ИНТЕРВЈУ Слободан Скерилић: Истина је мој посао и моја обавеза

НА неке је редитељ Слободан Скерлић оставио неизбрисив траг, печат у души, незабораван утисак, далеке 1992. године телевизијским филмом "Шангарепо, ти не растеш лепо", који представља дипломски рад сценаристе Иване Момчиловић и њега као редитеља, са Факултета драмских уметности у Београду.

Фото Промо

Сценарио је начињен по мотивима прозе Небојше Јеврића. Од тада, многи су заволели његов редитељски рукопис. Заувек. Уследили су филмови "Источно од истока", "Проклета је Америка", "До коске", "Топ је био врео", серије "Отворена врата", "Врата до врата"... и коначно пред нама, крајем године, нова Скерлићева серија "Клан", у производњи продукцијске куће "Фајерфлај". За Скерлића говоре да је као уметник увек био храбар.

Знао је да глумцу не каже у потпуности радњу филма "да би га отворио", знао је да каже да му је филм потпуно политички некоректан, "да је рукавица у лице лажним патриотама". Они који су сарађивали са њим тврде да је иновативан, да му имагинација "блинка у црвеном".

Први је који се усудио да у позоришту ради вербатим представе (на основу истинитих исказа), као што је представа "Трпеле" из 2012. године у Београдском драмском позоришту. Његова представа "Кад су цветале тикве", седму сезону за редом, игра се "на карту више", а ускоро ће се изводити и преко лајв стриминга, и у Београду и Москви, као промоција за светско првенство у боксу... Опет је био храбар и свој - за серију "Клан", за главне глумце изабрао је натуршчике, и то на кастингу.

Филм "До коске", Фото Промо

Ускоро ће на Суперстар ТВ и РТС почети да се емитује ваша серија "Клан", сага од осам епизода, која открива мрачне тајне београдског подземља. У великом броју серија, сличне тематике и сличног жанра које су снимљене код нас, шта вас је инспирисало да и сами урадите причу о криминалном миљеу?

- "Клан" је у основи драма, али драма која има иронијску дистанцу у односу на сопствене јунаке, али и у односу на црнобисерну романтизацију криминалног полусвета. Оно што је мене, пре свега осталог, занимало јесу механизми који омогућују успон у том миљеу, као и улога полиције и политике у том процесу. Корупција, дакле.

Да ли је продукцијска кућа "Фајерфлај" испунила ваша очекивања што се тиче "изгледа" серије, ваших замисли?

- "Фајерфлај" је наручио серију на основу мојих синопсиса и презентације, тако да је, заправо, право питање да ли сам ја испунио њихова очекивања. Досадашње реакције ми говоре да јесам. Али, да бих то постигао, окружио сам се дивним уметницима и својим пријатељима. Морам да их побројим: директорка фотографије Маја Радошевић, сценограф Кирил Спасевски, костимографкиња Татјана Радишић, композитор Мате Матишић и монтажер Ђорђе Марковић. Заправо, цела истина је да је читава екипа радила посвећено, вредно и радосно. Производња ТВ серије је тимски спорт.

Слови да сте увек били храбри при ступању новим пројектима, и да је тако било и овај пут. Глумачку поделу чине неафирмисани глумци, који су улоге добили на кастингу.

- Кастинг је био само први корак. Потом смо радили вишемесечне пробе, како бисмо заједнички утврдили сцену по сцену, развој ликова и развој односа, али и да се усагласимо око стила и жанра. На снимању обично остане јако мало времена за те ствари. Ми смо били спремни.

Фото Промо

Зашто сте донели такву одлуку? Каква искуства носите у сарадњи са младим глумцима, јесу ли оправдали ваша очекивања?

- Већ на кастингу је било јасно да су у питању дивни глумци. Изазов неискуства смо решили вредним радом на пробама, а заузврат добили свежину и аутентичност. А још ћу моћи да се за неку годину дичим тиме да сам с њима радио на самом почетку њихове каријере.
 Млада глумица Милена Божић, којој сте пружили шансу у "Клану", изјавила је за нашу новину да "свежа крв, посвећеност и специфична острашћеност у раду јесте оно што ће ову серију издвојити у односу на друге".

Фото Промо

Као редитељ и сценариста серије, шта ви кажете да ће је издвојити од других серија сличног жанра и тематике?

- Милена Божић је паметна млада жена.

У серији, убиство Тигра, највећег мафијашког боса овог дела Европе, уздрмаће до темеља српско подземље. У свакој серији која се бави организованим криминалом код нас, постоји неки Тигар, бос. Има ли њих пуно, или их је само неколицина, власника живота и смрти, самоуправљача токова прљавог новца, па су у серијама представљени као прототипови? По чему се Тигар разликује? Има ли међу њима битних разлика уопште?

- Не бих да кварим гледање, али Тигар није јунак ове серије. Серија почиње његовом ликвидацијом која сасвим посредно утиче на живот и "каријеру" наших јунака. Криминални босови се могу разликовати у којечему, скрупулозности, срећи, крволочности, али једно је за све заједничко: без подршке структура, безбедносних и политичких, од њиховог босовања нема ништа.

Александар Димитријевић и Недим Незировић, Фото Промо

Некада су "краљеви асфалта", "брзи момци", представљани као урбане легенде без страха, спортисти, бунтовници у једном времену, идеализовани. Више тога нема. Ни у стварности, ни у вашој серији. Главни јунаци "Клана" су Шок и Паша, момци који долазе из "провинције", из малих сеоских средина. Град заузимају млади људи из руралних средина, гладни брзог новца и моћи. Сетимо се вођа "Земунског клана" који су из Медвеђе стигли у "велики град" и замало преузели државу. Шта се променило? Криминал више није "привилегија" урбане гериле?

- Имам сав могући презир према идеализовању лопова, силеџија, бандита, корупције сваке врсте. Сматрам да су приче о витештву прошлих времена, феркама, кодексу полусвета напросто измишљотине. Логика чопора и пацовска етика је оно на чему криминална делатност почива. А то није, нити је икада било, резервисано само за велики град.

Како смо сазнали, серија се бави и бесмислом унутар криминалних организација, постављајући тезу да такве структуре воде "полумозгаши"? Не пуно паметни, чак врло ограничени, примитивних, приземних порива, бескруполозни, нелојални, јер за "успех" у том свету нису потребне врлине? Не "легенде", "часни храбри момци". Да ли је дошло време да се о њима каже истина?

- Истина је мој посао и моја обавеза. Мислим да је за истину увек време. Није увек лако до ње доћи, није је увек лако саопштити, дешава се да нема ко да је чује - али, да не замери Достојевски, истина ће спасити свет. Или то, или му спаса нема. Радећи серију, реферисали смо се на многе догађаје из локалне, али и европске криминалне параисторије, али смо се трудили да нам фактографија не замагли пут управо до - истине.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације