ЕМИР КУСТУРИЦА: Кондуре, ресет и пантолоне од вражије коже

НЕДАВНО је господин Клаус Шваб, предсједник Извршног одбора Свјетског економског форума у Давосу, најавио „Велики ресет“ уместо „Велике депресије“, па реко‘, ‘ајде да и ја дaм допринос том „Великом ресету“, промјени која би требало да спасе човјечанство од превеликих ломова - каже редитељ Емир Кустурица у ауторском тексту за портал Искра.

Емир Кустурица

Текст преносимо у целости:

Да се разумијемо, ту не би било никаквог драња коже. Производњу треба држати подаље од заштитара људских права. Пажљивим узорковањем састава коже са површина лица НИН-овог лауреата и скидањем ситних семплова његове коже, ствар не би била видљива од озбиљно нарушене конфигурације фаце, могло би да се стигне до фасцинантних резултата за масовну производњу 97 посто безбједне обуће.

Одавно произвођачи ципела трагају за идеалном обућом. Од непромочивих, преко топлих, осјетљивих на бактерије, ципела које не одолијевају киши и снијегу, до космичких баканџи гдје се обућари поигравају са изолацијама и употребом ваздуха као двослојног изолатора.

Ципела скинута са лица лауреата могла би да постане ефикасна заштита човјека од прехладе, и то не само обичних шетача, од дјеце до пензионера, него и за чување здравља радника професионалаца који газе по свим површинама, укључујући канализационе системе, ватрогасне потребе, цивилну заштиту, онда, уз помоћ високоразвијених индустрија, и до путовања на удаљене планете у безбједној обући. И што је још важније, у том подухвату би могао да се избјегне традиционални приступ ђоновима. Отпада употреба гуме и пластике. Били би то органски ђонови састављени пресовањем вишекомпонентних бактерија које успјешно бораве, још од прошлог вијека, на лицу лауреата НИН-ове награде.

Све су производње по нечему сличне. Као и код производње вакцина, гдје нема цјепива без вируса, тако ни ципела не може без коже која у својим наборима чува историјске бактерије, а морфологија открива историјат скривен у небројеном истезању и натезању епидермалног садржаја, а управо то гарантује дуговјечност кондура, и што је најважније – коначно производњу уистину органских ципела. Та кожа испечена је на трудовима коже истезане на лицу, док су у предјелу торза извођени тренинзи за меки прелазак са обожавања Ратка Младића на пристанак да је Запад у праву и када није.

Код лауреата је упадљиво очигледно колико људско лице може да прихвати разноликих отрова који плутају површином планете у којој је све мање кисеоника и како на структури те коже лежи неисцрпна армија обновљиве материје микроба. А испод ње, у дубини лобање, одаје из којих дува промаја која, између милиона рупичастих отвора, тражи излаз. Мисао често не стигне физиолошким путем, већ управо кроз те рупице налази пут до обожавалаца.

У капитализму никад не реци: „Доста је било“. Зашто бисмо се задржали само на ципелама ако господин Шваб тражи велики ресет? Он каже да нећемо више јести толико меса, да би протеинске садржаје требало замијенити гусјеницама и печеним скакавцима. Ако би посао кренуо, ах та незајажљивост, можда не би било лоше са обућарске индустрије прећи на индустрију одјеће. Ту би тржиште било мало тврђе, јер није исто ципела што и панталоне. Мени је, наиме, пала на памет – опет инспирисана лицем лауреата – слика панталона од вражије коже. Био би то велики камбек те врсте одјеће, а кожа – иста она употребљена за „Ресет кондуре“. Додуше, ту могу да се јаве  и морални проблеми. Јесте да су амерички обавјештајни експерти, још давно, установили како је лауреат морално инсуфицијентан и погодан за сарадњу, али мени не би било угодно ако бих, у складу са ресетом у који вјерујем, обукао панталоне и свуда у предјелу дебелог меса осјетио лице лауреата. Без обзира на вољу да се поступи по идејама господина Шваба, то би било скаредно. Ниједно сједење ми не би било угодно, а најгоре би било када би се гасови све скупа претворили у ватромет пишчеве слободе по којој је познат у Србији и шире у региону.

(Искра/Eмир Kустурица)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације