ЗАШТО ПОНОВО ИГРАМ МАРИЈУ? Позната глумица ексклузивно за "Новости" о наставку "Лудих година"
КУЛТНИ филмски серијал познат под називом "Жикина династија" (зачет 1977. с "Лудим годинама"), после готово три деценије оживеће на великом платну неке од омиљених ликова које је публика репризно пратила свих ових година.
Нажалост, родитеље заљубљеног филмског пара Бобе и Марије нећемо видети у наставку (глумци Драгомир Бојанић Гидра, Марко Тодоровић и Јелена Жигон нису више међу нама), али ту је њихово потомство: деца, унук Миша, а богами и двоје праунука.
Ова породична прича има још један "породични наставак": аутор претходних сценарија био је Јован Марковић, док ново остварење потписује његова кћи Милена, наша врсна песникиња и драмска списатељица. И за редитељским "пултом" је настала промена, па ће уместо Зорана Чалића нови филм режирати Милан Коњевић.
Публика ће се, извесно, веома обрадовати што ће после дуге паузе поново видети Риалду Шебек (некада Кадрић) у улози Марије. Јер, глума није постала њено занимање. Завршила је светску књижевност, касније и мастер студије. Деведесетих се отиснула у Лондон, одакле је за РТС слала колумне и радио-прилоге, а потом сарађивала са Би-Би-Сијем и Гласом Америке. Данас је веома успешан психотерапеут, са дугогодишњим искуством. Вест о наставку серијала затекла ју је у Грчкој, на одмору.
Из ове визуре, пре свега професионалне, чини ли вам се да се и хумор у међувремену променио?
- У последње време уочавамо све већи недостатак хумора, па и живости човека да га препозна у свакодневним ситуацијама и реагује као животиња која се смеје. Драго ми је што Милена Марковић, фантастични песник и позоришни стваралац, сада иницира ту капислу за смешну страну наше егзистенције и тражи је у породичним односима. Људи су се идентификовали с фамилијом Жике Павловића и Милана Тодоровића, они су заправо "проговарили" о томе колико породица утиче на однос појединца према друштву.
Од седамдесетих и "Лудих година" много тога више није исто, другачији су и породични односи?
- Ако гледамо шта се сада догађа, онда узроке треба тражити у времену у коме их нисмо уочавали, али су се тада стварали. Моја јунакиња Марија нема контакт са родитељима због њихове опседнутости престижом, снобизмом, клишеима и лажном егзистенцијом. С друге стране је Жика Павловић, који у својим позним годинама одлази да ради поново као гастарбајтер, што и симболички нешто говори... Његов "водоинсталатерски" хумор терапетски делује на нас. Уосталом, и мој посао је сличан: психотерапеути су "водоинсталатери" људске душе. Кроз Гидрин хумор откривено је много тога о нашем породичном и друштвеном животу. Дао нам је прилику да се себи насмејемо, али и да се у себе, некако, загледамо.
СТАРА ЧЕТВОРКА
ГЛАВНИ продуцент филма "Луда година" Милан Тодоровић открива да ће се у новом остварењу уз Риалду (Марију) појавити Влада Петровић (Боба), Никола Којо (Миша) и Весна Чипчић, као Елза. Како каже, духовни отац пројекта и даље је Јован Марковић, који је сарађивао са екипом на поставци приче. Зато ће бити и супервизор филма, чије је снимање планирано за пролеће наредне године.
Да ли је данас оштрији сукоб међу генерацијама него раније?
- Ако тадашња Марија није могла својим родитељима да каже да је остала у другом стању, очигледно је да су већ у том времену (који многи сматрају много бољим од овога сада) почели да нестају наративи: родитељи нису много разговарали са децом. Данас је још горе због тога што рапидни пут ка дигитализацији схватамо као отуђење, уместо да препознамо позитивне стране. Није крив интернет што мајка оставља своје дете пред телевизором или компјутером. Проблем је што родитељи не разговарају довољно са децом. Маријини родитељи били су, заправо, протагонисти данашње лажне слике добростања и једне, чини ми се, болести српског друштва: потребе за престижом. То се препознаје и по контрадикторном односу према Европи. С једне стране јој завидимо и мрзимо је, а с друге желимо да јој припадамо. У међувремену, изгубили смо аутентичност, умеће да живимо са собом и другима, па и члановима наше породице.
После толико година прихватили сте улогу Марије?
- У животу прихватам оно што за мене креира позитивно искуство. А то је, пре свега, комуникација, рад с људима које ценим и који ми пријају, изазивају да стварам нешто ново, учим и, наравно, да се са њима много смејем.
Значи ли то да вам је хумор и приватни и професиоални императив?
- Циљ терапије је репарација. Врло често помињем јапанску вештину крпљења грнчарије: златом се испуњавају пукотине. Могућност да стварате контакте из којих извире хумор, значи правити златне репарације у својој души и односима. А то је за мене много велика ствар.
ПАЖЊА: Забрањено је преузимање делова или целог текста без дозволе редакције “Новости”
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (19)