КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, "Народ за издавање", "Службени гласник"
Трећу по реду књигу писца и колумнисте Милана Ружића чине лирски записи. Они су по много чему специфични. Једна од специфичности јесте чињеница да су лирски упркос томе што њихову тематску основу најчешће чине појаве - дијагнозе - српског савременог друштва, али и традиционалне српске особине које нису за похвалу - као што су поделе, самопорицање и заборав.
У тим записима опомињемо се чињенице да су данас у књижевном, културном и друштвеном животу најпризнатији они који би суштински у свим поменутим областима требало да буду талог. Да су то они који се одричу своје традиције и идентитета - интересно, они који у складу с тим без устезања оспоравају тековине културних посленика чије дело чини стубове српског културног обрасца који управо због таквих "критичара" и увек сложених геополитичких чињеница на Балкану, и не може имати континуитет.
Насупрот њима, у појединим записима је реч и о онима који би требало да чине данашњу српску елиту, али за које у друштву нелогичности и декаденције нема места и који због немогућности да себи и ближњима обезбеде пристојну егзистенцију у рођеној и вољеној земљи, из ње одлазе.
Отуда разумемо да су записи Милана Ружића и извесни палимпсести. Он пише, али са свешћу о својим прецима и претходницима и с поштовањем према њима на свој начин продубљује тематику доминантну у делима Душана Ковачевића (20 српских подела (Срба на Србе), Душана Радовића (афоризми и записи чије су теме љубав и хуманизам, али и критика друштва), Алексе Шантића када је у питању чиста љубав према домовини, Петра Петровића Његоша када су у питању чојство, јунаштво и слободарство као есенција српског бића, Меше Селимовића када је у питању писање као једини могући начин егзистенције итд.
На том трагу Милан Ружић пише о свему што воли (свој народ, своју земљу, ближње), али и о свему што га боли - о стремљењима интелектуалне "елите" на позицијама - одрођене од народа и његовог бића, о тековинама таквих предузимања, о очигледној урушености - како породице као основне друштвене ћелије, тако и друштва, књижевности и културе.
Да ова књига, која не може код читаоца узроковати добро расположење, с разлогом, као ни било шта када читалац свој поглед с ње усмери око себе, ипак садржи и наду, уочљива је у чињеници да се Милан Ружић залаже за православље, да о њему има завидна знања, некарактеристична за младе у Србији данас, и не само за младе, да из срца промовише све тековине хришћанства, да има истинско, дубоко поштовање према монасима.
О значају православља - које би требало да је есенција српског постојања и свакодневног живота - закључујемо особито из једног, имплицитног апела који је приповедачу особито важан, а у ком се каже да су монаси данас једина браћа међу којом нема подела.
Специфичност ове књиге знаковитог наслова који, као и записи, садржи и иронију, јесу приповедачки поступак и језик. Милан Ружић пише некарактеристично у односу на своју генерацију која живи брзо, пише брзо, која стреми модерности, експерименту и садашњим западњачким вредностима, која настоји да се што боље снађе у свему што либерални капитализам доноси.
За све то Милан Ружић уопште није заинтересован. Он, у складу са својим духовним и другим начелима која су традиционална, која су оно највредније што се може наследити од предака, из народне традиције, некада чак и архаизовано, записује чињенице свога времена и размишљања о њима - о ономе што сада - нажалост - јесте, као и о ономе што је било и што ће бити. Стиче се утисак да такав приповедачки поступак, стил и језик писац бира намерно како би показао блискост са свим што је њему важно, што би требало бити важно и нама.
Препоручујемо
"НАРОД ЗА ИЗДАВАЊЕ": Друго издање књиге младог писца и колумнисте "Искре" Милана Ружића
04. 08. 2020. у 11:18 >> 11:27
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Страшна знања, Анђелко Анушић, "Легенда о в(ј)етром вијанима", УКРС
08. 09. 2020. у 18:00
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)