АПСОЛУТНИ победник управо завршеног конкурса Филмског центра Србије је нови редитељски филм Радоша Бајића, "Хероји Халијарда", који ће добити подршку од 52.000.000 динара, што је највећи износ који је додељен у конкуренцији филмова у две категорије, оне са националном темом и дугометражне игране.
Sto ne snimiste neki film o herojskim Ruskim borcima kod oslobadjanja Brograda i sl. Dokle vise uvlacenja Amerikancima. Verovatno cete snimiti i film o pilotima koji su bombardovali Srbiju.
@Zoran - Snimljeno je koliko hoces. O Halijardu nije smelo da se prica 50god. Zivela Srbija.
@Zoran - Mani nas Rusa,idi tamo ako ti je lakse...
Zaista sjajna ideja za film! Treba da pamti Halijard, i herojstvo naseg naroda u najtezim trenucima! Svaka cast Radosu Bajicu
za naše pare je reabilitovao dedu a sada će da nastavi da optima pare sa svojom porodicom i svojim klanom. Beda i sramota.
@Kostadin - Lupas gluposti, licemeru! Cetnici gospodina Djenerala Draze Mihailovica su bili pravi srpski patriote i prvi ustanici protiv nacizma u Evropi!
@Rat I Mir - A malo su i klali po srpskim selima, u pauzi spasavanja pilota.
Ne mogu da verujem, i pored toga sto njegove filmove i serije niko ne gleda on dobija novac iz budzeta ponovo da snima.....pa ravnu goru kada je snimao ni jednu epizodu nisu vise reprizirali....neverovatno takvi ljudi i njemu slicni cine filmske umetnike..... Sramota
Лепо молим Радоша Бајића, ако има трунке пристојности да се повуче из режисерског и продуцентског посла, јер све што дотакне упропасти. Не ради се о томе да ли је ова тема заслужила да буде снимљен филм о њој, сигурно јесте, али нека то уради неко други а не Радош Бајић. Нека се Радош Бајић бави глумом јер то уме да ради, а режију нека препусти онима који су за то школовани. А новац који је сада добио нека уступи неком ко ће снимити добар филм а не те досадне и патетичне филмове какве он снима. Човече, пусти младе да снимају филмове, шта је тебе сад спопало?
Žali Bože para, a naravno, kao i sve što je do sada snimao ovaj čovek, ni ovo neću moći uz sav trud i napor da odgledam. Kod Mokre Gore sam uspela polovično da odgledam par epizoda, a onda odustala jer trpim mučenje, bez obzira što sam zainteresovana za temu. Stidim se u ime Radoša Bajića i onih koji ga neprestano filuju našim parama. Blago rečeno - užas.
Ljubomora je cudo... ako neko ne voli Radoseve filmove i serije nek ne gleda, a ima i te kako ljudi koji vole, rejtinzi govore za sebe! U ovoj zemlji se uspeh ne prasta, Radose svaka vam cast na radu i verujem da ce film biti izuzetan!!!
Priča koja svakako zaslužuje da bude ispričana, i nema bolje osobe za to od Radoša iz prostog razloga što on neće stvar gurati prema „odgovarajućoj“ ideologiji već će prikazati šta se zapravo desilo.
Tema je dobra, iz 2 sv rata sa naših prostora ima dosta tema i događaja koji bi mogli da se obrade. Meni se lično nije svidela nešto ravna Gora, ali možda ovde uz kovačević i milosavljevića naprave nešto bolje. Naravno možda bi neki mladi reditelj bilo bolje rešenje.
Ваљда као знак захвалности Србима за "Халијард"? Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, погинули и рањени, никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...) У бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице, рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша, погинуло је око 700 људи. После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.
Београд су англо-америчке ваздушне снаге током ДСР бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.
Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено. Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника. Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила.
Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668). Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром.
Oштећена je фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву. Приликом васкршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава...
У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Васкрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон. Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271. Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија. Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем.
Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 америчких долара по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 долара. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 долара, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки. Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији.
Британска средства извештавања су известила да је бомбардовање Београда извршено на Титов налог. Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.... ХВАЛА "ХАЛИЈАРДУ" И "САВЕЗНИЦИМА". СА ТАКВИМ "САВЕЗНИЦИМА" НЕПРИЈАТЕЉИ НАМ И НЕ ТРЕБАЈУ.
Radoš Bajić očigledno nije ništa naučio od Ravne gore koja je bila samo pokušaj da on stavi novac i džep. Očigledno se podrška i ljuljanje u naručju vlasti isplati a on to najbolje ume pa treba da vodi računa kada kaže da njegova kuća nije dobila nikada novac za neki projekat. O tome kako se dodeljuju sredstva i kome iluzorno je govoriti. Ovde jedino ,,peglanje,, i mogućnost da od ovog projekta bude nešto naslućuju scenaristi inače ne ginu nam novi ,,Nemanjići,,.....
E neka snima i treba da snima! Ovo su price koje fale kod nas da se ekraniziju, svaka cast Radose!
Rados je do sada pokazao i te kako kakav je covek i stekao apsolutno zasluzeno uspesnu karijeru, ljubomorni OUT!
Ne smemo da zaboravimo nasu istoriju, posebno ovakve price o kojima se toliko dugo nista nije govorilo! BRAVO Radose
Odusevio sam se kad sam procitao da Rados snima film o Halijardu!! Mislim da nema boljeg reditelja od njega za takav projekat i siguran sam da ce biti ozbiljno dobar!!
Siguran sam da ce ovo biti jedan sjajan film sa pricom na koju treba da smo ponosni svi!
pozdravljam ideju za film i iskreno mislim da je ta prica odavno trebala da se ekranizuje! sve cestitke Radosu
Спашавање савезничких авијатичара ЦЕЛОВИТА ИСТИНА О СПАШАВАЊУ САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА У ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1. Југословенски ратни простор био је покривен енглеским и америчким обавештајцима. По имену и презимену индентификовано је 268 енглеских обавештајаца и 612 америчких припадника ОСС службе (Office of Strategic Services) и око 50 припадника из PWB (англоамеричка служба за пропаганду на Балкану), укупно 930 лица. Обавештајци су деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета. Овај импозантни број указује да су њихове службе имале апсолутни увид у стање на терену, однос постојећих снага и деловање ратујућих страна на југословенском простору. 2. Америчке војне мисије код четничког покрета до маја 1944. имале су податке за 29 америчких пилота који су се налазили код четничких јединица. Америчка војна мисија при штабу ген. Михаиловића, предпостављајући да се ради о већем броју оборених чланова посаде образовала је у пролеће 1944. г. штаб од седам американаца, тзв. „Опереативну групу за спасавање ваздушних посада“. Ова група је организовала обнављање и оспособила аеродром код села Прањана и била организатор евакуације. Интензивно су прикупљане ваздухопловне посаде које су биле код четника или скривене код грађана, тако да је од 8-10. августа 1944.г. транспортним авионима евакуисано 225 америчких ваздухопловаца са аеродрома у Прањанима. Концем августа до средине септембра 1944. са овог аеродрома евакуисано је још 95 америчких ваздухопловаца, када је евакуација обустављена због борби које су водиле јединице НОВ и ПОЈ на овом простору са немачким јединицама групације армија „Е“ које су се повлачиле из Грчке. Последња 23 америчка ваздухопловца евакуисана су новембра и децембра 1944. са другог аеродрома. Постоје подаци да је децембарски транспорт од 19 ваздухопловаца одвео тада амерички пуковник а касније генерал Џорџ Крајгер. Према подацима америчке војне мисије четници су спасли укупно 372 америчка авијатичара. Чињенице показују да сви савезнички чланови ваздухопловних посада нису евакуисани. Ген.Михаиловић је на саслушању изјавио „да су његови неодговорни команданти један број америчких ваздухопловаца предали Немцима у замену за муницију и оружје, а неки су их и убијали због пљачке, као Спасоје Дакић, Воја Бранковић и Душан Радовић“. У Хомољу бригада „Кента“ заклала је два оборена савезничка пилота а четник „Пожаревац“ коме је суђено деведесетих година прошлог века у Зајечару признао је да су између 49 које је заклао била и два савезничка пилота. За све ово постоје докази и сачувани документи. 3. Спашавање савезничких авијатичара од стране НОВ и ПОЈ (партизанских јединица) почело је децембра 1943.г. До краја II светског рата 9. маја 1945.г., јединице народноослободилачког покрета спасиле су и евекуисале 1.585 америчких, 267 енглеских и 1.222 друга савезничка ваздухопловца (Канађана, Француза, Пољака, Југословена, и др.) који су се борили у овим јединицама, односно 3.074 припадника савезничке авијације. Осим ових појединаца спашено је и 215 савезничких авиона (аеродром острва Вис и други) са посадама од 1935 ваздухопловаца што износи 5.009 лица. Сви ови подаци налазе се у Војном архиву Војске Србије и у енглеским и америчким ратним архивима. Амерички ваздухопловни генерал Ира Икер и Натан Ф.Твајниг (командант 15 америчке ваздухопловне армије) срдачно су се захвалили југословенској држави на спасавању њихових ваздухопловаца. Један број ових ваздухопловаца одликован је југословенским ратним орденима, а многи су објавили своја сећања на дане проведене код партизана и упутили бројне личне захвалнице за спашавање. Не треба заборавити целу истину. Ово је аутентичан извештај објављен 10.октобра 2010. године од проф. др Миодрага Зечевић који је и аутор овог текста Ovo bi trebao naučiti i gospodin Radoš Bajić. Jer je to prava istina. U ostalom sve se nalazi u vojnom arhivu, kao i arhivima četničke dokumentacije, ibegličke,vlade kraljevine Jugoslavije,arhivima Londona Moskve i Vašingtona. To mora dobro izučiti, a ako pravi sprdačinu od filma sa rupama i neistinama kao i prethodni propali film o Ravnoj Gori, bolje da ne troši naše pare.
Tema genijalna, najzad da se malo snimaju price i o nasem herojstvu!
Odlicno sto se snimaju Herojii Halijarda - da se nikad ne zaboravi
Radose svaka cast! Ovo je poduhvat zaista vredan hvale
Ovo je sjajno!! Treba da se snimi film o Halijardu
Zato i treba da se snimi ovaj film! Da se nikad ne zaboravi!
Skidam kapu Radose! Sigurna sam u vas uspeh na ovom filmu
Napred Radose, uvek ste bili i bicete broj jedan!
Rados je jos jednom pokazao svoju velicinu
divim se Radosu Bajicu na ideji da snimi ovakav jedan projekat o herojstvu srpskog naroda!
Rados Bajic je jedan od neponovljivih ljudi u Srbiji, izuzetno talentovan i nadaren covek i iznad svega patriota!
nenadmasan autor i odlican scenarista, nemam sumnju da ce film biti odlican
sve sto mogu da kazem je SVAKA CAST Radosu sto zeli da sacuva od zaborava nase podvige i herojstvo srpskog naroda
i treba da bude podrzan nego sta! konacno da se i nasi filmovi poguraju kako treba posebno kada je rec o tako vaznim temama iz nase istorije
Cekam sa nestrpljenjem ovaj film Radosa Bajica! Nemam ni trunku sumnje da ce biti jos jedno u nizu sjajno ostvarenje
Radose skidam vam kapu, ovakvu pricu treba snimiti i ekranizovati!
Nema za mene boljeg od Radosa za ovaj film!
odlicno!!!! vreme je za ovakve projekte da se snime kod nas!! bravo Radose
Strahote rata ne smeju biti zaboravljene kao ni herojstvo dobrih ljudi! Veliko BRAVO za Radosa Bajica
Ne sumnjam ni malo da ce Rados doneti jos jedno sjajno filmsko ostvarenje!
Ovo ce sasvim sigurno biti film vredan gledanja
Ovo su filmovi koji istinski vrede jer donose price koje nikako ne smemo zaboraviti! Nemam trunku sumnje da ce Rados napraviti jos jedan neponovljiv film!
Hvala vam Radose od srca! Svojim radom cuvate nasu istoriju od zaborava, a posebno sto se o ovom dogadjaju dugo nije pricalo..
Vala i treba da je podrzan i treba da se snimi! Svaka vama cast Radose na trudu i zalaganju
Ne mogu da docekam vas film Radose! Sigurna sam da ce biti vanserijski
Ovaj film je nesto sto jedva cekam da pogledam i iskreno se divim Radosu na odluci da snimi jedan ovakav projekat!
Ne vidim ko bi drugi osim Radosa bio za jedan ovakav film! Zaista od srca svaka cast
Sjajno i treba! Da se isprica i deo istorije koji je dugo bio potisnut u drugi plan!!!!
Tako je! Sigurna sam da ce Rados snimiti film za pamcenje
Rados me uvek odusevi novim idejam! Snimanje Operacije Halijard je nesto sto je izuzetno vazno za nasu istoriju i sto siguran sam nece nikoga ostaviti ravnodusnim, posebno sto je to prica koja dugo zbog politicke klime nije bila pominjana..
Ovaj film ne propustam! Odusevio sam se kad sam procitao da se snima film o ovako jednoj vaznoj prici iz nase istorije! Svaka vam cast Radose i veliko bravo
Iskreno jedva cekam da gledam ovaj film, vreme je da se price kao sto je Halijard ekranizuju!! Cestitam
Најновије из рубрике
ОТВОРЕН „КРАЈИШКИ ЛИКОВНИ САЛОН“ : До 13. новембра изложено више од стотину радова (Фото)
У сали под сводовима „Конака кнегиње Љубице“ је отворен 24. Крајишки ликовни салон, чији је корен много старији, јер је настао осамдесетих година прошлог века у Книну и носио је име по том граду.
05. 11. 2024. у 20:48
ВАЖНО ЈЕ ДА ПРЕПОЗНАЈЕМО ТУЂЕ И СВОЈЕ ЛАЖИ: Редитељ Андраш Урбан уочи премијере "Мајстора и Маргарите" у Народном позоришту
РУКОПИСИ горе, као и представе, као и све што човек уради, гори.
05. 11. 2024. у 19:12
"ГУБИТНИК" У КЛУЖУ: Представа ЈДП на Фестивалу Уније театара у Румунији
ПРЕДСТАВА "Губитник" Југословенског драмског позоришта (инспирисана мотивима Томаса Бернхарда и Пушкина), у режији Наташе Радуловић - у среду 6. новембра биће изведена на 21. Фестивалу Уније театара Европе у Клужу (Румунија).
05. 11. 2024. у 19:09
ОД БЕЛИХ И ЦРНИХ СЛИКА ДО ЕКСПЛОЗИЈЕ БОЈЕ: Представљање каталога Легата Милене Јефтић Ничеве Костић из пера Ане Поповић Бодроже
ПОВОДОМ две деценије постојања, Кућа легата приредила је изложбу "Легат Милене Јефтић Ничеве Костић", а дан уочи њеног затварања, као круна, у среду, 6. новембра у 12.30, биће представљен каталог у коме је темељно обрађена и богато илустрована оставштина наше значајне уметнице овој културној институцији.
05. 11. 2024. у 18:41
ЗА ДЕЦУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Монодрама "Сведок покајања" у Руском дому
У ОРГАНИЗАЦИЈИ и на иницијативу хуманитарне организације "Српска солидарност", у Руском дому (7. новембара) биће одиграна монодрама "Сведок покајања" о Светом Јакову Туманском - у извођењу глумца Александра Ристановића.
05. 11. 2024. у 17:41
Коментари (63)