TЕШКО ЈЕ ПРОНАЋИ ОПТИМИЗАМ У ОВОМ ВРЕМЕНУ: Шпански хит писац Илдефонсо Фалконес о изазовима савременог света, новом роману "Сликар душе"

ИЛДЕФОНСО Фалконес један је од најпопуларнијих шпанских писаца у свету са више од десет милиона продатих књига.

Фото Фото Промо

Прославио се историјским романом "Катедрала на мору", написаном као омаж људима који су учествовали у педесет четири године дугој градњи једне од најлепших икада саграђених цркава. Роман је постигао неочекиван успех, вишеструко је награђен и објављен у четрдесет земаља. Огроман успех постигле су и његове књиге "Фатимина рука", "Наследници земље", "Босонога краљица".

Фото Промо

Пре три године Фалконес је на позив српског издавача "Лагуне" гостовао на Сајму књига у Београду, а на почетку ексклузивног разговора за "Новости", каже да би након пандемије радо дошао поново у Србију. Док се то не догоди, читаоци могу да се "друже" са његовим најновијим романом "Сликар душе", који је управо објављен код нас. Снажна прича о љубави, страсти према уметности, социјалним превирањима и освети, истовремено је и раскошан портрет Барселоне уочи модернизма.

- Кроз ликове сам желео да представим дихотомију сличну оној коју је искусило друштво:

Далмау, уметник који нас води и показује нам свет креативне експлозије модернизма, његових боја, облика, његов смисао, а поред њега његова девојка, Ема, посвећена друштвеној борби, побуњеничка и револуционарна активисткиња - каже Фалконес.

о Радња романа "Сликар душе" смештена је у Барселону почетком 20. века. Шта вас је привукло овој историјској епохи?

- Током читавог овог периода развија се модернизам какав познајемо данас, један уметнички покрет, у овом случају архитектонски, који је промовисао Барселону на светску сцену, али уз ту величанственост, богатство привилеговане друштвене класе, уз надметања богатих у изградњи чудесних зграда стоји измучено друштво, радничка класа закопана у беди, са око десет хиљада деце која живи на улицама. То је ситуација која је обележила један од највећих друштвених контраста савременог доба. Друштво у којем су радници почели да постају свесни своје улоге у политици и судбини своје земље и које се завршило револуцијом;

Трагичном недељом, у којој је горела Барселона. Тај сукоб је прикладан за позадину романа о људским страстима.

о По чему је сликар Далмау Сала толико посебан?

- Одликује га осетљивост. Реч је о особи која има дар за сликање, посебан осећај да ухвати суштину ствари и забележи их на слици... Он почиње да ради као керамичар, што омогућава приступ различитим модернистичким делима док он ради на њима. На тај начин може да се преплиће његов приватан живот и перипетије са изградњом модернизма. Такође га одликује страст према социјалној правди, каква је постојала код већине радничке класе.

Фото Промо

о Ту страст у себи носи и његова девојка Ема...

- Ема је девојка посвећена друштвеној борби, побуњеничка и револуционарна активисткиња која игра важну улогу у времену када су жене предводиле протесте. Оне су ишле и корак даље и водиле децу како би заштитиле мушкарце, раднике. Жене попут Еме су предводиле друштвену револуцију и играле су битну улогу у борби за радничка права, и као такав борац, доследна својим идејама, она има посебно место међу мојим ликовима.

о Које је било најзанимљивије истраживање које сте спровели за ову књигу?

- Прво желим да нагласим да не истражујем; ја проучавам оно што други заправо истражују, они су прави познаваоци различитих тема. У свим својим књигама сам откривао изузетно занимљиве детаље; у овој бих истакао почетак политичке борбе радничке класе и нереде и пожаре у Барселони током Трагичне недеље, јер верујем да о тим тужним догађајима треба још много тога да се открије.

о Да ли је у то доба католичка црква била на страни радника? А како су се радници односили према Цркви?

- Ево примера из романа: "Отац Педро је уручио Жузефи картицу на чијој предњој страни су били написани њено име и адреса, а на полеђини обавезе које власник картице прихвата како би добио помоћ. Жузефа их је пажљиво прочитала пре него што је потписала. "Немојте хулити на Бога и не изазивајте саблазан." У њој одјекнуше увреде које су и Томас и Монсерат сипали против Цркве; и сама је псовала и немилосрдно нападала лаковерне жене које су се предавале поповима и свештеницима, а и Ема их је жестоко ружила целог свог живота, сад с још више мржње и гнева ако је то било могуће, након понижења претрпљеног у последњем сусрету с дон Мануелом. Њени мртви ће је узнемиравати једино у ноћима кад не буде могла да склопи ока, али како ће Ема реаговати на то што она ради? Хулији је потребна храна, пронашла је оправдање пре него што је прешла на другу обавезу написану на картици.

"Немојте одлазити у кафане и коцкарнице и на слична места." Узалудан захтев: она не залази тамо. На трећем месту се указивало на обавезу да се "поштују свештеници и остале власти", а напослетку: "Понашајте се као частан човек и хришћанин." Знајући да је отац Педро посматра, Жузефа у себи ишчита оно што јој је наликовало на смртну пресуду њеним идеалима, њеној борби, свему у шта је веровала скупа са својом породицом.

о Само ако прихвати те услове, Жозефа је могла да прими помоћ?!

- То су били услови које је, у раним годинама 20. века, црква Санта Ана у Барселони наметнула како би сиромашни могли примати бонове за храну које је делила заједница; једноставан, механички прозелитизам, заснован на наивности да би глад могла створити осећај дужности у друштву у којем су радници немилосрдно експлоатисани. Тај став је довео до антиклерикалног политичког и друштвеног покрета и, на крају, до Трагичне недеље, спаљивањем више од осамдесет цркава.

Фото Промо

о Барселона о којој пишете се разликује од Барселоне у којој живите?

- Нажалост, врло су различите: тренутна Барселона је у сложеном процесу унутар националистичких и тежњи за независношћу. Модернистичка Барселона с почетка двадесетог века била је изузетно креативан град, нешто што ју је све донедавно одликовало. Сада је креативност отишла негде другде. Креативност је покрет отворености према свету и у овом тренутку покушавамо да промовишемо своју културу, своје обичаје... Модернизам је магичан, заснован на бесконачној креативности и преплављеношћу слободом. То је, нажалост, у супротности са ендогамним културним покретима, затвореним и политички диригованим културама.

о Обично писци напусте своје дотадашње занимање када се прославе, ви се и даље бавите адвокатуром?

- Спровођење закона је прагматично, књижевност је креативна, маштовита. Два аспекта људи које морате покушати да помирите, бар на неко време. Књижевност је способна да у потпуности испуни професионални живот, и можда је добро што како човек стари, њено постојање и даље може да испуњава живот бојама.

о Да ли ваша породица подржава вашу списатељску каријеру?

- Моја супруга изнад свега. Она је била мој најјачи стуб у многим тешким тренуцима. Верујем да ме подржавају и моја деца.

Фото Приватна архива

о У ова тешка времена пандемије вируса корона, шта радите да бисте остали позитивни и нормални?

- Мало тога. Покушавам да пишем. Наше могућности су ограничене и приморани смо на рутину и очај пред несрећом која нас окружује. Веома је тешко пронаћи оптимизам, посебно с обзиром на неспособност и глупост оних који нас воде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације