ИНТЕРВЈУ Милосав Тешић: Антихрист данас трља руке и ликује

У СРПСКУ књижевност академик Милосав Тешић (1947) је ушао као готов песник, збирком "Купиново" (1986) и одмах препознат као нов и особен песнички глас, дубоко везан за српску историју, културу и традицију.

Фото Ж. Кнежевић

Потоње књиге "Кључ од куће", "Прелест севера", "Круг рачански, Дунавом", "Седмица", "Млинско коло"... изнедриле су изузетног версификатора који је обновио и давао нове подстицаје многим нашим средњовековним, али и савременим песничким облицима.

Створио је и амфибрашки дванаестерац, што представља значајан допринос српској метрици.

За поменуте и друге књиге, Тешић, који, како истиче др Александар Јовановић, пева како пре њега нико није певао, овенчан је многобројним наградама, а најновија је "Златни кључ Смедерева". Приликом уручења први пут је прочитао најновију песму "Видо, у сумрак", наставак раније песме "Плава гробница - Видо". На питање шта је био подстицај да се врати на ову тему, песник одговара:

Фото Ж. Кнежевић

- Песма "Плава гробница - Видо" настала је под великим притиском обимне документарне грађе коју чине имена српских војника урезана у чеоне плоче мермерних касета у Маузолеју-костурници на острву Виду, као и имена места у којима су они рођени или живели. Нелагодно сам се осећао што сам у њеном грађењу мноштво тих имена, приморан песничком логиком и разноликим ограничењима техничке природе, морао изоставити. У новој и самосталној песми "Видо, у сумрак" донекле су, у њених четрнаест строфа, увећана оба њена лирска репертоара: и антропонимијски и топонимијски. Тако је број оних који "почивају" у "Тачкама Трима" нешто умањен, али ме ни то није потпуно ослободило поменуте нелагоде. Зато сам и мото уз прву песму проширио за један нови стих, те он сада овако гласи: "Да опросте Сени и Господ с висина:/у Тачкама Трима имена су ина..." (Раније је у моту био само други стих.)

о Поменуте две песме, као и многе друге, могу се разумети као непристајање на историјски и културни заборав?

- Тако их и ваља разумети. То је непристајање на нешто што нам се, саветодавно и унапред програмирано, последњих деценија отворено тражи и нуди као пакет са упутствима за мењање свести и то од дојучерашњих непријатеља који су нам преко ноћи постали "пријатељи". Прихватити такву "понуду" (боље је рећи наредбу) значи изгубити сопствени лик, остати без свог идентитета и прећи у национално обезличење. Најгоре је што те злокобне идеје, уз помоћ медијских машинерија, имају приличан број поборника и у домаћој јавности.

о Често се враћате својим песмама, преправљате их. Можда је за то најбољи пример поема "Капопера Пера"...

- Да бих видео шта би се у некој песми коју сам већ објавио могло побољшати, потребно је да прође неко време. Затим почињу прерађивања и допуњавања, па и одбацивања оног чиме сам незадовољан. Све то захтева да се поново доживљава и проживљава што се већ једном доживело и проживело. То је ризичан, али и леп посао. То бих назвао дужим стваралачким односом према појединим својим песмама. Поему "Калопера Пера" (која у коначном облику има 22 песме) годинама сам проширивао. Тако су, на пример, раније тек поменуте хероине Милица Стојадиновић Српкиња, Мина Караџић и Катарина Ивановић сада опеване у целим строфама. Строфи о Надежди Петровић придодато је још неколико стихова, док је Даница Марковић тек у завршној верзији опевана.

ПОДУХВАТ Одштампан 21. том Речника САНУ, Фото Ж. Кнежевић

о Збирка "Са Авале поглед" следеће је ваше песничко дело. Шта обједињује песме које ће се у њој наћи?

- У тој књизи, у окружењу коначне верзије поеме "Калопера Пера", наћи ће се оне песме у којима се, рачунајући и њу, укрштају на особен начин трагична судбина српског народа, као створеног "под звездом уклетства", и његови ретки историјски просјаји, уз слике које дочаравају драгоценост постојања.

о У збирци "Привид круга" у једном циклусу певате о орвеловско-неолибералном времену, полуистинама, укидању људске аутентичности...

- У питању је текуће време о којем се пева у циклусу "У слици и речи", јер на делу је, и то у пуном размаху, "стара змија, која се зове ђаво и сотона" и "која вара сав васиони свијет", како се каже у једном апокалиптичком стиху. Антихрист, дакле, задовољно трља руке и ликује. У том циклусу пева се о устројству савременог света у којем је све подређено новцу, о вредносним инверзијама, то јест о маргинализацији и ниподаштавању правих вредности; о медијском тровању људских душа, што води замрачивању истине и укидању људских слобода, као и права на лични избор; о афирмисању и величању људских изопачености; о насилничком лицемерју и моралној срозаности силних и богатих... При таквом стању ствари, одасвуд угроженом појединцу једино преостаје да некако истраје у животу с надом у пророковано Спасење.

Фото Ж. Кнежевић

о Поезија се данас све мање чита. Шта учинити да буде видљивија, а шта губе они који од стихова окрећу главу?

- Мада је у то тешко поверовати, јер звучи нестварно, недавно сам чуо од једне универзитетске професорке књижевности како су је људи других и различитих занимања питали које српске песнике да читају у овој епидемијској пошасти, у времену у којем их безбројни медији и такозване друштвене мреже са свих страна засипају и збуњују гомилама свакојаких информација. Овај случај говори о поезији као човековој духовној потреби и потпори. Људи су већином спремни, независно од тога каквог су образовања, да чују песничку реч. У човеку постоји природно чуло за поезију и мало је потребно да се оно активира. Поезијом се прониче у смисао постојања и дубље спознаје свет. Њоме се живот чини, ако ништа друго, оно макар донекле сношљивијим. Она, уосталом, има и моћне подземне токове и тајанствене рукавце, па јој корпоративне издавачке куће и белосветска медијска галама и мноштво развраћених "уметничких" дисциплина (са актерима који као да су директно изведени из пакла), као и поплава кича и шарениша не могу ама баш ништа.

о Дугогодишњи сте уредник Речника САНУ. Докле се стигло с овим пројектом?

- Већ је одштампан 21. том тог свакако најзначајнијег подухвата у српској култури. Тај речник је, првенствено, најистинскије сведочанство о свим видовима живота српског народа, о његовој историји, традицији, култури, духовности, уопштеније казано о његовој судбини. Он је заиста то, иако у његову грађу улазе и извори који припадају и другим народима са штокавског подручја. Да би се убрзао рад, да се не би отегао на још две или три деценије, потребно је да се неки поступци у његовој изради преуреде и у организационом и у техничком смислу, а и да се знатно увећа лексикографски кадар. Наравно да је за све то потребна одговарајућа државна и свака друга помоћ. Право речено, ретко је код нас, и на ширем плану, било праве спремности да се створе што бољи услови за израду Речника САНУ. Али је увек било, што се односи на многе ауторе, лексикографског заноса и посвећеничког, чак и подвижничког рада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације