РЕАГОВАЊЕ ДИМИТРИЈА ВОЈНОВА: Зечевићеве неистине о "Мезимици"

ВЕЋ две године Божидар Зечевић на страницама листа "Печат" износи мање или веће неистине о мени, да би све кулминирало 27. јула у тексту "Никад није касно, али...

Фото: Архив "Новости"

На крају победили морална чврстина и уметнички квалитети Зафрановићевог пројекта 'Дјеца Козаре', објављеном у "Вечерњим новостима". На овај текст реагујем јер су ове неистине прешле у високотиражне дневне новине и самим тим имају већи одјек.

У тексту, Зечевић пише: "Недуго затим пред реализацијом нашао се и филм 'Мезимица', срочен у духу исте политике која је изнедрила 'Терет'. Према речима самог сценаристе Војнова, у овом филму 'српски полицајци и српски доктор учествују у ланцу трговине и продаје органа, што је и прилично реалистично, јер филм се догађа у Србији'(!) То да српски лекари ваде унутрашње органе лицима доведеним са Косова и Метохије и продају их широм света, одјекнуло је као бомба у домаћој јавности и показало да манипулисање оваквим темама припада истој 'стратегији' ФЦС."

Зечевић износи грубу лаж јер ни у једној верзији сценарија, а нарочито не у оној која је требало да буде снимљена, заплет не изгледа тако како га он препричава, већ он преузима елементе сценарија и онда их грубо изврће.

У време саме афере 2018. године учинио сам сценарио доступним јавности и неколико медијских кућа детаљно је известило о његовом садржају после читања текста. На први поглед је сваком читаоцу било јасно да овај сценарио не говори о тим темама.

Дарио Хајрић за Дојче веле у тексту "Цензори 'одозго' и њихове мезимице" рецимо, пише: "Реч је о кримићу који се врти око трговине људима и органима: криминалци отимају жене из источне Европе, силују их, дрогирају и ломе им вољу, а онда их други кримоси препродају као послушно бело робље или њихове органе продају илегалним клиникама за богаташе на Западу. Таквих филмова има безброј, од оних високе продукције попут '96 сати' (Taken) с Лијамом Нисоном (знате оно кад отмичарима у слушалицу каже да ће их побити, па се сви најежимо јер је тако шармантно љут), па до низа мање или више успешних источноевропских остварења", да би разјаснио и повезаност приче са стварношћу: "Ево мало спојлера: у тексту 'жута кућа' не постоји. Постоји хладњача, али не као средство за прикривање ратног злочина над албанским цивилима '99. него као складиште силованих жена присиљених на сексуално ропство", а сам заплет филма описује следећим речима: "Бивши дебеовац који је постао сводник, од свог пријатеља из државних структура безбедности купује девојку с намером да је користи за проституцију.

Фото: Архив "Новости"

Девојка је, као и многе друге, завршила у ланцу трговине људима, силована је, убијена у појам и потпуно послушна. Макро покушава да је 'депрограмира' да би била примамљивија муштеријама, али успут се заљубљује у њу. Авај, таман кад му то почиње полазити за руком, људи од којих ју је купио отимају девојку зато што се осим трговином робљем баве и трговином органима, а неко је капарисао њено срце. Следи брусвилисовска освета и много пуцања. Грех 'Мезимице' није пришивање улоге негативаца Србима зато што у филму нема Срба као Срба. Има добрих и лоших момака, као у сваком кримићу."

Упркос доступности самог сценарија, као и барем три рецензије које су настале читањем целог предлошка, а на које се није ни осврнуо, Зечевић износи врло децидиране и недвосмислене исказе стварајући лажни утисак да зна све о ономе о чему пише.

Кад је реч о цитирању моје наводне изјаве, није навео извор, нити је на адекватан начин поставио контекст у ком је изјава дата, тако да је отворено манипулисао тим материјалом. Овакву изјаву сасвим сигурно никада нисам дао, а ако су ове речи и изговорене оне су биле део неког ширег контекста.

Наводна изјава Управног одбора Филмског центра Србије о филму "Мезимица", која је преписана из текста у "Српском телеграфу" од 22. септембра 2018. године, под насловом "Триванова спречила још један антисрпски филм: Раскинут уговор за снимање филма 'Мезимица'" демантована је од стране истог органа колико сутрадан, 23. септембра, на званичном сајту.

Речју, у овом тексту Зечевић је на сваком кораку пишући о "Мезимици" и мени кршио принципе истиности извештавања и новинарске пажње из Кодекса новинара Србије. У контексту и по начину на који сам поменут осећам се угроженим и сматрам да је нарушен мој лични и професионални углед оваквим написима у високотиражном медију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације