ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ОД ПОСЛЕДЊЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, БИће ОБНОВЉЕН УМЕТНИЧКИ ПАВИЉОН

"Цвијети" се враћа заборављена елеганција

Фото Петар Милошевић

КАЛЕМЕГДАНСКОЈ лепотици, згради прве београдске ликовне галерије назване према заносној дубровачкој песникињи, којој већ деценијама време одузима привлачност, елеганцију и узвишеност, предстоји - обнова. Пројекат којим би видно запуштен Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" требало да добије нови-стари сјај је завршен. Министарство културе и информисања поверило је овај деликатан и сложен посао Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а задатак су добиле архитекта Александра Шевић и историчар уметности Ксенија Ћирић.

Овај тандем је знање, умешност и креативност у очувању аутентичних вредности културног наслеђа показао током реконструкције Народног музеја, када су успеле да сачувају дух здања архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, намењеног Хипотекарној банци 1903. године. Овога пута пред њима је зграда подигнута 1927. и 1928. године, према пројекту архитекте Бранислава Којића, чију градњу су прилозима финансирали чланови Друштва љубитеља уметности "Цвијета Зузорић", а на иницијативу Бранислава Нушића.

- Пројектни задатак је била комплетна реконструкција објекта, имајући у виду дуг период од када је последњи пут реконструисан и дограђен - објашњава, за "Новости", аутор пројекта обнове Алаксандра Шевић. - Обухватао је модернизацију комплетног система инсталација и опреме неопходне за функционисање галеријског простора у савременим условима.

Специфичност овог посла је, сматра наша саговорница, и у томе што се Завод за заштиту споменика културе града Београда нашао у двострукој улози - и чувара баштине и носиоца пројекта:

- Будући да је објекат утврђен за споменик културе, у складу са Законом о културним добрима, служба заштите приликом утврђивања услова за предузимање мера техничке заштите, у обавези је да максимално испоштују све вредности због којих је валоризован као културно добро. У овом случају служба заштите имала је и улогу пројектанта, те је овај императив још доследније испоштован. Очување архитектонско-урбанистичких вредности објекта, његових културних и историјских вредности, као и функције која је од настанка остала непромењена, представљали су окоснице у процесу пројектовања - каже архитекта Шевић.

Фото Уметнички павиљон Цвијета Зузорић

Грађевина Бранислава Којића, настала је под утицајем тек рођеног стила ар деко, који се појавио после велике изложбе у Паризу 1925. године.

- Стил који је усред снажног замаха модернизма садржао декоративне елементе ранијих епоха у већој мери је био прихватљив за наше уметнике - прича за наш лист историчарка уметности Ксенија Ћирић. - Елементи класичне архитектуре јављају се сад у сасвим другачијем контексту. Београд има велики број објеката израђених у духу ар декоа, али основа овог објекта, декоративност остварена кроз степеновање маса, као и на нов начин употребљени елементи декоративне и архитектонске пластике, представљају јединствено решење.

Фото В. Татаревић

Одлука о реконструкцији објекта је, према речима Александре Шевић, за последицу имала и преиспитивање раније реализованих радова из седамдесетих година прошлог века, када је као кључна промена уведен галеријски ниво и дограђен анекс и подрумски простор до пуног габарита објекта:

- Неопходно је било пажљиво размотрити могућност да се објекту у највећој могућој мери врати аутентични изглед без оспоравања његове основне функције. Уз консултације са Министарством културе и информисања, као наручиоца пројекта, донета је одлука да се галерија дограђена седамдесетих година демонтира и уклони што представља враћање аутентичних вредности централног изложбеног простора.

Фото Уметнички павиљон Цвијета Зузорић

- Она је резултирала увођењем галерије, новог нивоа у оба вестибила, као и промишљеном доградњом анекса који је за функцију имао повезивање по вертикали сва три нивоа (проширени депо, централни изложбени простор и галерија). Стога се одлучило да се у аутентичан облик врати само централни изложбени простор који представља најзначајнији сегмент ентеријера и највреднији аспект идеје аутора архитекте Бранислава Којића.

Чињеница да се у зграду на Малом Калемегдану последњи пут улагало пре четири и по деценије, довела је до тога да је она готово девастирана, о чему наша саговорница, каже:

- Стање објекта је данас последица свих околности које су се дешавале у држави, граду Београду, његовој културној политици, као и последица друштвених дешавања и политичких промена, током последњих деценија.

Нажалост, витраж Васе Поморишца, на коме је била представа алегорије уметности, а налазио се изнад главних улазних врата, током велике реконструкције Павиљона седамдесетих година је - изгубљен.

Фото М.Анђела

Два Којићева пројекта

ПРВИ пројекат Бранислава Којића који је добио прву награду на конкурсу Уметничког одељења Министарства просвете с краја 1925. године, требало је да буде реализован на терену прекопута Саборне цркве - открива Ксенија Ћирић. - Због непосредне близине конака, архитекти су при пројектовању морали да воде рачуна не само о теренским условима већ и о оријенталном стилу зграде конака. По завршетку конкурса челник Београдске општине Коста Кумануди је међутим изнео негативно мишљење о пројекту истичући да подсећа на друмску механу. Београдска општина је потом Удружењу "Цвијета Зузорић" уступила земљиште на Малом Калемегдану, а Бранислав Којић је израдио нов план.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације