Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?

Слађана Илић

13. 10. 2020. у 15:26

Иницијална идеја уобличена у дистопијском роману Мухарема Баздуља ефектног, провокативног наслова - "Последњи мушкарац" - јесте замишљен свет у коме су, из неког разлога, престала да се рађају мушка деца.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?

С обзиром на то да је приповедач одлучио да нам представи такав свет, логично је што га је ситуирао у будућност - у 2027. годину. Приповедање је заправо ретроспективно и омеђено је 2020. годином.

Роман се састоји из два приповедна тока.

Први је лична прича педесетогодишње докторке Адамовић - гинеколога - која живи и ради у Бечу, а која се ту затекла одлазећи из ратом захваћеног Сарајева 1994. године. Тај ток заснива се на њеним сећањима, али и на њеном учешћу у реализацији једног великог чуда о којем у дистопијском свету она са озбиљним разлогом све време ћути.

Други приповедачки ток прати дешавања у том замишљеном свету, особито она на која нужно утиче драматична чињеница - да се већ седам година не рађају дечаци. Тако у оквиру њега сазнајемо шта се дешава на америчким изборима, какве се асоцијације у свету формирају у функцији заштите мушкараца и промоције њиховог хедонизма, каква је бројност чланова тих организација у различитим деловима света, какви су манифести тих организација и сл. Тај приповедни ток карактеристичан је по различитим комичним поступцима - од ироније и пародије готово до гротеске.

У првом току, највише у оном делу који се односи на јунакињина сећања, уочавамо извесну југоносталгију. Из перспективе данашњице, а да нема конкретну књижевну функцију, да има идеолошку, што је у романима који се код нас пишу најчешће случај, а што је појединим "књижевним" жиријима баш по вољи - она би била депласирана и, наравно, лоше би утицала на квалитет романа, но, разумемо да је функција југоносталгије овде да дочара заправо једини - веома кратак - период јунакињине безбрижности - њену рану младост. Она се сећа омиљених југословенских рок група и извођача из тог периода - "Плавог оркестра", "Црвене јабуке", Мерлина, Бориса Новковића и сл. Са сличним сентиментом коментарисана је и специфичност хумора са тих простора која, по мишљењу приповедача, није разумљива ван њих, са чим се не слажемо.

У другом току налазимо многобројна, веома вешта, поигравања, која су у вези са значајним филозофским преокупацијама, што у прошлости, што у представљеној дистопији. Отуда се одређени коментари додељују Славоју Жижеку и другим филозофима, али и неким новинарима из региона и сл. У том току приповедања налазимо низ занимљивих опсервација о животу и смрти, о стваралаштву, о значајним уметницима, на пример, о Дејвиду Боувију, Нику Кејву и другима.

На основу оба приповедачка тока - која се смењују (први је реализован у непарним поглављима, а други у парним) уједначеног темпа и занимљива - говоре истовремено и о списатељском умећу и о ерудицији Мухарема Баздуља.

Занимљивости овог романа доприносе и сведенија или пак детаљнија портретисања различитих градова - од Сарајева, особито Беча, до Барселоне.

Овом приликом истакли бисмо још нешто на шта досадашњи тумачи овог романа нису обратили пажњу - то је приповедачев став о женама. О њему би се могло размишљати на основу дела у целини, али то, као да откривамо са одломком који је изабран за мото. Реч је о Уелбековом роману "Елементарне честице". Можда смо избором мало и зачуђени - позитивно. Па да тим сегментом и завршимо:

Свет сачињен од све самих жена био би, у сваком погледу, бескрајно надмоћан у односу на овај; спорије би се развијао, али би тај развој био правилан, без оног један корак унапред, два уназад, без назадовања и стремљења наопаким циљевима, већ усмерен ка општем добру.

Препоручујемо

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Рашчињеност света

06. 10. 2020. у 17:34

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Над понором, Крстивоје Илић - Косовске елегије

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Над понором, Крстивоје Илић - "Косовске елегије"

29. 09. 2020. у 17:26

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, Народ за издавање, Службени гласник

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, "Народ за издавање", "Службени гласник"

22. 09. 2020. у 17:15

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Извор песмодавне енергије

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Извор песмодавне енергије

16. 09. 2020. у 16:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 58

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (1)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

Додатак Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

КАДА савремени британски аутор, Х. Брентон "потегне" данас питање поништавања Сократове истинољубивости и праведности, порука је јасна.

27. 11. 2024. у 07:45

О ДОБРОВИЋУ, УМЕТНОСТИ И ПРАВДИ: Кућа легата организује вече посвећено сликарском великану

Култура

0 0

О ДОБРОВИЋУ, УМЕТНОСТИ И ПРАВДИ: Кућа легата организује вече посвећено сликарском великану

ОСМА трибина у циклусу "Ангажована визуелна култура", под називом "Петар Добровић - за уметност и правду", посвећена је обележавању педесетогодишњице од оснивања галерије са именом великог сликара, а биће одржана вечерас у 18 часова.

27. 11. 2024. у 07:30

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ: На програму Специјалних пројекција 30. ФАФ-а

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА " ДА ЛИ ЈЕ ТУ БИЛО НЕЧЕГ АВАНГАРДНОГ": На програму "Специјалних пројекција" 30. ФАФ-а

СРПСКА премијера документарног филма "Да ли је ту било нечег авангардног?" словеначких редитеља Матевжа Јермана и Јурија Медена биће одржаће се у Југословенској кинотеци, у четвртак, 28. новембра, у у оквиру програма "Специјалних пројекција" на 30. Фестивалу ауторског филма.

27. 11. 2024. у 06:30

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женско и мушко

ОСИМ што у новом роману "Палата на девет погледа" Горан Петровић исцрпљује све тајне мотива прозора и погледа, иначе свеприсутних у његовом опусу, у овом делу захваљујући стварању лутајућег протомајстора Петра, ромејског градитеља који гради четири импозантне грађевине (у Константинопољу, Републици Светог Марка, Беораду и Сиракузи), и што обнављамо знања о манифестацијама власти у империјама, и начину поимања света моћних, али и оних који то нису, као и о осећању за меру - која је потребан услов да се, бар унеколико, "несреће избегну" - увиђамо и да је овај роман и својеврстан пример сусрета жене и мушкарца.

27. 11. 2024. у 06:15