ПРОСТОР ЗА НАДУ И ПОМИРЕЊЕ: Жарко Радаковић о новом роману Петера Хандкеа "Други мач"

ПРВИ роман који је Петер Хандке написао и објавио после добијања Нобелове награде за књижевност, "Други мач", недавно се нашао и пред српским читаоцима, у издању "Лагуне", и у преводу Жарка Радаковића.

Фото Г. Чворовић

- Занимљиво је да се ова књига појавила у штампи тачно у тренутку кулминације короне у Кини и у време када је пандемија већ била проглашена - каже, за "Новости", Радаковић.

"Други мач", по његовим речима, није уопште књига о томе, али има нечега што може да наведе читаоца и на свакодневне проблеме без обзира на то да ли су они тематизовани у књизи или не:

- Али то је Хандке, његове књиге имају универзалну вредност. Она је у сваком случају изненађујућа, нико није очекивао овакву књигу.

Реч је, наводи Радаковић, о једној врло конкретној теми која је Хандкеа доста дуго опседала.

Фото приватна архива

- Аутор је увређен због једног новинског чланка одређене новинарке која је напала његову мајку да је својевремено, као 17-годишња девојка клицала Хитлеру и учествовала у нацистичким прославама у Аустрији, што очигледно није могло ни бити тачно. Чак су у тим новинама изашле фото-монтаже, убацивала је фотографије његове мајке у масу која подржава Хитлера. Све то га је уздрмало и погодило веома тешко, поготово ако знамо његову књигу "Несрећа без жеља", у којој се тематизује живот мајке после самоубиства. Дуго се бавио том тематиком у себи, да би једног дана одлучио и да напише књигу - каже Радаковић.

О радњи новог Хандкеовог романа, који се бави проблемом увреда које су му нанели новинари, наш саговорник каже:

- Једне ноћи приповедач се буди из сна са одлуком да се освети због таквог чина. Наравно, то је и прилика да се осврне на медије, што је одувек била Хандкеова болна тачка. Устаје из кревета, а тај тренутак буђења, још увек недовољне пробуђености је апсолутно један од кључних момената у Хандкеовом књижевном послу. Стање негде између, ни тамо ни овамо, то је оно што веома радо тематизује и чему се посвећује. Мој колега Скот Абот ми је недавно писао да тачно 76 страница траје само припрема за излазак из куће! Тек тада се приповедач усуђује да изађе напоље.

Јунак се, по његовим речима, пре тога облачи, гледа разне ствари, присећа се шта је радио претходног дана, кога је срео...

- Није то само ритуал, него тотално посвећивање свему у непосредној околини. И то је Хандке. Та његова склоност ка опажању детаља. Не жели да буде стално у тренду збивања великих догађаја, што често заокупља људе који желе да буду у току. Он, напротив, иде у обрнутом смеру, иде ка маргинализацији свега. Ствари на маргини су исто толико битне као врло важни догађаји. Управо ту се и одиграва преврат у књизи - истиче преводилац.

ПРИЈАТЕЉСТВО Радаковић (десно) са Хандкеом и његовом супругом, Фото приватна архива

Наиме, изласком из куће, приповедач иде на адресу те жене коју жели да убије, међутим успут се догађа толико тога, доживљава свашта, препушта се догађајима свих људи које је срео, тако да успут потискује у позадину оно због чега је кренуо:

- И, када стигне на локацију где среће ту жену, она за њега постаје потпуно ирелевантна! То је победа наводно маргиналних ствари над важним, каква је и освета којом је опсденут све време. Долази до тотално друге одлуке да се освета у виду убиства преиначи у нешто потпуно друго - каже Радаковић.

- Хандке је аутор који се максимално посвећује свим проблемима, спреман је да нападне, да се обрачунава са проблемима, али он се увек дистанцира на крају и помирљив је. То се заборавља све време приликом напада на Хандкеа, који се годинама изводе у медијима и критици. Тај моменат Хандкеове бесконачне помирљивости и доброћудности. То се види и у свим његовим текстовима, као и у оним које је писао о Југославији. Увек оставља маневарски простор за помирење и наду у бољу будућност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације