КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7) : Рађање љубави упркос свему

ПРЕДЛОЖЕНА дела су показатељ тематске и поетичке разуђености савремене српске књижевности, каже Младен Весковић

Фото В.Н.

СУНЧИЦА ДЕНИЋ (Врање)

1. "ТЕКСТ ИЗА ТЕКСТА", Радивоје Микић (НБ "Стефан Првовенчани")

Фото Приватна архива

ШИРОКА је слика духовне баштине о којој говори Р. Микић. Оплемењена тумачењем и прецизним испитивачким методама, књига доноси драгоцена виђења о бројним песницима, од Лалића, Попе, Тешића, Максимовића" до Михаиловића, Недељковића, Вукашиновића... Наслов књиге Ђ. Сибиновића указује на важан корак у књижевној естетици и нарацији који, осветљавајући порекло и карактере човека и времена, представља ауторову спремност да се суочи са наслеђем, страстима и идеалима. У књизи есеја Ч. Ђорђевић објективно формулише и следи критеријуме добре интерпретације засноване на уметничком простору М. М. Димовске, Ф. Петриновића, Ђ. Писарева, Ј. Николић, С. Денић и других. Књига С. Богдановића литерарна је потврда времена иза нас, али и овог у којем јесмо, погођени вирусом, затворени под маскама и стрепњом, а што је пробудило многа стара/нова незадовољства. А. Јовановић усклађује књижевне представе значајних српских песника (Р. Петровић, М. Настасијевић, С. Раичковић, Д. Радовић, Љ. Симовић, И. Лалић, Б. Миљковић, Б. Петровић, М. Бећковић и други), сакупивши их у једну целину у којој се дефинише нова битност и нов смисао. У овом тумачењу проговорили су језик, традиција и култура, саображавајући унутрашње поетско биће у велики мозаик савремене српске поезије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МЛАДЕН ВЕСКОВИЋ (Београд)

1. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (ДК "Студентски град")
2. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")
3. "ЉУБАВНА ПЕСМА", Срђан Срдић ("Партизанска књига")
4. "ПРАТЕЋИ ВОКАЛИ", Ласло Блашковић ("Архипелаг")
5. "О ДУКАТУ С ЛИКОМ СТАРЦА", Селимир Радуловић ("Лагуна")

Фото Н. Скендерија

ОВИХ пет наслова су, сваки на свој начин, показатељ тематске и поетичке разуђености савремене српске књижевности. Роман Д. Стојановића писан је као класични друштвени и психолошки роман који суптилно тематизује и симболички тумачи посебан историјски тренутак као што је време непосредно пред почетак Другог светског рата. Роман И. Маројевића непатетичан је и приповедачки изузетно дорађен исказ трагања за неидеологизованим, естетски валидним, промишаљем трагедија из века који иза нас. Роман С. Срдића корак је даље у његовој прози, јер овога пута, на препознатљив иронично-трагичан приповедни начин говори о љубави и могућностима њеног настанка и опстанка и онда када јој много шта не иде у прилог. Роман Л. Блашковића духовита је инвентивна прича у којој се преплићу породична историја са "великом" историјом и занимљивим местима којих се радња дотиче, као и о писању и трагању за собом, у којој овај аутор показује најбоље стране своје прозе: суптилну аутоиронију и способност повезивања личних судбина јунака са епохом. Најзад, нова збирка песама С. Радуловића нови је циклус његовог теолошког песништва, које је овога пута ушло у директан дијалог са савременим светом, чиме је показала универзалност свог промишања како у сагледавању вечног, тако и ововременог.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (Вршац)

1. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА", Ђорђе Писарев ("Агора")

Фото Приватна архива

Ђ. ПИСАРЕВ нас води кроз структурални ток поетско-медитативних кратких резова који су уједно и динамична жива интеракција са познатим делима светске литературе. Сврха је да се ухвати и задржи пажња савременог читаоца који је увучен у игриву, ироничну промену места бивствовања јунака из стварности књижевности у стварност живота. Књига прича З. Ћирића је авантуристичко штиво преламања интимно индоктринисаних страсти као литерарни облик препознавања у овом животу. Песништво књиге М. Алексића је трагања за сопством које је неодвојиви део наше културне матрице: предања, снова, уверења смештен у шири европски литерарни контекст. У духу плодног вишедеценијског истраживања слике у служби језика где се дело појављује као књижевни сигнал ненаписаног, у овом случају дело Мирољуба Тодоровића може се ишчитавати као својеврсни родослов мултидисциплинарних разговора са апартним личностима из културе чија се актуелност никада не доводи у питање. Књига која подједнако интригира и проучаваоце филмске уметности као и филмофиле, будући да аутор антиципира даљи ток разобличавања филма; имајући у виду притом постмодернистичи симулакрум иновација нове ере дигитално-техничке процесије филмске индустрије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ (Ниш)

1. "МОЈА МАМА ЗНА ШТА СЕ ДЕШАВА У ГРАДОВИМА",
Радмила Петровић ("Енклава")
2. Uristen, Драган Бошковић (Ауторско издање)
3. "ОНО ШТО СМО БИЛИ", Душко Домановић (Ауторско издање)
4. "НЕМАЈУ СВЕ КУЋЕ ДВОРИШТЕ", Катарина Митровић ("Енклава")
5. "НИШТА НИЈЕ НИЧИЈЕ", Бојан Савић Остојић ("Контраст")

Фото Приватна архива

ПРОШЛОГОДИШЊУ песничку продукцију обележиле су књиге с потенцијалом да уздрмају и оне који поезију одавно нису имали у рукама, а најпре је то збирка Р. Петровић. Ауторка се није бојала да осветли срж патријархата који нас споља чува, а изнутра изједа; да оголи и село и град где једнако (не) припада и покаже како личе као јаје јајету - учмали су, неприпремљени на промену, задојени клишеима, ненавикнути на другачије. Ауторско издање поеме Д. Бошковића представља још једном тоталитет песничког искуства, екстатични израз личног религиозног доживљаја у апокалиптичној визији која у потпуности одговара години за нама. У виду ауторског издања, појавила се и збирка Д. Домановића, као сирова песничка енергија и одраз неукротивног сензибилитета, отворено ангажовано кодирана, а опет интимно меланхолична. Јунакиња експерименталног романа у стиховима К. Митровић, написаног у облику поетског сценарија са драматуршком заводљивошћу и разуђеном галеријом ликова, преиспитује однос према фигури оца и идентитетски се ослобађа кроз неочекивану инверзију: онај коме је помоћ потребна спасава оног који је професионално пружа. Својеврстан омаж колекционарској страсти, обликован кроз (ауто)иронични однос према поседовању књига и књижевном наслеђу у најширем смислу речи, а у аутентично иновираној форми пикарског романа, Б. С. Остојића, једно је од најбољих прошлогодишњих романескних остварења.

Препоручујемо

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

09. 02. 2021. у 11:20

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

08. 02. 2021. у 09:50

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4.) : У потрази за добрим местом

07. 02. 2021. у 09:35

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Добро и зло у смутном времену

06. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 4

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2): Домети српских прозаиста

05. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

04. 02. 2021. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације