Култура

КРУНА ОПУСА ОД 3.500 СТРАНИЦА: Објављена сабрана дела новинара и писца из Горњег Милановца Бошка Ломовића

Милорад Бошњак

27. 12. 2020. у 11:44

НА 3.500 страница у осам књига, објављена су Сабрана дела новинара и књижевника Бошка Ломовића, који живи у Горњем Милановцу. Садрже песме и приповетке за децу и одрасле, роман-трилогију "Кажа о Мазгиту", седам романа за децу и младе, књижевне критике, есеје, полемике, интервјуе, чланке о људима и догађајима из културе, путописе, дневничке белешке.

КРУНА ОПУСА ОД 3.500 СТРАНИЦА: Објављена сабрана дела новинара и писца из Горњег Милановца Бошка Ломовића

Све то употпуњава попис домаћих и страних часописа у којима је објавио радове, аналитичку студију о његовом опусу из пера проф. др Цвијетина Ристановића, који је уз уредника београдског издавача "Свет књиге" Стеве Ћосовића, приређивач Сабраних дела.

Ломовић је пола века радио у новинарству, упоредо са књижевним радом. До сада је објавио 40 књига. Песме и приповетке су му превођене на десетак европских језика, "Књига о Диани Будисављевић" објављена у пет издања на српском, немачком, енглеском и - есперанту. Заступљен је у песничким и приповедачким антологијама Србије, БиХ, Црне Горе, Румуније, Русије, у уџбеницима за основце. У књижевним и новинарским круговима често истиче, да је човек са два завичаја:

- Село Брезна под Сувобором ми је завичај по рођењу, а књижевни завичај Брчко, где сам 1972. затекао књижевни клуб "Пабло Неруда", часопис "Ријечи", конкурс за поезију и прозу, тридесетак књижевних ентузијаста... У Брчком су почињали песник Вито Марковић, књижевни критичар Остоја Кисић, Брчак је и Алекса Микић, приповедач за децу и оснивач "Малих новина"; ту су стварали приповедач Миладин Ћулафић, песник Драго Куђић и тако редом.

Редак је међу писцима српског језика и што подједнако пише екавицом и ијекавицом.

- Сплет околности. У Брчком сам почео као професор српскохрватског језика, а наставио и као новинар. Ијекавица је била "службени језик". Њу сам прихватио у књижевном изразу. Исидора Секулић је дивно писала о "босанском језику", и да је "најсиромашнија наша покрајина најбољи приповедач". Наравно, није мислила да је то други језик, већ српски, али га је колоквијално назвала "босанским". Допао ми се језик с оне стране Дрине, звучао ми је сочније и мекше. За другу је причу што су неки касније од наше ијекавице, што је јединствен пример у свету, покушали да праве своје језике.

ПОВРАТАК У ДЕТИЊСТВО

Значајан део стваралаштва Ломовић је посветио деци и младима: стотине песама и прича, седам романа...

- За децу сам почео да пишем тек у четрдесетим годинама живота. Природно је да се човек, кад стигне до средине досуђеног века, радо враћа у детињство. Да ли сам успео? Прихваћен сам лепо од малих читалаца, добио бројне награде, две моје књиге су проглашене за најбоље у Србији: "Буквар дечјих дужности" у избору Жирија библиотекара Србије 2015. и "Узбуна на планети Окуко" на престижном конкурсу "Гордана Брајовић" 2017.

03. 11. 2020. у 20:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 52

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (1)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ: На програму Специјалних пројекција 30. ФАФ-а

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА " ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ": На програму "Специјалних пројекција" 30. ФАФ-а

СРПСКА премијера документарног филма "Да ли је ту било нечег авангардног?" словеначких редитеља Матевжа Јермана и Јурија Медена биће одржаће се у Југословенској кинотеци, у четвртак, 28. новембра, у у оквиру програма "Специјалних пројекција" на 30. Фестивалу ауторског филма.

27. 11. 2024. у 06:30

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женско и мушко

ОСИМ што у новом роману "Палата на девет погледа" Горан Петровић исцрпљује све тајне мотива прозора и погледа, иначе свеприсутних у његовом опусу, у овом делу захваљујући стварању лутајућег протомајстора Петра, ромејског градитеља који гради четири импозантне грађевине (у Константинопољу, Републици Светог Марка, Беораду и Сиракузи), и што обнављамо знања о манифестацијама власти у империјама, и начину поимања света моћних, али и оних који то нису, као и о осећању за меру - која је потребан услов да се, бар унеколико, "несреће избегну" - увиђамо и да је овај роман и својеврстан пример сусрета жене и мушкарца.

27. 11. 2024. у 06:15

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

Култура

0 0

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

НАЈПОПУЛАРНИЈИ наслови у Русији биће на реперторару петодневног "Фестивала руског филма" и то од 27. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу.

26. 11. 2024. у 16:35

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

Култура

0 0

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

ПОВОДОМ десет година од уписа породичне славе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у среду 27.новембра у 18 часова у Етнографском музеју биће представљена књига која се бави савременим одликама прослављања породичног свеца заштитника.

26. 11. 2024. у 16:14