КУСТУРИЦА ЋЕ ПОМОЋИ ДА СТИГНЕМ У СРБИЈУ: Хандке најављује долазак, суморне дане пандемије проводи на свом поседу у Шавилу
НОБЕЛОВАЦ Петер Хандке не може без Србије. Хтео је још летос да дође, имао жељу да на обалама Мораве попије чашу свог омиљеног ризлинга и да на косинама обале ужива у муку воде и ковитлацима тишине. Тамо, на оној Морави ниског водостаја, што открива каменито дно. Корона је хтела другачије, затворивши све европске путеве.
Сада поново планира долазак.
- Волео бих да дођем у новембру или децембру - открива добитник прошлогодишње Нобелове награде за књижевност, који ове суморне дане пандемије проводи на свом поседу у Шавилу, надомак Париза.
У припреми пута и организацији доласка ће му помоћи његов велики пријатељ.
- Емир Кустурица ће се за то побринути - потврђује Петер Хандке.
Негде у ово доба прошле године, славни аустријски писац је сазнао да га је одбор за доделу престижне награде одредио као добитника. А баш у време када је био у Стокхолму, биће, ако околности дозволе, овога пута, у Београду.
Тих дана у главном граду Шведске, на обалама леденог мора, Кустурица је био непрестано уз њега и пружао му подршку. И онда, када је било великих притисака, када су организовани протести и, чак, стизали унапред на неуспех осуђени позиви да поклекне у опредељењу да остане самосталан у сопственим погледима на свет. Тада је Петер Хандке на ове јалове покушаје одговорио на само њему својствен начин, ефектно поентирајући скаском о пољима јагода.
У Шавилу, на његовој рути, нека су друга поља, пејзажи Жан-Батиста Камија Короа, који доносе исти мир.
Ових дана, на прилазу шуми код Короових језера, злокобно хучи ветар и полеже попино прасе. Над главом, гавран боји облак у црно. Стазом, голица облутак под излизаним ђоном. Жирови усежу у тресет, а оловка у табак. Џогери, хитра раса, немир их поспешио, стално некуд журе.
Киша је ноћас навукла камење. Блатњавом пречицом је узбудљиве. Пању трозубац штрчи у небо. Треба се спретно провлачити, пењући се уз страницу. Не може се писати док се не умориш. Хтео - не хтео, мораш да се оклизнеш. Ваља се, у овим годинама, и затрчати уз забран.
Чукнут кестен. Врхом ципеле откотрља се далеко од бодљикаве љуштуре. Један у џепу, међу печуркама. У другом, скврчио се паук. У сакоу, фитиљ багета, згњечена смоква и кврга сира, за ужину.
Кад зађеш дубоко у шуму, затвара се иза тебе застор природног театра. Искаче огромно стабло и обухвата те својим зеленим пипцима. Олуја му је покрљала руке. Маховина, увек, на северној страни. Одозго, кроз густину, зачкиљи и заголица редак зрак.
Па, одједном, мир. Излазак на стазу и чистину. Запенила од суве страсти вода мирног језера. Горе, ка небу, тутњи ауто-пут. Овде се самом себи лако назове добар дан. Ножем урезано име у брезину кору. Можда ће то бити име новог јунака. Најлакше је ту сетити се човека.
То су крајолици који инспиришу нобеловца.
Одатле се, дугим ходом, може до узаврелог и ускомешаног Париза.
Из Париза се, дугим ходом, може до ове оазе потпуног чувства и мира.
Када смо се ономад срели, питао сам га шта му значи природа.
- Не волим таква питања - одговорио ми је спреман да прекине сусрет, на почетку ставивши до знања да жели да води само искрен разговор.
А значе му. И искреност, и природа. Петар овде, овом шумом, црпе инспирацију. Последњих месеци, ипак, све мање шета. Ово време човеку не даје вољу да ради уобичајене ствари. У међувремену, одлази на кратка "путовања".
- Шетам се, по кући, да бих скувао кафу!
У Француској је тренутно на снази други талас епидемије који у сваком смислу диктира правац и смисао живота. Нема више сусрета, опуштања, дружења. Људи се не виђају, остаје им на располагању само дубока социјална празнина. Петер Хандке се боји за усамљене. Ваљда ће се таласи епидемије коначно примирити и престати да се опасно љуљушкају између људских судбина.
- Не волим да говорим о томе као о таласима - каже Хандке, чекајући да ова пошаст, у целини, прође.
У таквим условима, Хандке пише. Има ту богомдану могућност да на узвишен начин убије стресно време и у једном даху избаци све што нас тишти.
Препоручујемо
ХАНДКЕ ЧЕКА ПРАВДУ: Одржана прва у низу трибина посвећених аустријском нобеловцу
09. 10. 2020. у 22:23
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (4)