Култура

ИНТЕРВЈУ Југ Радивојевић: Бајагине песме обележиле су ми прве љубави

Вукица Стругар

04. 10. 2020. у 16:30

МЈУЗИКЛ "С друге стране јастука" инспирисан Бајагином музиком, коначно ће "угледати" премијеру 9. октобра у Позоришту на Теразијама. Биће то 119. режија Југа Радивојевића и десети мјузикл у каријери.

ИНТЕРВЈУ Југ Радивојевић: Бајагине песме обележиле су ми прве љубави

Прошло је већ четврт века од његовог првенца на истој сцени ("Пуцњи на Теразијама"), уследиле су "Гоље", "Поп Ћира и поп Спира", "Спусти се на земљу", "Продуценти" и "Фантом из Опере", а у истом жанру опробао се успешно два пута (поново Mamma mia и "Бриљантин") на позорници словеначког "Цанкарјевог дома".

У међувремену, постао је директор Београдског драмског, отворио нову сцену (БДП Арену) и усред короне зацртао шест премијера на Црвеном крсту у само два месеца! Увек насмејан, вредан и амбициозан, прихватио је и овај изазов као и сопствену премијеру, с нестрпљењем ишчекујући реакције публике.

о Да ли је и вашу младост, као и многих вршњака, обележила Бајагина музика?

- Он је један од мојих омиљених кантаутора и свакако је период одрастања везан за његову музику. Био је у жижи популарности, мада та жижа траје, ево, већ 35 година. Обележио ми је веома важан период првих заљубљивања, првих журки и пољубаца...

о Свако има омиљену песму или животну епизоду коју повезује са неким стиховима... Који су ваши?

- У самој припреми представе, била је слична ситуација као са представом Mamma mia.

Постојао је музички опус, а онда се на основу њега тражила прича. На Теразијама се већ годинама размишљало о представи по Бајагиним стиховима, а ова јубиларна, седамдесета сезона, одређена је за мјузикл домаћег аутора. Када је о самој причи реч, избор је пао на Стеву Копривицу, искусног и вештог драматурга. Јер, то је тежак процес. Одабрали смо тридесет Бајагиних песама и причу о двоје младих који пролазе кроз разне препреке, да би своју срећу остварили на крају. Слушајући нумере, схватио сам да је ту много мојих омиљених песама. И једна посебна, "Пољуби ме".

о То је она што почиње стиховима "Месец је млад, а ноћ је врела"...

- У време мог одрастања Бајага се слушао на радију, плочама, касније касетама. Сама та чињеница говори да се ближим педесетој години - пола столећа живота и четврт века професионалног бављења режијом. А журке у нашој младости нису пролазиле без његових песама, уз које смо за први плес бирали прве љубави. Могу да се сетим и неких врло конкретних ситуација и тренутака. По некима Бајагиним стиховима памтим и целе периоде живота... Због свега тога, навијао сам да се мјузикл зове "С друге стране јастука". Баш ова песма, интимно, веома ми је значила.

о И све се дешавало у Врању, у коме је ваш отац Радослав деценијама био управник позоришта, па и створио "Борине позоришне дане", који ће се ових дана одржати 40. пут?

- Сада ми та времена делују као далека прошлост. У понеким тренуцима, чак и као други живот. Ми смо 1972. године из Београда отишли у Врање због татиног посла. Сестра Ана имала је две године, а ја два месеца. Родили смо се у Београду. Ипак, увек сам говорио да је Београд мој родни град, а Врање мој - родни крај. Наше одрастање текло је веома идилично у дивном, малом граду. Био сам у прилици да гледам и како се ствара једно позориште. Мој отац се пријавио на конкурс и дошао у град у коме пре тога никад није био. У Београду је оставио позицију главног организатора РТС због места директора Дома културе у Врању, који је у том тренутку имао аматерско позориште, биоскоп и фолклорни ансамбл. После 25 година татиног управниковања, врањско позориште је постало професионално. А он на његовом челу све до смрти, 2009. Основао је и "Борине позоршне дане", фестивал с којим је југ Србије први пут добио могућност да види најзначајнија позоришна осварења некадашње Југославије.

СПОРТ И ТЕАТАР

ЧЛАН сте Управног одбора Црвене звезде и председник Фондације клуба. У чему су сличности спорта и позоришта?

- Наш професор Светозар Рапајић на ФДУ говорио је да редитељи морају пратити спорт, кошарку и фудбал, зато што постоје многобројне сличности. Вођење представе је као вођење екипе. Кад радите неки комад, као и у спорту, имате две сукобљене стране, динамику, стратегију. Ту је и питање енергије, концепта, одлука... Одређени број чинова и сцена, као полувремена и четвртина - има свој разлог и смисао. И, наравно, сама психологија која је веома важна у обе области.

о Очево искуство осмелило вас је да после више од сто урађених представа и сами постанете управник. Смелост је и што планирате шест премијера у октобру и новембру?

- Сада то заиста делује чудно и мало нереално, али је и стицај околности. Све су то пројекти који су почели да се раде још крајем прошле године, један део је и завршен непосредно пред пандемију. Да, веома сам амбициозно стартовао кад сам постављен за в. д. управника у мају прошле године, а онда у септембру добио и четворогодишњи мандат. Није било лако, поготово у овим здравственим околностима, ангажовати редитеље највишег регоналног и европског ранга. У прошлој години (од маја) остварили смо пет премијера, а у овој ће прва бити 8. октобра - "Ружни, прљави и зли", у режији Ленке Удовички.

о Када сте дошли на чело куће, шта је за вас било највеће изненађење?

- Не бих да звучи грубо, али на свим нивоима куће затекла ме је једна врста запуштености. Зграда је била у веома лошем стању, па и трг око ње, лутало се у репертоарском смислу.Потрудио сам се да се ствари доведу на ниво најбоље могуће организације, мислим да је она основни предуслов за фунционисање куће.

о Који су ваши репертоарски императиви, уз глумачке и редитељске звезде које доводите у БДП?

- Београдско драмско је прво основано градско позориште, 1947. године. Већ самом том чињеницом јасно је да је било уметничка авангарда, замишљено као свежа, нова и репертоарски атрактивна кућа. Треба се заправо вратити оснивачком акту: савременим домаћим и страним комадима, друштвено ангажованом театру у оној мери у којој је то неопходно. Дакле, не банално, плакатски, приземно политички провокативно. Желимо позориште јаких редитељских поетика, у коме ће имати апсолутну слободу у креирању представа.

ЋОСИЋ И МИЉКОВИЋ

САДА, као управник, хоћете ли мање радити свој редитељски посао?

- Режираћу наслове за које сам се договорио пре него што сам прихватио ову функцију. Следећа представа је у Српском народном позоришу, "Деобе" Добрице Ћосића. После тога ћу у Нишу поставити на сцену комад Дејана Стојиљковића о Бранку Миљковићу. Биће то два велика изазова у следећој календарској години.

о Колико је у време пандемије било тешко одржати концентрацију и квалитет рада?

- И пре саме короне, кад смо почели на Теразијама да размишљамо о новом наслову - а трагајући за новом естетиком - одлучили смо да се бавимо неком врстом постдрамског театра унутар мјузикла. Отворило се једно другачије читање, као да смо унапред гледали и из садашњег искуства знали шта ће се дешавати: да ћемо морати да тражимо нова прилагођења.

На сцени је шездесет људи, а читав концепт представе је базиран на једном, условно речено, великом концерту - анплаг верзији онога што је музички догађај. И глумци, и Балет, и Хор, и Оркестар, све време су на позорници. Ово је она врста пројекта, што би рекао Душан Ковачевић, када позориште потказује живот.

о Толико људи истовремено на сцени, а доба је короне?

- Од свих мојих досадашњих мјузикала, једино је овај тако конципиран на "удаљености", а не блискости. Пред гледаоцима је савремена прича о општем отуђењу, ситуацији да свако гледа своја посла, прича своју причу и гура нешто своје. У складу с тим, људи су у мизансцену постављени једни "од" других, а не једни "ка" другима. Као и у животу, у представи је младима тешко да се препознају и пронађу. Тако је прича, на крају, спонтано довела до тога да испуњавамо и неке формалне захтеве данашњег тренутка. Јер, емотивна дистанца савременог човека, допринела је и оној физичкој која се у последњим месецима сурово условила наше животе.

05. 09. 2020. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 14

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17