ХЕРОЈИ ПРОБУДИЛИ ПОНОС: Како је звезда евроспког стрипа илустровала књигу о нашој јуначкој историји (ФОТО)

ЗА звезду европског стрипа Владимира Крстића Лација важи да је један од ретких уметника који могу да нацртају било шта, или било кога - и то брзо, наизглед лако и увек маестрално.

Фото: Д. Лазаревић

Управо сензационалан цртеж Карађорђа, који се нашао и на насловници књиге "Српски јунаци од Косовског боја до Кошара" ("Добродетељ"), оборио је са ногу издавача Ацу Миљевића и уверио га да ово изузетно издање, још изузетнијим може учинити само - Лаци.

Срећом, Крстић је пристао да, после предугог избивања са наше сцене, илуструје дело домаћег аутора и дочара дванаест див-јунака, оживевши својом мајсторском руком текстове историчара Милана Бојића. Рад на овом уникатном времеплову кроз српску историју јунаштва пробудио је у цртачу, стално ангажованом на француском тржишту, неке сасвим посебне емоције.

- Током рада на овој дивној књизи осетио сам нешто што сам због професионализма донекле био изгубио: онај лепи осећај националног поноса, због каквог осећате неку кнедлу у грлу - признаје чувени илустратор, а открива нам и да му је омиљени међу описаним подвижницима "српски кошчат" Мика Маџаревић.

Премда не признаје мит о "фотографским памћењу", Лаци тачно и лако упија, сврстава и доцније репродукује типичне, препознатљиве физиономије - тако у лику његовог Шерлока Холмса, из култног стрип-серијала, "живи" лик Крстићевог оца!

Foto: Фото: Д. Лазаревић

POGLEDAJ GALERIJU

- Нисмо смели да базирамо лик на Џеремију Брету који је за многе од нас једини прави Шерлок - прича цртач. - Сетио сам се онда начина на који ме је гледао мој отац, који је имао ту интелектуалну црту око очију као Брет, и нацртао њега а уредник се одушевио, "Крећи, то је то"! Радећи пре тога на лику принцезе Елеонар за "Селест ноар" са истим сценаристом, Силваном Кордуријеом, нацртао сам гомилу глумица. "Треба нам беспрекорно лепо биће кристално чисте лепоте", рекао је Силван, а ја сам схватио да такву имам крај себе - портрет моје ћерке Аните (а могао сам да "позајмим" и старију Тамару јер много личе, и притом су обе можда и бољи цртачи од мене)!

Са "Селест" а потом и "Холмсом" за престижни "Делкур", Крстић се иначе - после дуге паузе, пре деценију и по вратио стрипу и отиснуо на то огромно тржиште, поставши европска звезда девете уметности. Двадесетак година пре тога, мислио је да је завршио стрипску причу, бацивши цртеже у канту пред новосадским "Дневником", за који је цртао "Великог Блека". Култног "Билија луталице", свог али и првенца сценаристе Миодрага Крстића Профкета (са којим је касније радио и "Нинџу") сећа се са великом носталгијом, а сарадњу са овим презимењаком и суграђанином из града на Нишави, описује као ретко искуство и непоновљив креативни спој, зачињен младошћу и ентузијазмом.

- Када су ме у једном, прилично безобразном "интервјуу" (или можда пре психо-тесту) за европског издавача питали да ли могу да живим од стрипа, одвратио сам: "Живео сам много боље од илустрације и графичког дизајна на српском тржишту, све док нас ви нисте бомбардовали" - открива нам.

Сјајан и као сликар и као вајар, увек истиче да је цртеж основа свега, а о том његовом цртежу, односно о савршеним линијама без лењира и туширању четкицом, скоро без оловке, испредају се управо митске приче. Не воли надметања у брзини, јер сматра да је нечија коначна вештина производ минулог рада и цртачке кондиције, а кад се рука размаше - ступа на сцену једнако важна способност графичке нарације, вођења приче, која је кључна баш попут режије у филму.

- Са тим даром се родите и осетите потребу коју морате да изразите, осећај за тродимензионалност, перспективу, пропорције открио сам врло рано и неговао. Желео сам да будем сликар и реформатор у области уметности, а постао најуспешнији као цртач стрипова, које чак и не волим да читам али их пажљиво гледам и анализирам потез, цртеж, нарацију...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације