ФРЕСКЕ МАЈСТОРА ИЗ ЂУРИНИХ ЋЕЛИЈА: Трагови изузетног уметника у остацима манастира на Руднику
МАЈСТОРСКИ живопис средњовековног манастирчића Ђурине ћелије који су археолози ископали из сипара у нескладу је са скромним боравиштем монаха пустињака у скровитој шумској клисури на Руднику, сматрају стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолози и сликари испред Ђуриних ћелија / Фото Борис Субашић
Они су управо завршили двомесечни подухват обнове фресака које су се, када су пронађене, биле једва препознатљиве после векова у земљи. Сада је раскошна палета поново блеснула и виде се прецизни потези и богатство детаља на делу сликара који је боравио на Светој Гори Атонској.
- Реч је о изузетном, репрезентативном сликарству и веома је необично што га налазимо на овако скрајнутом месту, далеко од свих путева - каже сликар-конзерватор Немања Смичиклас, саветник у Заводу. - Иако су очувани само делови фигура светитеља насликаних у олтару, нема сумње да их је сликао велики мајстор. Историчари уметности ће дати коначну реч о времену настанка живописа, али по мом мишљењу он потиче из 14. века, по аналогији са другим објектима где смо се сретали са сличним фрескама.
Руководилац рестаураторско-конзерваторског рада била је Маријана Протић, а екипу су чинили Филип Јанковић, Тијана Михаиловић и Немања Смичиклас. Он је две и по деценије и члан тима Завода који на Светој Гори ради на рестаурацији и конзервацији Хиландара и његових келија. Захваљујући том искуству уочио је важан детаљ на декорацији бочних зидова храма где су техником "мраморизације" сликањем дочараване мермерне плоче.
Култ не умире
ПРВИ манастирчић на Ђуриним ћелијама саздан је у шуми крај Јарменоваца, вероватно на месту које је подвизима посветио монах испосник, исихаста. Крајем 15. века, у доба пропасти деспотовине, манастир је запустео, а обновљен је крајем 16. или почеком 17. века, у време обнове Пећке патријаршије. Коначно је напуштен у време Велике сеобе крајем 17. столећа. Ђурине ћелије над клисуром Калуђерског потока и оближњи извор Светиња и вековима касније су остали култна места, иако је идентитет светитеља заборављен, а манастир је затрпао сипар.
- Ово није обична мраморизација, већ имитација мозаика какви се налазе на подовима светогорских манастира, што је веома неуобичајено - каже Смичиклас. - Светогорски подови су рађени у техници која подразумева да се у мермерне блокове урезује рељеф, а онда се у њега ређају каменчићи у боји и тако се добија шара. У Хиландару има таквих мозаика, а Ватопед је њима изузетно богат. Орнаментика у Ђуриним ћелијама је имитација те светогорске технике, што указује да је сликар био на Атосу и да је помно гледао мозаичке подове, који су код нас били ретки. Још је ређе да се они осликавају на зидовима цркава.
Открића стручњака Завода отворила су нова питања о тајанственом манастиру који је од краја 17. века, када је запустео, до почетка 2013. био затрпаван сипаром, тако да се ни његова локација није знала. Археолози су га открили пратећи предање и култ светог места. Тајну Ђуриних ћелија расветљавају остаци убоге колибе монаха пустињака, које су иза храма откопали стручњаци Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду.
- У средњем веку, после смрти пустињака коме су приписивана чуда, на месту његове испоснице обично се градио манастир - каже доцент др Дејан Радичевић, руководилац истраживања. - Ђурине ћелије подсећају на такву праксу. Оне су изузетне јер је ктитор довео великог, што значи и скупог, мајстора да ослика храм чије су димензије биле само 6,7 метара, са 4,8 метара, у који је могло да стане тек пет-шест људи, вероватно само монаха. Могуће је да се овде замонашио племић-ктитор, јер је према досадашњим налазима манастир подигнут почетком 15. века у апокалиптичним временима османске најезде и пропасти српске државе.
Препоручујемо
"РИМСКЕ ТЕРМЕ 50 ГОДИНА НАКОН ОТКРИЋА" Скуп у Научно технолошком парку у Чачку
23. 10. 2020. у 13:18
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОБРАДОВИЋ ЈЕ БИО НА КОРАК ОД НБА ЛИГЕ: Један човек је све стопирао, ево о коме је реч
Иако је Жељко Обрадовић у неколико наврата говорио да му НБА лига никада није била жеља нити приоритет, сада је откривено да је био на прагу да преузме тамошњи клуб.
25. 12. 2024. у 20:20
"КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР": Француска тенисерка без длаке на језику
Италијански тенисер Јаник Синер имао два позитивна теста на допинг прошлог марта, његов најжешћи критичар је био Ник Кирјос. Све то прекипело је Марион Бартоли, шампионки Вимбдона из 2013. године.
25. 12. 2024. у 18:20
СРЦЕ МУ СТАЛО, ЛЕЖАО У ЛОКВИ КРВИ Нада преживела агонију: "Мислила сам да ми је син мртав"
ТОЛИКО је крви изгубио да је мало недостајало да остане без десне ноге...
25. 12. 2024. у 18:30
Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта
Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.
25. 12. 2024. у 15:49
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ГРАДИШКОМ? Необичан метео феномен забележен у Републици Српској - около "окови", а код њих чисто (ФОТО)
"МОГУЋЕ је да су локални услови створили баријеру."
25. 12. 2024. у 12:05
СРБИН ЈЕ - СЕНЗАЦИЈА! Премијер лига је свашта видела, али око једнога се сада сви слажу: Никола Миленковић је чудо!
СРПСКИ репрезентативац Никола Миленковић прешао је из Фиорентине у Нотингем Форест овог лета, а то се испоставило као права одлука за Србина.
25. 12. 2024. у 18:54
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Најновије из рубрике
ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић
ТРАГ који је оставила у специфичном, тешком жанру, може да се мери само са светским иконама истог стила, Лајзом Минели, на пример
25. 12. 2024. у 16:45
НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
25. 12. 2024. у 15:52
ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички ликовни салон
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
25. 12. 2024. у 15:03
ДОСЛЕДНА И СВОЈА - ДО КРАЈА: После краће и тешке болести напустила нас је Славица Вучковић, дугогодишњи новинар "Новости"
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
25. 12. 2024. у 14:49
ПРЕМИНУЛА ИВАНА ДЕДИЋ: Позориште "Бошко Буха" опростило се од свог дугогодишњег члана
У БЕОГРАДУ је јуче изненада преминула Ивана Дедић (1964 - 2024), дугогодишњи члан Позоришта "Бошко Буха".
25. 12. 2024. у 13:54
Коментари (0)