Култура

ПОВРАТАК ПРИРОДНОМ ПОРЕТКУ: Скулптура шаље сигнал да смо се склонили од логичног реда и ушли у један други однос

Миљана Краљ

16. 09. 2020. у 19:00

ЈЕДНА скулптура, којa мери нешто што је на први поглед немерљиво, попут квадратуре круга, чини изложбу "Сигнали" Александра Глигоријевића.

ПОВРАТАК ПРИРОДНОМ ПОРЕТКУ: Скулптура шаље сигнал да смо се склонили од логичног реда и ушли у један други однос

Београдски вајар, школован у Лос Анђелесу (дипломирао на одсеку за скулптуру и дизајн на Санта Моника колеџу у Калифорнији, у класи професора Џорџа Хермса 1996) представио је овај рад у Ликовној галерији Културног центра Београда: у белом простору, под белим светлом које се спушта одзго... Сведено.

- Одлучио сам се само за један објекат да би гледалац могао да се фокусира на њега - објашњава уметник који је своја дела, поред Србије и САД, излагао и у Холандији и Швајцарској. - Чине га круг, симбол савршенства, склопљен у објекат који је у форми коцке. Кругова има у природи, а правих углова нема, јер их је човек измислио. Зато је ова скулптура симболички, метафорички, позив на повратак природном реду.

Игре са парадоксима увек су биле изазов за овог аутора, а спајањем неспојивог, прављењем коцке од кругова у овом делу стигао је до апсурда.
Сама реч "Сигнал" из имена изложбе, наглашава саговорник, готово на свим језицима има исто значење:

- Сигнал је почетни импулс у комуникацији, а до њега сам дошао преко аларма, који је стање узбуне. Све су ситуације у нашем животу алармантне, и све алармантније. Склонили смо се од природе, од логичног реда и ушли у један други однос, са самима собом и са светом. Ово је сигнал да се вратимо у то природно стање. И сам овај уметнички објекат може да шаље сигнал на све стране, склуптура у центру галерије, управо га емитује, на свих 360 степени.

Једну од награда, која је прошле године додељена на Филмском фестивалу у Венецији, урадио је управо Глигоријевић у сарадњи са вајарем из Напуља, Микелеом Јодичем, а на иницијативу кустоскиње Наташе Радојевић.

- Ја сам извео физички објекат, а он је додао један допунски концепт са отисцима, и то је било јако запажено - открива наш вајар. - Увек ми је драго када Италијани обрате пажњу на моју уметност, јер је тамо настало све што је лепо.
Школујући се у САД, како нам прича, ослободио се европског односа према уметности, који је "увек мало ригиднији, канонски наметљив":

Урбана носталгија

БЕОГРАД је осамдесетих био стожер и носилац "новог таласа", а Глигоријевић, који је био његов део, тврди, да се на данашње време, његова баштина пренела тек у траговима, а да је "мрежа одавно пукла":

- То више не постоји ни као тело, ни као мисао, већ само као носталгија. У декади у којој је настала, у Србији и Југославији, та сцена је била плодна, занимљива и оригинална, као нигде у свету. Можда су одређене средине и градови имали више новца и системске подршке култури и њеним матрицама, али је аутохтоност нешто што је одавде изашло. Управо осамдесетих се пробило и много индивидуалаца. После су дошле деведесете, које су биле бескомпромисне према култури, носиле друге интересе и појавности. У динамици данашњег времена, са развојем нових технологија, можда више и нема места за изразе које смо имали осамдесетих на просторима бивше Југославије.

- У Америци вас пуштају да се развијате без утицаја. Нема збуњивања. Нормално, има и тешких задатака, и целог поступка и метода, педагошког и образовног, на високом нивоу, али је однос према студенту другачији. Овде сам студирао историју уметности. Та катедра је код нас била јако добра, занимљива, слободна, са великом разменом идеја, добро организована. Што се саме Академије тиче, претпостављам да бих је уписао, али не знам да ли бих је завршио, односно да ли бих успео да се сложим са свим оним што је тамо постављено као задатак.

Запитан да упореди оно што се дешава на светској и домаћој сцени, одговара:

- Естетика је постала мање битна, свуда се наметнуо контекст, а најдискутабилније је колико ту квантитет заиста подржава квалитет. Уметност се развија онако како она тежи. Ми је не можемо зауставити. Она је асоцијација за слободу. У Србији има интересантних индивидуалаца, али нема сцене.

Чини ми се да генерално сцена нестаје, као потреба људи да се групишу у неком периоду. Једноставно, свако иде неким својим путем.

Постоје нека преклапања, у одређеном моменту људи се окупе око неког пројекта, али се то тешко може консолидовати као сцена, у параметрима како се то доживљавало до пре само двадесетак година - закључује Глигоријевић.

Препоручујемо

РУСКИ ВАЈАР О РЕМЕК ДЕЛУ КОЈЕ ЋЕ КРАСИТИ БЕОГРАД: Објаснио како је спречена једна велика грешка (ВИДЕО)

Друштво

4 9

РУСКИ ВАЈАР О РЕМЕК ДЕЛУ КОЈЕ ЋЕ КРАСИТИ БЕОГРАД: Објаснио како је спречена једна велика грешка (ВИДЕО)

20. 08. 2020. у 20:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Познати

0 17

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)

ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.

21. 12. 2024. у 08:06

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

Свет

0 16

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07