (И. Маројевић), за мишљење и науку (Ј. Пилиповић и Д. Певуља).

* * * * * * * * * *

ЗОРАН БОГНАР (Београд)

1. "УДАЉЕНИ БУБЊЕВИ",

Владимир Копицл (Културни центар "Нови Сад")

2. "ЦВЕТ У ЈАМИ", Лена Волгин ("Скрипта Интернационал")

3. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

4. "ЕХО БЕОГРАДА", Васа Павковић("Академска књига")

5. "ПЕЛЕРИНА", Радивој Шајтинац ("Геопоетика")

ПРОШЛУ годину ћемо свакако памтити као годину тоталног апсурда у којој је неки вирус (ковид 19) успео да заустави свет, паралише и обесмисли све системе, угрози и укине све људске слободе, унизи и обесмисли достојанство и морално-етичке норме човека. Памтићемо је и као годину у којој се нису одржали Олимпијада и Вимблдон (први пут након Другог светског рата), као ни београдски Сајам књига. Ипак, када је реч о књигама, на том волшебном микроплану, нама многима још увек суштински важном, у 2020. појавило се доста занимљивих и вредних књига од којих би, уз горе наведене, превасходно, још истакао нове романе Енеса Халиловића, Светислава Басаре, Томислава Лонгиновића, Тихомира Стевановића, Стефана Кирилова, Мурата Балтића, Ненада Теофиловића, Саве Стијеповића, Владимира Копицла, Предрага Марковића и Василија Домазета; књиге песама Ненада Грујичића, Жељке Аврић и Саше Радоњића, као и књигу прича Гордане Влаховић.

* * * * * * * * * *

МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ (Београд)

1. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

2. "НЕ МОГУ СВИ ДА УМРУ ЛЕТИ", Милан Тодоров ("Архипелаг")

3. "ЗВОНА ИВЕ АНДРИЋА", Слободан Грубачић ("Службени гласник")

4. "ВРТ ОД СЛОВА", Јелена Пилиповић ("Службени гласник" и Филолошки факултет)

5. "О СВЕТЛОСТИ СТАРИЈОЈ ОД НЕСРЕЋЕ",

Александар Јовановић (Институт за књижевност и уметност)

УЗ жаљење што не могу да уврстим књиге већ награђених Радована Белог Марковића и Енеса Халиловића, определио сам се за два романа и три критичко-есејистичке студије. У својој досад најбољој књизи, И. Маројевић је, композиционо и поетички необичним поступком, у новој расвети приказао комплексност и сложеност патње на овим просторима - од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, Сребренице и Кравица, до бомбардовања 1999. године. Са искуством сатиричара и мајстора вербалних игара на малом простору, М. Тодоров написао је кратки роман необичне обојености. Паралелно с љубавном причом која се одвија у амбијенту између Сегедина и Новог Сада, Тодоров доноси дух и сензибилитет истог оног Маројевићевог "столећа логора". С. Грубачић дао је вредан допринос ионако богатој литератури о Андрићевом свету идеја: луцидним референцама осветљава углове који до сада нису били истраживани... Ј. Пилиповић разматра дотицаје, кореспонденцију и сазвучја два велика класична опуса - Платонове филозофије и Вергилијеве идиличне поезије, везу која се може читати и у постмодерном кључу... Есеји А. Јовановића о српској поезији - објављивани у протекле три деценије, доносе нови, снажнији доживљај културе, времена и простора отежалог од вишка историје и обасјаног врхунским стиховима.

* * * * * * * * * *

ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (Крушевац)

1. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

2. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА", Ђорђе Писарев ("Агора")

3. "ПРАВИ ЖИВОТ ГОСПОДИНА СТАЈНИЦА", Срба Игњатовић ("Пресинг")

4. "МОЈА МАМА ЗНА ШТА СЕ ДЕШАВА У ГРАДОВИМА", Радмила Петровић ("Енклава")

5. "ГРАНИЧНИ ПРЕВОЈИ ПЕСМЕ", Дејан Богојевић ("Пресинг")

У РОМАНУ И. Маројевића страдања народа и појединца трају и настављају се (Шпански грађански рат, Јасеновац, Блајбург, Сребреница, Кравица...). Зло је присутно у свим облицима. Невиних нема. Опора, жестока прича. Аутоиронично, хуморно, каткад цинично, Ђ. Писарев води дијалог са познатим именима светске књижевности, трагајући за сопственим ја. Каква је моћ књижевности треба да открије читалац заједно са аутором. Посебна посластица су П. С. закључци. Књига С. Игњатовића жанровски је мешовита, могући роман од 99 прозних фрагмената. Његов јунак живи у времену опште дезинтеграције, фрустриран сећањима из детињства, неуклопив, сам. Ауторов цинизам, иронија и гротеска усмерене су на мане српског друштва у транзицији без краја и конца. Р. Петровић без устезања, дрско и изизивачки пригушеном емотивношћу и иронијом разбија митове и традицију залазећи у односе село - град, мушко - женско, и у друге заобиђене теме. Инатно, храбро, поетично. Постоји у књизи Д. Богојевића хаику: "Верујеш ли/Дејан је Шаман", и у томе је срж певања, избор мотива. Ако се душе вијају на граници светова, биће јасно како и зашто се реални свет код аутора преобликује у свет песничких слика, а душа хвата на рубовима, или је загубљена у заблудама и тескобама.

* * * * * * * * * *

ШЕФКЕТ КРЦИЋ (Нови Пазар)

1. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

2. "ДОБРАЧ, ЧАМИЛОВА ВОДА", Рагип Сијарић, ("Препород")

3. "КАРАНТИН УДВОЈЕ", Петар Зец (ННК)

4. "ОД ГЛИНЕ И ЖАДА", Емсура Хамзић ("Службени гласник")

5. "ТУЂИ САН", Милан Јованић ("Магнус")

РОМАН И. Маројевића, елитног писца који шири мисију својим делом на европски културни простор, свет подсећа на Шпански грађански рат, из тридесетих година 20. века и доводи у везу са апсурдним НАТО бомбардовањем ју-простора на крају тог апсурдног века. Лирска поема необичног и комплексног ствараоца Р. Сијарића, који је дело посветио легендарном Ћамилу, једном од највећих југословенских чаробњака књижевне речи, које је написано хераклитовски, да се два пута не може ући у исту воду, али се иста може пити. Роман П. Зеца структурално и документарно на савршен романескни приступ реконструише актуелна збивања утамничења дуњалука услед апсурдне пандемије вируса корона. Ово дело доноси психолошку литерарну анализу судбине уметника данас, који носи у души етичку дистанцу у времену у којем егзистира и одумире. Есеји и критике пркосне списатељице Е. Хамзић, у два аксиолошко-еристичка круга инспиративних тема, од саме есенције живота, промишљања и читања поезије, опире се чуду стваралачког чина својим мисаоним лицем у замаху инспирације нуди јавности рефлексивне литерарне садржаје. Роман младог писца М. Јованића, у којем износи магновење свог главног јунака који бежи кроз апсурдни свет нове емиграције као феномена света, у којем човек живи као вечити усамљеник.

Препоручујемо

Култура

1 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8) : Песме по звуку пчела

11. 02. 2021. у 10:22

Култура

0 3

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7) : Рађање љубави упркос свему

10. 02. 2021. у 10:08

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

09. 02. 2021. у 11:20

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

08. 02. 2021. у 09:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације