КРАСИО ГА ЈЕ ТАЛЕНАТ ЗА ЖИВОТ: Пријатељи, колеге, бивши студенти и даље затечени вешћу о смрти глумца Ивана Бекјарева

НЕВЕРИЦА, збуњеност и велика туга - заједничка су осећања свих оних који су познавали глумца Ивана Бекјарева.

Фото П. Милошевић

Опраштају се од њега колеге, пријатељи, бивши студенти, још не верујући да је човек такве енергије, младалачког полета и ентузијазма могао да оде "збрисан" короном, после двадесетак дана борбе с тешком болешћу. Заљубљеник у глуму, режију, музику, спорт, поезију, водитељски посао, педагогију, живео је и радио не осврћући се на године. У његовом случају 74 био је само број у крштеници.. Његови другари кажу да је умро човек који је као мало ко умео да живи.

- Срели смо се први пут на сцени играјући у Кинтеревом комаду "Награда" у ЈДП, у последњој режији Бојана Ступице. Било је то равно пре педесет година. Тај дивни, млади глумац из 1970, остао је млад све до свог неочекиваног краја. Радећи неуморно и сјајно, и у позоришту, и на филму, и на ТВ-у - каже Рада Ђуричин.

- Исто тако, као професор је свесрдно подизао генерације младих глумаца, али је имао снаге и љубави и да са страшћу навија за своју Црвену звезду, да ужива са својим пријатељима, да се посвети породици. Красио га је и таленат за живот. Био је од оних које си увек волео да сретнеш, с ретким даром да другог обрадује и усрећи....

И као што је гласио назив једне од његових монодрама "Смех, само смех", Бекјарев је и у најтежим тренуцима покушавао да нађе разлог за хумор. У првом таласу короне "поверио" нам је да са својом другарицом Цецом Бојковић редовно размењује "зезалице" преко "Вајбера" и да тако улепшавају дане једно другом.

ВОДИТЕЉ Студио Б, Фото "Борба"

- Ми смо другари и колеге већ пола века, од кад смо примљени у ЈДП. Дошли смо тамо као "Бојанове бебе", заједно смо и стасавали у том позоришту. И после смо наставили да се дружимо - прича Светлана Бојковић. - Ово ме је веома погодило, још не могу да средим своје мисли. Тешко је кад неког толико дуго знате, да говорите о њему у прошлом времену.

А јуче је то постало "прошло време"... Играли смо заједно у младости, после сам ја отишла из ЈДП. Касније нас посао није много спајао, последње што смо радили заједно било је пре три године - једну епизоду "Маминих синова". Али смо се приватно виђали и дружили, он је био човек пун живота и енергије... Разговарали смо често телефоном док је био у болници, када му је било боље. Једно време је са супругом Микицом заједно лежао на Инфективној. Онда су њу отпустили, а он је остао. Погоршало му се стање и ставили су га на респиратор... Изгледа му је, на крају, срце отказало.

Једна од оних која је с популарним глумцем годинама играла и друговала је и Бранка Петрић, која је с великом тугом примила вест о Ивановој смрти.

ЕПИЗОДА Цане Курбла у "Отписанима", Фото Принтскрин

ПОЧЕТАК Сцена из филма "Боксери иду у рај", Фото IMDb

- Ужасно ми је жао, још сам у некој неверици. Иван је увек био пун живота и снаге, тако да кад сам чула да се разболео, ниједног момента нисам помислила да може да се деси да се његов организам не избори са тиме... У позоршту ме за њега везује рад на моје две, можда најдраже представе. Играли смо у "Сумраку" у режији Јержија Јароцког, на сцени ЈДП, која је проглашена представом деценије. Били смо директни партнери, а он мој просац на сцени. Велика представа коју је, на срећу, снимила телевизија. Нашли смо се као директни партнери и у сјајној комедији "Велика ауто-трка", у режији Миће Димитријевића. Иван је био прави професионалац. Савршен партнер, савршен колега. Пун неког разумевања. Кад бих од њега потражила савет, увек би ме саслушао. Причали смо о свему, па и одрастању и васпитавању деце. Неколико пута сам с Бекимом седела с њим и његовом супругом, осећала сам колико међу њима струји љубави. И тако је остало до краја...

Последњи филм који је снимао био је у Лесковцу, "Било једном у Србији", у режији Петра Ристовског. Изашао је из кадра, последњи пут, и отишао у болницу.

ХИТ Као Курчубић у "Бољем животу", Фото Документација "Борба"

- Сусрет са Иваном за мене је био повратак у детињство. Повратак у спокојно, недељно вече када смо породично седели пред телевизором и пратили антологијске домаће серије, "Бољи живот" и "Срећне људе" - сећа се Ристовски. - Иван Бекјарев обележио је одрастање целе моје генерације. Ликови којима је удахнуо живот чиниће га заувек бесмртним асом глумачке игре. Његов Курчубић, Бошко Деспотовић и многи други карактери које је створио су, рекао бих, били нека врста носталгичних митских ликова које памтимо по упечатљивим репликама и гестовима као што је оно Курчубићево чувено опуштање крагне сваки пут када му притисак скаче...

Ристовски истиче да га је, лично, тек недавно упознао, на глумачкој проби за филм "Било једном у Србији":

- Срећан сам што сам имао прилику да сарађујем са таквим човеком и што смо успели да заједно искреирамо још једну улогу по којој ће, надам се, остати упамћен. Он се појављује у мом филму као чувени градоначелник Лесковца Михајло Бабамилкић Миче, или како су га због своје брижности и одговорности суграђани звали - "татко на народ". Озбиљног политичара, покретача лесковачког друштва, одиграо је баш онако како смо се договорили - страствено и са дозом финог хумора који је обележио његову глумачку каријеру. Иване, нека ти је вечна слава и хвала.

Популарност Са снимања серије "Срећни људи", Фото IMDb

С редитељем Југом Радивојевићем глумачки је сарађивао само у филму "Вратиће се Зоне", али као заљубљеник у спорт (почасни члан ФК Црвена звезда, члан УО и кошаркашког и фудбалског тима), ишао је често с млађим колегом на утакмице:

- Био је џентлмен, велики заљубљеник у свој посао и спорт. Имали смо много заједничких тема. Веома ми је жао што је отишао, поготово у оваквим временима. Његова смрт је велико изненађење за све. Мислили смо да се од короне не умире тако брзо, али нас стварност демантује из дана у дан... Често смо ишли, пре свега на кошаркашке утакмице - каже Радивојевић, који је и сам члан Управе Црвене звезде.

- Скупа смо седели, коментарисали, чак заједно и путовали. Као велики заљубљеник, пре неколико година био је и председник женског фудбалског клуба Црвена звезда. Просто се човек питао кад је све успевао да синхронизује. Али, никада није пропуштао ниједну утакмицу - ни фудбалску, ни кошаркашку.

ЕКИПА Представа "Три сина", Фото ЈДП

Ива Штрљић, бивша студенткиња Ивана Бекјарева, каже да је њен професор био врхунски познавалац свог посла, велики глумац:

- Али, оно што је још важније - велики човек. Волео је своје студенте, бринуо о нама, био наш најснажнији навијач, онај који најгласније аплаудира на свим нашим премијерама. Био нам је пријатељ, неко коме смо могли да се поверимо. Увек спреман за савет. Није пропуштао наше важне датуме, рођендане, прославе. Увек је био ту за нас и биће, зато што они које смо волели никад не одлазе.

Иза Ивана Бекјарева остали су супруга Микица и син Вања. Комеморација познатом глумцу биће у ЈДП, а тачан термин знаће се накнадно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације