Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)

Дејан Ђорић

08. 12. 2020. у 13:30

ТИХО и ненаметљиво, какав је био по нарави, у 97. години, угасио се живот професора, доктора наука, славног мачеваоца и последњег великог српског историчара уметности, из школе Светозара Радојчића.

ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)

Наша култура се обрукала, осим у "Вечерњим новостима" и на сајту Црвене звезде није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.

Живковић, рођени Београђанин, Филозофски факултет је завршио у Београду, где је и докторирао на катедри за Историју уметности 1967. године. Од 1958. до 1968, у херојско време нашег модернизма, водио је Галерију Културног центра у Београду, да би до 1989. био управник Галерије Српске академије наука и уметности и са те дужности отишао у пензију. Од 1965. до 1986. био је ванредни, затим редовни професор Универзитета уметности у Београду - предавао је на Факултету драмских уметности мачевање и историју стилова. Био је сарадник више институција у земљи и иностранству, као што су Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Матица српска и Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду. Писао је одреднице и сарађивао са уредницима највећих издавачких подухвата посвећених домаћој и страној уметности, од "Ликовне енциклопедије Југославије", SAUR Allgemeines - Knstler Lexikon у Минхену, The Dictionary of Art, издавача Macmillan Publishers у Лондону (од наших стручњака за тај мамутски речник била је позвана још само Гордана Бабић) до Академије уметности у Москви. Током 50 година организовао је више од 300 самосталних, групних и студијских изложби.

Омиљени Сташа, узор дипломатског и смиреног човека, брзо се профилисао као наш највећи познавалац периода раног српског модернизма и импресионизма, откривши многе заборављене уметнике и њихова дела, друге вративши у јавни живот, у историју уметности и међу колекционаре, за које је био ауторитет (и сам је био колекционар). Од првог научног рада у београдском часопису "Дело" из 1959. године доскоро задњих дана живота када је писао за обимну књигу о Колекцији породице Биро, увек свежег духа, Живковић је објавио више од 25 самосталних књига. Капитална је његова докторска дисертација о Кости Миличевићу (два издања), као и студије посвећене Београдским импресионистима, Уметничкој школи у Београду 1919-1939 и Српским имресионистима. Збирка мемоарских есеја "Живот слика" имала је као ретки бестселер српског ликовног издаваштва четири издања, а књига "Српско сликарство 20. века" чини га једним од ретких (уз Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића и Јерка Денегрија) аутора синтетичких студија српске модерне уметности.

Живковић се од 1946. бавио мачевањем, као државни репрезентативац, међународни судија, један од оснивача и председник Мачевалачког клуба Црвена звезда. Носилац је бројних награда и ордена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 65

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

Додатак Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

КАДА савремени британски аутор, Х. Брентон "потегне" данас питање поништавања Сократове истинољубивости и праведности, порука је јасна.

27. 11. 2024. у 07:45

О ДОБРОВИЋУ, УМЕТНОСТИ И ПРАВДИ: Кућа легата организује вече посвећено сликарском великану

Култура

0 0

О ДОБРОВИЋУ, УМЕТНОСТИ И ПРАВДИ: Кућа легата организује вече посвећено сликарском великану

ОСМА трибина у циклусу "Ангажована визуелна култура", под називом "Петар Добровић - за уметност и правду", посвећена је обележавању педесетогодишњице од оснивања галерије са именом великог сликара, а биће одржана вечерас у 18 часова.

27. 11. 2024. у 07:30

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ: На програму Специјалних пројекција 30. ФАФ-а

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА " ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ": На програму "Специјалних пројекција" 30. ФАФ-а

СРПСКА премијера документарног филма "Да ли је ту било нечег авангардног?" словеначких редитеља Матевжа Јермана и Јурија Медена биће одржаће се у Југословенској кинотеци, у четвртак, 28. новембра, у у оквиру програма "Специјалних пројекција" на 30. Фестивалу ауторског филма.

27. 11. 2024. у 06:30

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женско и мушко

ОСИМ што у новом роману "Палата на девет погледа" Горан Петровић исцрпљује све тајне мотива прозора и погледа, иначе свеприсутних у његовом опусу, у овом делу захваљујући стварању лутајућег протомајстора Петра, ромејског градитеља који гради четири импозантне грађевине (у Константинопољу, Републици Светог Марка, Беораду и Сиракузи), и што обнављамо знања о манифестацијама власти у империјама, и начину поимања света моћних, али и оних који то нису, као и о осећању за меру - која је потребан услов да се, бар унеколико, "несреће избегну" - увиђамо и да је овај роман и својеврстан пример сусрета жене и мушкарца.

27. 11. 2024. у 06:15