ПОТРЕСНА КОЛУМНА НЕБОЈШЕ ПАЈКИЋА О ИСИДОРИ: Моја жена је девојчица која верује у чуда

ИСКОРИСТИЋУ ову колумну да напишем писмо које се надам да Исидора неће читати, јер би се љутила на мене да сам овако отворен према вама. Сам драги Бог зна колико је болова, терапија, игала, отрова, операција претрпела за ове две године - написао је Небојша Пајкић, супруг Исидоре Бјелице, 2015. године у својој колумни, описујући страшну борбу своје жене са најтежом болешћу, у нади да ће се она ипак излечити уз помоћ људи добре воље.

Фото: П. Милосавлјевић

Сваки пут изнова устајући као феникс када су сви мисли да је готово. Дане и дане после најтежих терапија, када је мислила да просто више не може само када би погледала на нашу децу, не знам ја ни одакле ни како налазила је нову снагу да издржи, да покуша да преживи због њих говорећи да су сувише мали да би остали без мајке у овом палом свету...

Све се то десило и прерано, и пренагло. Када је отишла код лекара јер су јој симптоми личили на канцер гинеколог у једној приватној клиници јој је рекао да је хормонални поремећај и лечио је од тога. Тако је дошла, она која је увек ишла на редовне контроле до 3 б стадијума најагресивнијег канцера јајника који за месец дана може, нарочито кад је организам млад да доведе до тешких метастаза... Хвала вам, ви добри људи.

После прве операције дала је све од себе, прошла ригорозне терапије, после када се вратило издржала је најтеже хемиотерапије, а сада када се пре месец дана вратило и када је била захваћена и јетра и пун стомак воде, када су сви одмахивали да је крај она је рекла: "Не могу још да их оставим Небојша, не могу"... И тако је по трећи пут почела надљудска борба за дух и за тело... Ноћима и ноћима молила се пресветој Мајци Божијој да јој помогне.

Исидора каже да када због језивих болова и воде у стомаку не може да мисли и ништа говори онда само призива Богородицу...Тако је и сада било и опет је почело да се дешава чудо, да се вода повлачи, да се метастазе повлаче, а онда је добила алергије. Били смо на ивици да се извуче по трећи пут, а онда је добила алергије...

Излаз је био једино у ИПТ терапији у Швајцарској, али ми после две и по године болести продавања свега што смо имали нисмо имали одакле то да платимо. Исидора је увек сакривала колико смо се мучили све ове године, волела је да се шали да живи као цврчак, а ради као мрав... Седели смо и размишљали шта да радимо... Све што је вредно продали смо, а за две године нико није хтео да купи нашу мансарду без лифта јер се није лако попети на 5. спрат...

Исти онај пети спрат где се Исидора пењала и после најинвазивнијих терапија од које јој се буквално распадало тело још незацељено од тешке операције када јој је све извађено. Али она није хтела да се то зна, она стави шешир и оде међу хиљаду људи и онда помаже њима, даје им савете, теши их, плаче и смеје се са њима. Нисмо знали шта да радимо.

Остала је само библиотека. Ту су све моје и њене заједничке књиге, тих 3.000 књига је једино што је остало, поред Исидориних шешира који никоме не требају осим њој. Звао сам људе који годинама дугују Исидори новац за разне пројекте, њене бивше издаваче који јој не дају ни извештај ни паре по десет година и нико није хтео да јој исплати хонораре, а и са оних бедних десет посто колико писац добија она би, као један од најчитанијих писаца могла сама себи да плати десет терапија у Швајцарској. Један је рекао: "Нека ме тужи - дочекаће", други није рекао ништа, нисмо до њега дошли, трећи је слагао, четврти... Понос је понос, рекла је Исидора, али прво што изгубиш са канцером је свака таштина.

- Онда стави на Твитер да продајемо библиотеку, видиш да се на оглас нико не јавља - рекао сам јој.

Ту су све оне књиге које је и њен деда као председник удружења књижевника добио са потписима Андрића, Селимовића... Ту су њене књиге које су јој поклонили и највећи светски писци Арабал, Маркес... Ту су књиге и њене прабаке... Ту су наше заједничке филмске књиге, књиге из философије коју је Исидора највише волела, књижица њеног омиљеног Бајрона коју је добила ни мање ни више од Лејди Ди...

НОЋИМА ЈЕ ПЛАКАЛА...

Сада због среће. Када смо понудили људима да пошаљемо књиге за њихов прилог неки су писали - Исидора, због Спаса сам отишла код лекара и тако сте ми спасили живот, други, Ваше књиге су мене тешиле на хемотерапији то је мој поклон, трећи - Ваше емисије и смех су ме деценију вадили из депресије... Из свих земаља стизале су поруке људи који су се молили за моју жену и ми смо од најнесрећније постали најсрећнија породица јер поред толико љубави не може се више бити сам чак ни на ивици смрти.

Када је Владо Георгиев објавио да ће правити концерт за Исидору она је загрлила децу и кроз сузе рекла: - "Јесам вам рекла да ће се десити чудо..."

Моја жена је девојчица која верује у чуда и у најгорим ситуација, и у најтежим боловима... Овим путем не желим да напишем ништа друго осим једно велико хвала свим дивним душама које су мојој жени вратили снагу, а нашој деци дали могућност да не остану без мајке у њеним четрдесетим...

Тамо где је љубав је чудо само по себи... Исидора воли да каже да љубав мора да кружи, можда многи не знају, али више од деценију радила је десетине хуманитарних догађаја за слепе, за сигурну кућу, за децу пилота, за прихватилиште, за децу оболелу од рака, за особе са инвалидитетом.

Када се и сама разболела ноћи и ноћи је трошила снагу да одговори на свако писмо, да помогне, да да контакт, савет... Сада се сва та љубав као један незауставиви талас љубави вратила њој... На Балкану писци такву љубав најчешће добију када је прекасно, Исидора је добила на време, док још има наде... Хвала вам, Бог вас благословио за доброту и милост... - писао је том приликом Небојша Пајкић.

Препоручујемо

Култура

0 22

УПОЗНАО ЈЕ ИСИДОРУ ДОК ЈЕ БИЛА ДЕВОЈЧИЦА: Небојша Пајкић - Трећи сусрет сам избегао, не знајући да ми је СУЂЕНА

05. 08. 2020. у 23:07

Култура

0 4

БОЖЕ, МОЛИМ ТЕ, ЗАГРЛИ ЈЕ: Рада Манојловић се потресним речима опростила од Исидоре Бјелице (ФОТО)

06. 08. 2020. у 09:55

Култура

4 23

ОДБИЈАМ ДА УМРЕМ У ТИШИНИ: Исидора Бјелица у последњој исповести до детаља описала кроз шта је пролазила у борби са опаком болешћу

06. 08. 2020. у 09:15

Култура

4 15

“ТРАЖИЛА САМ ОД МУЖА ДА МИ ПУЦА У ГЛАВУ”: Исидорина борба са канцером је била неподношљиво бреме

05. 08. 2020. у 22:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације