ЛИЧНИ СТАВОВИ ПРОСУТИ ПО СЦЕНИ: Књига Јасне Новаков Сибиновић о улози глумаца у пројектима Оливера Фрљића

ЗА Јасну Новаков Сибиновић, која се већ четврт века бави издаваштвом, а коју наша културна јавност углавном идентификује као извршног уредника "Геопоетике", истраживање политичког позоришта Оливера Фрљића било је велики изазов, из кога је прво произашла докторска дисертација, а недавно и књига.

"Турбофолк" / Фото Дражен Шокчевић / ХНК Ивана Пл. Зајца

Дело "Политичко позориште Оливера Фрљића: од емпатије до симпатије", управо је објавило Стеријино позорје, а оно у академски контекст ставља представе, које су у срединама где су настајале, изазивале бурне јавне реакције, и када су аутора нападали, и када су га бранили. На питање какав је то изазов био за њу, Јасна Новаков Сибиновић каже:

- Овај рад не глорификује Фрљића, али свакако није ни потпуно непристрасан. Никада не бих могла годинама (колико је ово истраживање и писање трајало) да се бавим нечим што ме дубоко не дира и не узбуђује на известан начин. С друге стране, у време када сам на докторским студијама на Факултету драмских уметности бирала тему, Фрљић је увелико почео да узбуркава јавност својим представама, а мене је занимало шта заправо чини његов редитељски поступак и какав је то процес рада са глумцима. Професор Иван Меденица, мој ментор и ја ставили смо сва моја питања о Фрљићу у научне оквире и тако је почело ово динамично вишегодишње истраживање.

* Ви сте се дакле бавили местом и улогом глумаца у Фрљићевим ауторским пројектима. Како га тај рад са глумцима, и њихова функција у представама, разликују од савремених редитеља у региону?

- Од изузетне важности ми је да посебно истакнем да у фокусу овог рада јесте глумачка игра и сложено питање глумачке идентификације. Или још прецизније, ова књига је посвећена глумцима и она се састоји у великој мери од њихових описа специфичности рада с овим редитељем. Будући да сам се ја искључиво бавила ауторским пројектима, који нису базирани на драмском или неком другом књижевном тексту, а у којима су увек главне теме проблематичне тачке друштва, глумци су истицали да Фрљић тражи од њих да "копају по себи", да се не скривају иза маске, да играју у своје име и да своје личне ставове о датој теми излажу на сцени. Сви су говорили о снажној емотивној и енергетској размени током проба и да се не ради о класичном извршењу глумачког задатка, већ о процесу усвајања и пласирања идеје.

* Колико је и како Фрљићево политичко позориште другачије од аутора који су се у претходним генерацијама, на југословенском простору, али и шире, њиме бавили?

- Поређење би морало да укључује и анализу различитих околности онда и сада, а то је врло сложено питање. Извесно је да нам је редитељ попут Фрљића потребан данас, јер он веома вешто, позоришним средствима, артикулише болне тачке једног друштва. У књизи једна од глумица за њега каже: "Фрљић је храбар, јасан, тачан, директан и спреман да до краја изложи прво себе, па онда то с правом тражи и од глумаца".

Јасна Новаков Сибиновић / Фото Приватна архива

* Етику и естетику Фрљићевог позоришта стављате у оквир два појма: емпатије и симпатије. Шта вам је омогућио управо тај рам?

- Ове појмове наравно не користим у оним значењима у којима су у свакодневној употреби, већ у нешто измењеном значењу. Доказујући постојање емпатијске и симпатијске идентификације код глумаца, у раду се заправо истиче изузетно важна улога емоција како током рада на ауторским пројектима, (код глумаца и редитеља) тако и приликом рецепције (код гледалаца).

* Фрљићеве уметничке и креативне механизме у процесу рада анализирате на одабраним представама из његовог опуса. Како сте дошли до тог "узорка"?

- Важно је било да се бавим ауторским пројектима, јер је у њима најизразитије то што он позориште доживљава као средство политичке борбе. То што сам рад почела да пишем 2012, а морала да пријавим коначну тему и структуру рада 2014. године, условило је да узмем у обзир само представе које је до тада урадио на простору бивше Југославије. Био је то сасвим довољан узорак за доказивање свих хипотеза које сам у раду поставила.

Помоћ психологије и филозофије

* До У својој анализи, уз позоришну теорију, користите и психологију и филозофију. Колико су ове последње две дисцилине важне за тумачење позоришног чина који често изазива контрадикторну рецепцију?

- Интердисциплинарни приступ је важан, јер је тако слика свеобухватнија. Моја тема је постављена тако да су ове две области биле нужне. Психологија је неизоставна, јер сам се бавила емпатијом и симпатијом. Сама етимологија ових појмова нужно је укључивала и филозофију, а морам признати да ми је то била тачка ослонца, јер сам филозофију дипломирала.

Препоручујемо

Култура

0 4

ОДЛУКА ЗАЈЕДНИЦЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ: Нови председик Спасоје Ж. Миловановић

21. 09. 2020. у 11:17

Србија

0 0

БАНАТСКО КАРАЂОРЂЕВО: Две премијере и изложба

19. 09. 2020. у 19:05

Култура

0 1

НЕНАД ЈЕЗДИЋ НОВИ ЧЛАН ЈДП: Познати глумац после више од две деценије напустио Атеље 212

18. 09. 2020. у 12:50

Политика

0 0

СНИЖЕНЕ ЦЕНЕ УЛАЗНИЦА: Јоакимфест у посебним околностима

17. 09. 2020. у 12:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације