ДАНТЕОВИ КРУГОВИ НАШИХ ЖИВОТА: Сећање на последњи сусрет с Кољом Мићевићем (1941-2020)

Поштовани, Уколико вам одговара, можемо се данас пред вече видети на станици Белвил, где постоји један пролазни кафић "Ла Вијелез", веома видљив, а ту се ипак може разговарати. Срдачно, Коља Мићевић.

Коља Мићевић

"Ла Вијелез" је доста пристојна париска кафана, тапацираних полукружних сепареа, са зидовима украшеним мотивима чворова племенитог дрвета. Камуфлажни одсјај шарених стаклића витража с плафона омогућује приватност усред опште гунгуле. Служе сасвим просечно вино с обала Роне. За Кољу, ипак, само продужена кафа. У то време, и даље свакодневно вежба и у пуној је физичкој спреми, здравог духа и тела.

Најстарији бистро на радничком Белвилу добио је име по средњовековном музичком инструменту вијели, који је нека дама с почетка прошлог века имала обичај да свира на тротоару прекопута. То је оно место где данас на миру може да се разговара о игри речи.

Коља Мићевић је велемајстор у овој озбиљној игри. Остварио је несвакидашњих подухват, први је човек који је у стиху превео Дантеову "Божанствену комедију" на француски језик. Па још у акростиху! Све је у терцинама. Зато Данте на земљу шаље секунданте. Открива њихова имена. То су Бранко Миљковић, Раде Шербеџија, Милован Данојлић, Арсен Дедић. Без риме и ритма све је конфузија.

- Решење може да се нађе само ако се прво уђе у мрачну шуму - објашњава на Данетовом примеру важност упорног трагања за правим решењем.

Разговор водимо баш пред почетак његових тромесечних предавања, у десет сеанси, о Дантеу, у Италијанском културном центру у Паризу, непосредно после појављивања из штампе његовог трећег, свеобухватног пројекта, на коме је непрекидно радио четврт века.

- Откривам Италијанима Дантеа на француском! - као да су га и самог изненадили домети његових чудесних превода.

Посвећује ми том приликом капитално издање, коме визуелно значај наглашавају илустрације Владимира Величковића, још једног од великих који нас је у међувремену напустио.

Успео је Коља да у огледалу ослика Алигијерово дело.

- Не постоје верни, него тачни преводи. Шта је верно, ако не тачан однос према традицији и свом народу? - каже, ослањајући се на остварење које почиње актростихом посвећеном нацији.

Причајући о љубави борбе за државу, говори у "Вијелезу" о томе како из Дантеа можемо да видимо савремени однос према себи, друштву, удруживањима, савезима. Данте диктира савремени темпо живљења. Његова "Комедија" је потпуно актуелна и данас, из различитих углова. Помиње, као пример, корупцију светских владара. На реду је да се казни човекова охолост. Зато су предавања имала заједнички наслов "Данте, наш близанац".

- Поставља се само питање да ли је данашње време у свету трагедија или комедија - тражи Коља кључ.

Подсећа да је код Дантеа три важан број.

- И ми се крстимо с три прста - каже.

Учинио је Мићевић несвакидашњи елож свом народу. У Културном центру "Луј Арагон" у Ле Ману оставио је превод шест Дантеових стихова из завршног спева, на српском, као трајни споменик у бронзаном листу. Стихови из "Раја", ћирилицом.

Српски песник, преводилац и музиколог објашњава да је код Дантеа Србија део Европе, чијег краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића није могао да баци у пакао, јер није био фалсификатор, већ је само изменио легуру својих гроша тако да су личили на млетачке сребрењаке. Зато је Србија представљена у рају. Поред видљиве версификације, код Дантеа постоје и невидљиви елементи који држе структуру:

- Дантеова кула је коса, стално у опасности да падне, али чудесно опстаје. Баш као и наша!

Причамо и о важности једног кумства, песничким вечерима у Бањалуци, перформансу "Заљубљено море" и већ звезданом небу. Дантеу је астрологија битна.

- Јесу ли нам звезде наклоњене? Шта је од тих кругова пакла прошла наша нација? - пита Мићевић и одмах даје одговор да је најгоре прошло.

Када су пре четрдесетак година рушили па поново дизали "Вијелез", од оригиналног декора сачували су једино велико огледало које је поломила швапска "Велика Берта" 1918. године. Огледамо се у њему.

Био је веома револтиран ишчашеним политичким реваншизмом који је део западних кругова накарадно упражњавао према Србији, тада, на стогодишњицу Првог светског рата. Каже да је то безоблични однос према пријатељству. Гледајући ведру страну ружне спирале, додаје да је добро у свему томе што после тога може да буде само боље. Тако, бар, пролазимо наше кругове пакла.

- Све иде ка срећном завршетку - био је уверен Коља.

Нисмо их све прошли, те кругове. Остали су од тада били година до "године короне" и неке записане реченице у нотесу за последњи поздрав. Таласи короне, као Дантеови кругови пакла. Ваљда ће после бити боље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације