"ВЕЛИКА ИЗА" ПОНОВО МЕЂУ БЕОГРАЂАНИМА. У Галерији САНУ, од четвртка, изложба дела далматинског сликара Влаха Буковца (1855- 1922)
ИНСПИРИСАН популарним булеварским романом Алексиса Бувијеа о чувеној куртизани, акт "Велика Иза" донео је муњевиту популарност далматинском сликару Влаху Буковцу (1855-1922), када га је први пут изложио на париском Салону 1882. године.
Новине су доносиле наслове: "Врхунац Салона!", а фотографска репродукција слике, која се данас чува у Спомен- збирци Павла Бељанског, продата је у хиљадама примерака. Седам година након што је први пут гостовала у Дому војске Србије, као део новосадске колекције, "Велика Иза" поново ће бити међу Београђанима, од четвртка у Галерији САНУ, на изложби "Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте".
Две године припремана поставка, својеврсна ретроспектива аутора који је оставио дубоки траг и у нашој култури, а чији је аутор др Игор Борозан, ванредни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, била је планирана за април месец. Међутим, мере затварања донете у првом, пролећном таласу пандемије - одложиле су је.
Замишљено је да изложба прати све значајне делове Буковчевог стваралаштва и живота, па ће се тако на њој наћи дела која је радио у Паризу (уз "Велику Изу" и портет краљице Наталије, који се чува у Народном музеју и "Андромеда" из Народне галерије у Љубљани), Загребу (портет Александра Обреновића, диптих "Икар и Дедал"... ) и Прагу (попут "Беле ропкиње", "Великог кајања" и "Ружичастог сна" из Дворског комлпекса на Дедињу).
Истовремено, поставка би требало да прикаже и константне мене у опусу овог аутора, а прати је и научно-стручна монографија професора Борозана под именом "Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства". Изложене слике, на којима је у складу са начелима скикареве естетике представљена идеализована природа, настале су од 1878. до 1922. године. Али, оне у себи носе и карактеристике уметности тога времена - симболизма, оријентализма, научног позитивизма, и њеног стилског израза - академског реализма, односно дивизионизма и импресионизма.
Избор дела чиме портрети, владарски портрети, актови и жанр сцене. Чињеница да се изложба одвија у Галерији САНУ симболично потврђује сликареву припадност Српској академији наука и уметности. Наиме, Буковац је за дописног члана Српског ученог друштва изабран 1884, за почасног члана Српске краљевске академије 1892, а за редовног члана Српске краљевске академије 1905. године.
Али, његове везе са Србијом су сложеније. Портретисао је чланове обе наше династије (од раних долазака на двор краља Милана и последњих Обреновића у Смедереву, до контаката са владарима династије Карађорђевић), нека од својих дела потписао је ћирилицом, а у Прагу је био професор многим овдашњим сликарима.
Рођен као Бијађо Фагјони (Biagio Faggioni) у Цавтату, од оца Августина и мајке Марије (девојачког презимена Перић), због скромних прилика у којима је растао, рано се отиснуо у свет. Прво са стрицем у Америку, одакле се у Цавтат вратио када му је било 15 година. Потом је, као поморац, две године пловио на линији Цариград - Одеса - Ливерпул, а потом се са братом запутио у Перу, а одатле у Сан Франциско. Када је поново стигао кући, његов сликарски дар запазио је дубровачки песник Медо Пуцић, који му је помогао да оде на школовање у Париз. У Граду светлости је, по угледу на Пуцића, словенизовао своје име и презиме у Влахо Буковац. А онда је настала "Велика Иза"...
ИЗ СРБИЈЕ И РЕГИОНА
ПОСТАВКУ највећим делом чине Буковчева дела из домаћих уметничких збирки, и то београдских - Народног музеја, Уметничке колекција Дворског комплекса на Дедињу, Музеја Југославије, Медија центра "Одбрана", Дома Јевремa Грујића; затим новосадских - Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске, као и из Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Из региона је позајмљен петнаест дела, која припадају Модерној галерији у Загребу, Народној галерији у Љубљани, Буковчевом музеју у Цавтату, Српској црквеној општини у Дубровнику и приватним колекцијама.
ПРАШКИ ЂАЦИ
ОСТАЛО је забележено да је Буковац у Прагурадо примао Србе "на школовање како код куће, тако и у атељеу". Међу његовим ученицима, између осталих били су Перо Поповић, Тодор Швракић, Бранко Рауловић, Владимир Новосел, Михајло Миловановић, Александар Шаца Лазаревић, Љубиша Валић, Бранко Јевтић, Милан Арсић Даскало, Милош Голубовић, а међу најпознатијим Јован Бјелић, Милан Коњовић и Коста Хакман.
Препоручујемо
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)