ФИЛМ "Дара из Јасеновца", у чијем је фокусу прича о српској девојчици која се суочава са ужасима усташког концентрационог логора, од почетка је био оптуживан да је "националистички" филм који промовише идеју "Велике Србије".
Koliko nas ima koji smo preživili takav Pogrom. Pa smo morali da Ćutimo kod Tita. Bio sam u Partizanima i Komunista, Naredili su nam da ništa ne pričamo o ratu. To je širenje Nacionalne Mržnje prema Hrvatima. Hrvati su Dobr Narod ali nevaljaju im Ustaše i njihov Režim, Vlast. To je sve Tito sakrio. Pa smo mi Srbi svi osuđeni kao neki "Četnici Ratni Zločinci". Koji su bili nužno zlo, da brane svoju Decu. Osudiše nas sve unapred do Životno. Srba je poginulo 72% a Hrvata samo 4%. Šta mislite, tu su žrtve koji su poginuli na Satljingradu. Moja malenkost ne sme ništa da kaže. Ni moja Deca me ne slušaju. Nisam im ništa pričao. Oni nisu znali do sada, da su mi Majku, Brata 10 i Strica 14,5 ustaše ubile kod Drine. Tu su nas stigli. Nismo uspeli pobeći kod Gospdina Lera u Srbiju. Ako bi rekao nešto ubilibi me Ustaše. Oni su bili Ljubimci Titovi. A bili su sve oko nas. Kada sam došao u Svedsku upao sam među njih 30 ili 40. Morao sam sa njima raditi, sa flasterom na usni. Da sam nešta reko otišo bi u Hag iz Švedske za reč.
@ČičaGorio - Mnogo mi je žao zbog svega što ste preživeli, jer mogu da razumem patnje kroz koje prolazite. Možda ste trebali ipak da nađete pravi trenutak i pričate sve to svojoj deci, kao što je meni moj deda ispričao šta se događalo u partizanima zaključno sa Sremskim frontom. Uradio je to kada sam bila možda peti razred i kada je video kako upijam sve laži koje mi brozovi istoričari serviraju u školi. Naravno mi je objasnio kako o tome ne smem javno da pričam jer će uhapsiti tatu. Zahvaljujući dedi, nijednu laž mi više nisu proturili u školi, ali sam ja kao i Vi ćutala i dozvolila da mi školski sistem od sinova napravi evropejce, a kada sam htela da im objasnim, bili su već odrasli i bilo je kasno. Sada samo mogu da žalim zbog toga ili konstantno sa njima da ulazim u sukobe koji samo pogoršavaju stvari. Veliki pozdrav za Vas i želim Vam svu sreću tokom godina koje su Vam preostale na ovoj planeti.
Film nije trebalo da se nominira za Oskara. Filmu o zlikovačkoj ustaškoj državi NDH, u kojoj je zaklan i moj ujak 1943.god.ne trebaju nikakve nagrade. Nagrada je samo snimanje jednog takvog filma posle 75.godina. Istina uvek pobeđuje, ovaj put zaista kasno. Tužno je što veoma mali broj Srba posećuje stratište poput Jasenovca u kom su ubijana na najsvirepiji način deca, starci, nemoćni, za razliku hod hrvata koji to masovno čine svake godine posećujući Bleiburg i Vukovar, gde su pobijeni njihovi vojnici koji su ubijali i činili najmonstruoznije zločine koje čovečanstvo ne može ni zamisliti.
U Splitu su ubili 27 profesora. U Zagrebu 125 Mefdecinskih Radnika i Doktora Srba. I u Srajevu 300 Srpskih Dečaka. 1990 i 1991. To niko nezna. Ali to su Švede pokazale po 5 do 10 sekundi. Dok neko nije to smkinuo i više nikada niko nije pokazao. Sada možete videti da su Ustaše Geteborske imele Vlast nad Medijima u Švedskoj. Pa i u Svetu jer je Čičak bio u Helsinkiju u Humanom. A on je postavljen od Njih iz Geteborga. On je jedan od one trijice Princeva koji su stvorili veliku EU pa sada je i onoU otišlo u EU.
Na otvaranju 1966 V.Holjevac Ambrozov (titov) primus na upit novinara odgovorio ; " Šteta što još Srba nije završilo u Jasenovcu".....da bi se kasnije pravdao time da je mislio na one Srbe koji bi bili u četnicima.
Ponosna sam na ljude koji su snimili ovaj film!!!!
На овој фотографији се види италијански генерал Александро Лузано како стоји изнад прекланог српског дјетета испред школе у Пребиловцима. Писмо које је након овог злочина послао Мусолинију остало је сачувано у војним архивама: "Драги Дуче, Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца. Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"
Gospodo....sve je džabe, bilo je genocid do 1945 a sada u ovom zadnjem ratu 1995 etnocid, a po HR stat. Zavodu za demografiju, stanovnika Hr od zadnjeg popisa iz 2001 stanovnika, u Hr nema više Srba i onih koji su se izjašnjavali kao "jugosloveni" jer po popisu za 2001 kategorija "jugosloven" nije u metodologiji popisa izjašnajvanja ...pa tako od 1991 u Hrvatskoj nema više 570.803 niti Srba niti onih "Yu" kojih zajedno sa Srbima odoše....a ja bio hebeni Jugosloven i svi moji.tačka
Повезане вести
КАКО СУ ЛОГОРАШИ ЛЕЧИЛИ СВОЈЕ ЏЕЛАТЕ: Музеј жртава геноцида 7. септембра отвара сталну поставку у Јасеновцу о усташкој болници
У месту које је постало симбол свесрпског страдања, 7. септембра биће отворена стална изложбена поставка под називом "Усташка болница у Јасеновцу 1942-1945". У једном од два преостала објекта из времена постојања система концентрационих логора Јасеновац, биће представљен историјат усташке болнице, као и биографије заточеника који су служили у њој. Поставку чине и сведочанства преживелих настала непосредно по ослобођењу 1945, њихове фотографије и документа.
30. 08. 2024. у 23:12
У ТЕЛЕГРАМУ 424 КВАТЕРНИКОВ НАЛОГ ЗА ХАПШЕЊЕ 100 ЦИВИЛА: Музеј жртава геноцида од дародавца из Беча добио сведочанства о злоделима усташа
"ПОТРЕБНО је да одмах скупите око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић. Кад их сакупите јавите ми одмах."
31. 10. 2024. у 07:00
ЗЛОЧИНА У ЈАСЕНОВЦУ ЗГРАЖАВАЛИ СЕ И НАЦИСТИ: Израелски историчар Гидеон Грајф одржао предавање у Суботици (ФОТО)
"БЕЗ хране смо били данима. Тако исцрпљени и гладни копали смо земљу, товарили у колица и гурали их до бране на Сави."
27. 10. 2024. у 12:26
Најновије из рубрике
ДА НИСАМ ПРОШАО ГНЕВ ЗБОГ РАТА И РАСПАДА, НЕ БИХ ПИСАО: Словеначки књижевник Горан Војновић о свом лику Марку Ђорђићу и "јужњацима"
ЧОВЕК пише ако га нешто боли или ако нема одговор.
25. 11. 2024. у 17:45
НАУЧНИ СКУП О НАДРЕАЛИЗМУ: Међународна конференција окупиће више од педесет истраживача из дванаест земаља
ПРИКЉУЧУЈУЋИ се међународном обележавању стогодишњице објављивања првог "Манифеста надреализма" Андреа Бретона и почетка деловања надреалистичких покрета у свету у Институту за књижевност и уметност, Музеју савремене уметности и Музеју примењене уметности у Београду биће одржан међународни научни скуп.
25. 11. 2024. у 16:27
КОШУЉА ИНДОНЕЖАНСКОГ ПРИНЦА НА ИЗЛОЖБИ У БЕОГРАДУ: Адлигатова збирка приказана у хотелу "Москва"
УДРУЖЕЊЕ за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат приказало је синоћ, у хотелу Москва, драгоцене тканине из индонежанске збирке Адлигатовог Музеја књиге и путовања. Изложба је приређена поводом доласка славне индонежанске дизајнерке Попонг Сопие из Бандунга, на Јави, и изложбе батик радова српске дизајнерке Катарине Ивановић - Раскаце, која је студирала у Индонезији и специјализовала се за осликавање тканине на традиционалан индонежански начин.
25. 11. 2024. у 16:26
ШТА КРИЈУ ЛАТИНО ЗАВОДНИЦИ? Бурне љубави и скривене приче звезда "Есмералде", "Руби" и "Злобнице"
ЛАТИНОАМЕРИЧКЕ теленовеле нису биле познате само по сложеним причама и интригантним заплетима, већ и по глумцима чија су лица, шарм и харизма обележили овај жанр. Едуардо Сантамарина, Себастиан Руљи и Фернандо Колунга су три глумца која су се издвојила као апсолутне звезде серија попут "Есмералда", "Руби" и "Злобница".
25. 11. 2024. у 16:15
МЕЂУНАРОДНИ СЦЕНСКИ СПЕКТАКЛ – “МАЛИ ПРИНЦ” СТИЖЕ У БЕОГРАД: Отворен додатни термин, прве три категорије карата на попусту од 20 одсто
АДАПТАЦИЈА класичне француске новеле Мали пинц (Le Petit Prince) која одузима дах биће представљена у београдском Сава Центру, од 20. до 22. фебруара 2025. године, у својој ексклузивној премијери поводом 80-ог рођендана књиге.
25. 11. 2024. у 15:54
Коментари (8)