БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО "ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": "Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика"

Film nije trebalo da se nominira za Oskara. Filmu o zlikovačkoj ustaškoj državi NDH, u kojoj je zaklan i moj ujak 1943.god.ne trebaju nikakve nagrade. Nagrada je samo snimanje jednog takvog filma posle 75.godina. Istina uvek pobeđuje, ovaj put zaista kasno. Tužno je što veoma mali broj Srba posećuje stratište poput Jasenovca u kom su ubijana na najsvirepiji način deca, starci, nemoćni, za razliku hod hrvata koji to masovno čine svake godine posećujući Bleiburg i Vukovar, gde su pobijeni njihovi vojnici koji su ubijali i činili najmonstruoznije zločine koje čovečanstvo ne može ni zamisliti.

U Splitu su ubili 27 profesora. U Zagrebu 125 Mefdecinskih Radnika i Doktora Srba. I u Srajevu 300 Srpskih Dečaka. 1990 i 1991. To niko nezna. Ali to su Švede pokazale po 5 do 10 sekundi. Dok neko nije to smkinuo i više nikada niko nije pokazao. Sada možete videti da su Ustaše Geteborske imele Vlast nad Medijima u Švedskoj. Pa i u Svetu jer je Čičak bio u Helsinkiju u Humanom. A on je postavljen od Njih iz Geteborga. On je jedan od one trijice Princeva koji su stvorili veliku EU pa sada je i onoU otišlo u EU.

Na otvaranju 1966 V.Holjevac Ambrozov (titov) primus na upit novinara odgovorio ; " Šteta što još Srba nije završilo u Jasenovcu".....da bi se kasnije pravdao time da je mislio na one Srbe koji bi bili u četnicima.

Ponosna sam na ljude koji su snimili ovaj film!!!!

На овој фотографији се види италијански генерал Александро Лузано како стоји изнад прекланог српског дјетета испред школе у Пребиловцима. Писмо које је након овог злочина послао Мусолинију остало је сачувано у војним архивама: "Драги Дуче, Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца. Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"

Gospodo....sve je džabe, bilo je genocid do 1945 a sada u ovom zadnjem ratu 1995 etnocid, a po HR stat. Zavodu za demografiju, stanovnika Hr od zadnjeg popisa iz 2001 stanovnika, u Hr nema više Srba i onih koji su se izjašnjavali kao "jugosloveni" jer po popisu za 2001 kategorija "jugosloven" nije u metodologiji popisa izjašnajvanja ...pa tako od 1991 u Hrvatskoj nema više 570.803 niti Srba niti onih "Yu" kojih zajedno sa Srbima odoše....a ja bio hebeni Jugosloven i svi moji.tačka