ЈУБИЛЕЈ БЕЗ СЛАВЉА, ПАРА И - ПРОСТОРА: Музеј позоришне уметности Србије, установа од националног значаја, напунио 70 година
МУЗЕЈ позоришне уметности Србије, установа културе од националног значаја, основан је на јучерашњи дан 1950. године - у Божићевој кући, здању из 1836. које је подигао свињарски трговац Милоје Божић, у Господар Јевремовој улици 19 у Београду.
Под овим кровом чува се театролошка грађа о развоју позоришта у Србији од 13. века до данас.
Готово је невероватно да музеј располаже са само 250 квадратних метара у који су "стале" канцеларије, простор за смештај грађе и изложбени простор у коме се одвијају и промоције, предавања, пројекције, концерти...
- Први запослени радили су на мансарди Музеја примењене уметности, а 1951. је донета одлука да нам се додели зграда Милоја Божића, која је у том тренутку била легло прљавштине и у доста руинираном стању - каже Мирјана Одавић, музејски саветник. - Реконструкција је трајала више од годину дана, тако да смо се 1952. сместили у ову зграду. Само отварање музеја увеличао је глумац Добрица Милутиновић, одржао говор и званично отворио здање.
Првих десет година Музеј је имао сталну поставку, а онда су почеле тематске изложбе и императив за новим, условним местом на коме би чували драгоцене садржаје и успомене наше позоришне прошлости.
- У нашем музеју су, између осталог, преписке Јована Ђорђевића (првог управника СНП, потом и Народног позоришта у Београду), Нушића, Веле Нигринове, Жанке Стокић, Даре Милошевић, Невенке Урбанове
... Углавном је реч о формалној преписци са управом, али има и друге врсте писама. Срећан стицај околности, сачувао је добар део овог материјала. Захваљујући Живојину Петровићу који је радио у Народном позоришту и као један од архивских "фанатика" носио посао и кући, много тога је спасено. Јер, у бомбардовању 1941. изгорела је готова сва архива. Део сачуване, "Живојинове грађе", завршио је и код нас.
Када је реч о меморијалним предметима, сваки од њих носи неку своју причу:
- Пре две године откупили смо од ћерке једног колекционара печатњак Јоакима Вујића. На њему су позоришна завеса и птица крешталица, уз иницијале "Ј. В." Израдио га је кад је написао "Крешталицу". Чувамо и портрете у уљу, графике и цртеже. Између осталих, рад Милице Бешевић која је насликала портрет Аните Мезетове као Ћо-Ћо-Сан, незавршен портрет Стеве Тодоровића коме је позирао Тоша Јовановић, па портрет у уљу Лазе Костића и цртеж Косте Трифковића.
Неки од предмета имају необичну историју, као што је прича о два прстена глумачког барда Добрице Милутиновића: по једном од њих данас се прави узорак за доделу награде за животно дело:
- Удружење глумаца Краљевине Југославије 1937. године, поводом четири деценије уметничког рада Добрице Милутиновића, решило је да направи прстен који ће да му поклони као нашем највећем глумцу - у виду наследног прстена. А онда да он сам одређује ко ће да га носи и тако из године у годину. Али, убрзо пошто га је добио, он га је изгубио. Био је очајан, хтео је да прода свој портрет (рад Уроша Предића) и тако финансира израду новог прстена.
Наравно, Удружење је то преузело на себе. Прстен је био велики, мушки, од осамнаестокаратног злата, 44 грама тежак. На предњој страни је био глумчев лик, а са стране ликови које је тумачио - Шајлок у "Млетачком трговцу" и Орлић у истоименој представи.
Изнутра је писало "наследни прстен" и датум кад му је предат. Иначе, израдио га је дворски златар Стефановић.
Тај калуп послат је за Италију, објашњава Мирјана Одавић, али је и он изгубљен! Урађен је други у нешто измењеној верзији: на предњој страни више није био Добричин лик него ловоров венац на црном ониксу, а унутра је писало његово име. Та друга верзија, данас се додељује најбољим глумцима.
- Врхунац приче је да је 1998. до Муција Драшкића и Цеце Бојковић стигла вест да се у Загребу налази први прстен Добрице Милутиновића! Захваљујући њима и компанији "Цептер" прстен је откупљен и враћен. Тако су та два оригинална прстена данас на једном месту - каже Одавићева.
У Музеју се чува и самовар који је Жанка Стокић поклонила Љубинки Бобић, предлог завесе (цртеж) Стеве Тодоровића поводом отварања Народног позоришта, скице таванице Руса Колесњикова, готово комплетан опус Душка Ристића - преко 600 костимографских и сценографских скица.
СНИМЉЕНЕ ПРЕДСТАВЕ
МУЗЕЈ је почео осамдесетих година да сам бележи видео-камером позоришне представе. Снимци су аматерски, али идеја је била да се бар тако сачувају од заборава. Касније је настала размена са телевизијом и неким театрима, па се наша збирка употпуњавала и данас имамо преко 500 остварења, углавном београдских позоришта - каже Мирјана Одавић.
Нажалост, 250 квадратних метара претесно је за овако значајну делатност и све музејске артефакте. Да зло буде веће, нису имали довољно среће (разумевања) да стекну иоле условне депое у којима би складиштили материјал:
- Увек су нам давани прилично неусловни простори, некакве шупе и бараке... Никад са идејом да добијемо стални додатни простор. Ипак, од осамдесетих до бомбардовања имали смо солидан депо, у ствари атомско склониште, релативно близу музеја. У време бомбардовања станари су га обили и поизбацивали све ствари. Потом смо се на неколико година "сместили" у помоћну салу Тринаесте београдске гимназије. Одатле смо се преселили у полууслован простор садашњег Музеја науке и технике. Имали смо на располагању малу собу и радионицу са каналом, у коју су се раније "убацивале" троле за поправку. Унајмљени радници лопатама су убацивали и наш материјал, углавном књиге.
Потом смо успели да издејствујемо да се музеју у Улици краља Петра додели простор на два нивоа, у који улажемо колико можемо да га доведемо у пристојно стање и санирамо влагу.
На питање да ли их је пандемија омела у прослави овако значајног јубилеја, наша саговорница нема дилеме:
- И без короне, прослава није планирана. Хтели смо да ових седам деценија обележимо у најужем кругу, с нашим пензионерима. Лане је смањен буџет за ову годину, а због пандемије су и тај "скресани" преполовили. Некада је било уобичајено да радимо четири изложбе годишње, онда смо морали да смањимо на три, а сада је испало да имамо само једну...
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)