МУЗИЧКА ДИВА ГАБИ НОВАК: Волим свој Београд, увек му се радујем

КАДА је, не тако давно, настајао рукопис душе Милутина Дедића из које смо за "Новости" извлачили причу о овом чаробњаку речи и цртежа, титрала је снажна, готово неописива светлост његовог брата Арсена.

Фото П. Милошевић

То је она светлост кад брат, у причи о себи спаја ореол око читаве породице Дедић. Она светлост која је, упркос физичкој раздвојености, остала под једном звездом. Та звезда има више имена: љубав, доброта и међусобно поштовање. Арсенов брат је у Београду. Арсенова породица у Загребу.

- Чујемо се често Габи и ја... Ето, још нисам стигао да јој јавим како је једна девојка из Зенице, Мерима Хандановић, магистрирала на теми: Арсенова поезија - казао нам је, тада, Милутин.

Тако је почела прича за ово недељно издање "Новости".

Позвали смо Мериму:

- Да, и књига је готова - одговорио је с друге стране анђеоски глас девојке која је стасала у породици заљубљеника у поезију и композиције једног од највећих поета и композитора бивше Југе. Оне песме које су промовисале узвишеност љубави и вере у Човека. Његова порука у песми са Мишом Ковачем, суграђанином из Шибеника, "Ми смо лишће с исте гране", нажалост није и била химна која је могла да предупреди зло које нам се десило. Зло које нам је у крви расточило земљу. Данас се кајемо и тешимо песмама.

ЗАШТО смо направили овај, неуобичајени увод? Зато што би било неправедно и непоштено да не испоставимо да су нам Милутин и Мерима у Загребу "отворили" врата Арсенове највеће љубави и сапутнице Габи Новак, која са њиховим сином Матијом живи нове и старе Арсенове песме. Габи нерадо, а можда и никад није пристала на телефонски разговор са новинарима, као у овој прилици. Њено поверење је утолико, за нас, одговорније.

- Миле (Милутин), јавио ми је да ћете звати - одговорила је после првог позива.

Њен, препознатљив баршунасти глас, топао и пријатан, оборио је рампу између збуњености с ове стране и оне одакле се јавља истинска величина југословенске музичке сцене. Охрабрила нас је и узвисила:

- Немојте, молим вас, да се устручавате, радосна сам да вас чујем - казала је.

Није било време за позиве, помислили смо. Испоставиће се потпуно погрешно. Дива се не одмара ни када је то, за њене године (а нећемо рећи које), потпуно у реду.

- Ето, да вам јавимо да је једна млада девојка из Зенице магистрирала на поезији и стилистици Арсеновог уметничког опуса. И, да...

Foto: Архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Јао, то је заиста дивно. Да Арсенову поезију памте и негују младе генерације. Млади су увек, а верујем и данас, имали осећај за све што је вредно. Почаствована сам овом вешћу. Верујум да је све што је исконска лепота коју је Арсен промовисао, безгранична. Он је био видовњак. Ишао је у сусрет времену које, и тај рад ове девојке, није прегазило сећање на Човека. Његове поруке љубави и доброте које је у својим песмама промовисао, немају границе. Охрабрена сам што сам доживела да се памте само срећни дани и само добри људи. То је мото мог живота и живота моје и Арсенове породице.

Позив музичкој диви, судбина шта ли је, стигао је управо када се стишавао земљотрес у Сиску и Петрињи. Који сат пре, овај земљотрес заљуљао је и Загреб.

- Ужасно је тешко кад људи страдају, остају без кровова и домова - каже нам Габи.

- Колико год да се трудимо да будемо изван времена које нас погађа, а уз дуготрајни притисак вируса, те пошасти која нас је оковала и изоловала у самоћу, ми се некако одупиремо. Састајемо се и не дамо да нас пошаст обори. Мој и Арсенов син, Матија, стално ме покреће. Његова кћерка, матурант, моја је преокупација. Да је усмеримо како да настави школовање. Боримо се да нас пошасти не савију. Много смо тога већ претурили преко главе. То нас је и ојачало, па се не предајемо. Окупљамо се, свирамо, стварамо.

ПОДСЕЋАМО нашу уважену саговорницу на тренутак када је, после дванаест година, решила да се врати у жижу музичке сцене и врати лепоту и духа некадашњег. Заблистала је композицијом "Сањај, једини". Пре тога, Синиша Шкарица, у "Књига о Габи", осветлио је готово седам деценија њеног уметничког рада.

- Све је то дошло, некако спонтано - каже Габи Новак. - Сећање на време које је било, могу да кажем, сретније од овога. То је било време другачијих вредности које су изнедриле Арсена и мене. Ми смо нашу љубав и нашу уметност надограђивали. То је било полазиште наших породица, корен из кога стасава стабло здравих плодова. Један од тих плодова је и наш син, али и Милутинова деца која знају свој пут. Сваки њихов дан је наш дах. Ми их следимо и срећни смо уз њих.

Потрајао је разговор од ког смо очекивали тек неколико речи о магистарском раду Зеничанке Мериме Хандановић.

- Ето, сад имате и више од тога - казала је Габи.

Упитали смо је на крају, када ће поново у Београд.

- Волим свој Београд, увек се радујем сусрету са добрим људима - одговорила је и пожелела да читаоце "Новости" подсети са Арсеновим и њеним песмама које је у ново рухо оденуо њихов син Матија.

МЕРИМИН МАГИСТАРСКИ РАД

- БИО је занимљив изазов када сам магистарску тему о језику и стилу Арсена Дедића предложила научно-наставничком већу - каже, за "Новости", тридесетогодишња Мерима Хандановић, сада докторанд треће године Филолошког факултета у Зеници. - Били су одушевљени, и ја сам схватила да нисам једина у генерацији која је одрастала уз Арсенову музику и поезију. Моја повезаност са Арсеновим кантауторским радом је пре свега емотивна и изванјезичка, јер се у мојој породици Арсен везује за нека сретнија, предратна времена. А, то су, у ствари, светски поетски домети са наших простора.

Ни ти, ни ја

Ни ти, ни ја

то нисмо могли знат

ни ти, ни ја

да такав бит ће крај

Јер што знаш

о ноћи дан док траје

о празној зими

кад љето још је ту

Ал` увијек има трећи

тај трећи који зна

све оне праве ријечи

што нисам знала ја

Ни ти, ни ја

то нисмо могли знати

на криву карту

да ставит ћемо све

Ал` увијек има трећи

тај трећи који зна

све оне праве ријечи

што нисам знала ја

Још си са мном, злато моје

У мом срцу

снијег већ пада данима

све је сиво

али мене то не занима

Сањам љето плаве боје

још си са мном,

злато моје

још се сјећам

наших њежних година

Прозор леди

а ја цртам прстима

моја мала нота

ал` је пјесма велика

Тихи концерт за

нас двоје

знам да чујеш,

злато моје

да ме гледаш

да ме чуваш с облака

Сањај, сањај, једини

као ја и као ти

нек` свијет се

ноћас загрли

нек` се воле, воле сви

туга да не постоји

то је тајна, тајна љубави

Препоручујемо

Култура

0 2

ГАБИ НОВАК ЗА "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ": Ево шта је легендарна певачица рекла о Арсену Дедићу и о Београду

30. 01. 2021. у 19:46

Познати

0 3

ПОСВЕТЕ МАРТИ И АРСЕНУ: Пијанисти и другови Васил Хаџиманов и Матија Дедић одушевили на "Панчевачком џез фестивалу"

08. 11. 2020. у 10:51

Познати

0 0

ВАСИЛ И МАТИЈА СПРЕМАЈУ КОНЦЕРТ КОЈИ СЕ ПАМТИ: Познати регионални музичари звезде панчевачког џез фестивала

02. 11. 2020. у 05:00

Познати

0 0

УСКОРО НОВИ ДУЕТ: Певачица Лена Ковачевић све популарнија у Турској

17. 01. 2021. у 17:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације