ИНТЕРВЈУ Горислав Папић: Срби воле да читају, само им треба добар садржај

ГОРИСЛАВА Папића већ дуже време и колеге и гледаоци истичу као ретког представника доброг новинарства. Уз још неколицину колега, који раде на телевизији као медију, то му дође као прави раритет.

Фото Промо/Приватна архива

Припремљен, неагресиван у односу на саговорнике, што се још увек у многим ТВ редакцијама сматра "храброшћу" новинара, увек успева да дође до одговора који су, како нам је рекао, "важни за нацију и државу, и превазилазе важност дневног, и тренутка". Дипломирао је журналистику на Факултету политичких наука, а значајно искуство, пре РТС, стекао је осмогодишњим радом у недељнику НИН.

Истиче утицај Александра Тијанића, као свог првог ТВ учитеља, а Тијанић је знао да препозна младе, паметне, талентоване људе и пружи им шансу. Стварао их је, обликовао, учио, храбрио и грдио, и у томе био један од ретких уредника. Позната је синтагма "Тијанићеве бебе". И никада није "машио". Данас би сигурно био поносан на Папића.

Када сте се појавили на РТС као водитељ емисија "Око" и "Око магазин", многе колеге новинари изненадили су се чињеницом да је неком младом, образованом и квалификованом дата права шанса. То годинама уназад није била пракса, а и данас се не дешава баш често. Како се сећате својих почетака на националној телевизији, и ко вам је пружио шансу, ко је веровао у вас?

- Човек који је рођен на дан када ја Вама одговарам на ово питање - Александар Тијанић. Он ме је позвао на РТС и дао ми довољно времена да се привикнем на нови медиј. Истовремено, није прошло много времена док нисам добио, како ви кажете, праву шансу. Неки мисле да је то било прерано, а мени је само из једног разлога жао што није било још раније. Прекратко сам на дневном нивоу сарађивао са Александром Тијанићем.

Радили сте осам година у НИН-у, у коме је увек био престиж радити, шта вас је определило да промените медиј?

- НИН је веома битан у мом формирању. Драго ми је што сам био његов део, у време док су то још увек биле најбоље новине од Атине до Беча, или су се бар правиле са том намером. Тијанића је у НИН са Факултета политичких наука довео Сергије Лукач, мене је у НИН довео један факултетски текст о једном битном "ниновцу", Бориславу Михајловићу Михизу. И на РТС сам прешао због духа тог старог НИН-а, који је оличавао Тијанић, али коме припада и Ненад Љ. Стефановић, иако је он играо за вечитог ривала. Мада би и новине за које сада говорим могле да полажу права на њега. Сада, уз Ненада Стефановића, на дневном нивоу сарађујем са још једним истакнутим "ниновцем", Драганом Бујошевићем, кога сам пре 15 година у редакцији у Цетињској побеђивао у стоном фудбалу.

Када сте студирали, шта су били ваши снови, којом врстом новинарства сте желели да се бавите, да ли сте остварили своје жеље?

- Један овдашњи новинар, на кога се више није популарно позивати, говорио је да је дошао у Београд да упозна Милоша Црњанског, Мому Капора и Драгана Џајића. Иако је он 25 година старији од мене, ни мој скор није лош. Док сам радио у НИН-у, упознао сам Мому Капора, а сада ми је у "Оку" чест и драг гост Драган Џајић. Црњанског се трудим да упознајем онако како је то сада једино могуће, а и како је можда најбоље то радити.

Фото Промо/Приватна архива

Зашто је историја ваша пасија, и да ли постоји одређени период, култура, цивилизација која вас посебно интересује у истраживању?

- Спадам у људе који мисле да ништа није почело с нама и од нас. Све је већ некад било. И сада када се, према мом мишљењу, превише посипамо пепелом и истичемо само поразе, мени је као контраст посебно занимљив период између два светска рата. Тада смо остварили све своје политичке и ратне циљеве, тада су овде радили и стварали и Андрић и Црњански и Крлежа. Поред тројице највећих, од 1930. у Београду је живео Нико Бартуловић, близак Андрићев пријатељ из Хекторовићевог Стариграда на Хвару. О њему се после 1945. није говорило јер је, између осталог, написао "Пјесму Краљу", посвећену Краљу Петру Првом ослободиоцу. Нико Бартуловић ће бити тема једног "Око магазина" крајем следеће недеље.

Кога од колега из електронских медија посебно уважавате, а кога из писаних медија?

- Ускоро, надам се већ од 1. јануара 2021, "Око" ће осим емисије сваког радног дана, добити и свој портал. Идеја је да ту пишу најеминентнији новинари и писци на овом језику. Тако да, уместо да их сад набрајам и ризикујем да заборавим неког, пробаћу све да их окупим на порталу "Око РТС".

Читате по природи посла и таблоиде. Сматрате да се и у њима може пронаћи истина?

- По природи посла морам да пратим све медије. Па, наравно, и таблоиде. Али, као што таблоиди имају своју публику, тако сам уверен да у Србији има много људи који желе да читају озбиљне текстове, дугачке текстове, креативне текстове. А ти људи немају свој медиј. Зато смо решили да направимо портал "Око". Да докажемо да Срби воле да читају. Само кад имају квалитетан садржај.

Шта бисте још желели да остварите у каријери, како бисте волели да се она развија?

- Не правим петогодишње или десетогодишње планове. Новинарство се тако брзо мења да је то вероватно узалудно. Зато идем полако, сада су ми приоритет "Око" и "Око магазин", од јануара и портал оkо.rts.rs.

МНОГИ МЕДИЈИ СУ ОСЛОБОЂЕНИ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Многи медији су ослобођени здравог разума. Како би требало да изгледа професионална слика медија у Србији? Постоје ли слободни медији игде, и да ли су постојали икада?

- Слободни, али од кога? Неки су слободни од власти, неки су независни у односу на власт, али нису у односу на јак корпоративни капитал. Многи медији су ослобођени здравог разума и основних правила професија. Дакле, све може. Па и да председник Америке не може да каже оно што мисли, а да га не прекину да би нам неки тумач објаснио шта он то заправо говори. Много је код нас, поготово на Твитеру, тих који се кандидују за тумаче. Ти су једнако опасни по новинарство као и политичари.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације