Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Извор песмодавне енергије

Верољуб Вукашиновић, "Тилић", "Православна реч"

16. 09. 2020. у 16:11

ЦЕНТРАЛНА фигура нове збирке песама Верољуба Вукашиновића је отац. Она има значајан интимни, антрополошки и традицијски потенцијал.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Извор песмодавне енергије

Песма "Косидба", која отвара ову песничку збирку, са свим обележјима аутентичне поетике Верољуба Вукашиновића, садржи све што је за њу важно - везу са ближњима, са прецима, са природом, особито са биљем, али и са сунцем и месечином који у појединим песничким сликама досежу метафизички значај, везу са српском песничком традицијом и с настанком песме.

Она је својеврсна химна оцу, а опет стишано и изузетно емотивно сећање на њега, али и песма у којој лирски субјект стваралац проговара о подстицају на стицање песничког умећа, а имплиците и о тананости очеве природе која је есенција његових песама, а заправо његовог бића, о чему сазнајемо у веома значајној "Очевој јединој песми", која је уоквирена обраћањем сина.

У том обраћању видимо сакрализацију пчеле. Она је извор животодавне и песмодавне енергије, сасвим посебне, ван песама свих, и намењена је потомцима. Она је пламен, само срце, њиховог бивства. Њен бруј има заштитнички карактер - он улива сигурност потомцима. Тај бруј својеврсно је бдење и трептање оца над њима. Зато им тај звук доноси спокојство и мир.

Поезија сина, "лирског књигоносца", проистекла због константног присуства тог бруја, његова животна начела, доживљај љубави, света, живота у складу с природом - како уочавамо читајући ову књигу - заснивају се на романтичарској подлози, али и с његовом израженом свешћу о пролазности, долазећој старости, о смрти која у његовој песми "Пролећно питање" бива оксиморонски повезана с пролећем, како је то уочио писац поговора Радивоје Микић, о наличју обездуховљене, дигиталне свакодневице, према којој је успостављен иронијски отклон, а тежи најбољим остварењима српске поезије - као што су Santa Maria della Salute, Лазе Костића, "Пролетња елегија", Растка Петровића, "Записи о црном Владимиру", Стевана Раичковића, "Никада самљи", Ивана В. Лалића, као и поезији Бранка Миљковића итд.

С вером у ту поезију, као и у повезаност свега у природи, у брују, с вером у божји поредак, који надгледају пчеле - и отац - и у то да ће он надвладати профаност оличену у свему што је јавно, транспарентно, гласно, површно, опасно и чиповано, лирски субјект слути, а заправо сам у виду рима, матерњом мелодијом, гради везу са дугом. Тим римама даје мирис и боје брезе, оморике и липе, јер зна да оне могу бити место сурета са ближњима, вољенима, поштованима, онима који недостају - без обзира на то да ли су са ове или са оне стране.

Те риме стамена су грађевина. На њима песник Верољуб Вукашиновић посвећено ради већ тридесетак година. Ову "грађевину" радо походе љубитељи поезије и књижевни зналци, док други "граде град на води".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 46

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 7

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

Култура

0 0

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

НАЈПОПУЛАРНИЈИ наслови у Русији биће на реперторару петодневног "Фестивала руског филма" и то од 27. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу.

26. 11. 2024. у 16:35

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

Култура

0 0

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

ПОВОДОМ десет година од уписа породичне славе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у среду 27.новембра у 18 часова у Етнографском музеју биће представљена књига која се бави савременим одликама прослављања породичног свеца заштитника.

26. 11. 2024. у 16:14

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман Смеј се ако имаш зубе Зите Руцке

Култура

0 1

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке

РОМАН који читаоца не оставља равнодушним, "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке (1964), овенчан је највећом књижевном наградом у Пољској "Нике". Код нас га је објавио "Службени гласник", у одличном преводу Милице Маркић.

26. 11. 2024. у 16:00

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

Култура

0 0

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

ДАН позоришта Атељеа 212 недавно је у горњем фоајеу обележен фотографијама Вукице Микаче Ловрен (25 црно-белих портрета), у току је и њена изложба "Омаж Слађани Милошевић", док је у Легату Петра Лубарде са осталим колегама добила прилику да уради фотографску реплику на једно уље на платну ("Арабеска у црвеном") знаменитог сликара.

26. 11. 2024. у 15:44

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

Култура

0 0

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

ПОДИЛАЗЕЋИ најнижим страстима све уметности су данас вулгаризоване до невероватно ниских граница, сматра Предраг Тодоровић, историчар и теоретичар књижевности, научни саветник Института за књижевност и уметност.

26. 11. 2024. у 14:15