БОЉЕ ПОЗИЦИОНИРАЊЕ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА: Српском језику треба дати статус изнад свих предмета

ТРЕНУТНО нема важнијег питања у нашем образовању од бољег позиционирања српског језика и књижевности. Повећање броја часова из овог предмета мора да буде наше стратегијско опредељење, не очекујемо да се то догоди сутра, ка новим решењима треба да идемо корак по корак, без наглих резова, како не бисмо донели непоправљива решења и нарушили просветни систем. Али, мора постојати свест да ту ствари не стоје добро и да морају да се унапређују.

Фото: Новости

Ово, за "Новости", каже професор Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета (НПС), тела које је подржало "Декларацију о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи", усвојену на недавном скупу лингвиста у Тршићу.

Лингвисти су у овом документу указали да је недељни фонд часова матерњег језика код нас приметно мањи у поређењу са европским државама, јер ђаци у Србији имају пет часова српског језика у нижим разредима, четири у старијим разредима, а у гимназији три до четири часа. Поређења ради, Француска има од осам до 10 часова недељно, као и Турска, а Русија девет часова матерњег језика који у овој држави има натпредметни статус.

Национални просветни савет, осим што је подржао овај став, најавио је и да ће Министарству просвете упутити иницијативу да се повећа број часова српског језика и књижевности.

 

Радивоје  Стојковић

- За почетак добра прилика је једносменска настава, где би деци, која време након завршених часова проводе у школи, били уведени додатни часови из овог предмета. Тај посао треба обављати поступно, без наглих резова и урадити га темељно - истиче Стојковић. - Наше је да укажемо да је тесна веза између малог броја часова српског језика и слабе фунакционалне писмености деце.

Наш саговорник оцењује да је најважније, али и најтеже, направити помак код свих ђака, код најбољих је то лако, али за друштво је важно да сва деца схвате важност познавања сопственог језика и важност читања класичних књижевних дела.

Да је подршка НПС захтевима лингвиста први корак у добром правцу, сматра др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

- То је и најава краја лошег стања у нашем образовању - сматра Танасић. - Недопустиво мали број часова српског језика у школи један је од основних узрока лоше писмености и ниске језичке културе. Ми смо одавно скретали пажњу на неподношљиво лош статус нашег језика и књижевности у образовању, чији су логични исходи ова брука са потискивањем Десанке Максимовић и других наших писаца.

Танасић верује да су захтеви правилно схваћени свуда, па и у ресорном министарству и другим државним институцијама одговорним за образовање.

Он истиче да су Одбор за стандардизацију српског језика, затим најодговорније националне институције, књижевници, чији глас о овим темама не може бити угушен ни пригушен, целокупна стручна јавност - рекли да неће дозволити да се српски језик и српска књижевност, заједно са класицима светске књижевности, избацују из образовања.

Рајна Драгићевић/ Фото: Новости

- Нека нико не говори да то захтевају реформе образовања које се, ваљда, врше ради његовог унапређивања, а то никако не подразумева свођење наставе српског језика и књижевности на нешто без српског језика и књижевности. Српски језик и књижевност су у основи српске културе и културног идентитета. Нико није добио и неће добити мандат да их уништава - наводи Танасић.

Према мишљењу проф. др Рајне Драгићевић, овај проблем могао би бити решен тако што би српски језик добио статус какав руски има у Русији и појашњава да се на сајту руског Министарства просвете наводи појам "натпредметности" руског језика, тј. натпредметна функција курса матерњег језика.

- Решење је у томе да се јавно, можда и службено, пропише другачији статус српског језика. Наиме, српски језик се убраја у општеобразовне предмете, и као такав, у неким средњим стручним школама требало је да буде скрајнут у корист уже стручних предмета - рекла је недавно професорка Драгићевић за наш лист. - У Србији се стално успоставља паралела између српског језика и математике и инсистира се на истом броју часова из ова два предмета. Овај руски пример показује нам да убедљиву предност, ипак, треба дати српском језику. Задатак надлежних за питање статуса српског језика у школи јесте да се изборе за његов натпредметни статус.

Препоручујемо

Друштво

6 7

ФИЛОЛОШКИ БИРА НОВОГ ДЕКАНА: Савет факултета констатовао оставку Љиљане Марковић

16. 07. 2020. у 15:24

Србија

0 4

СВИ ЖЕЛЕ У ЋУПРИЈУ: Велико интересовање за смештај у дому ученика средњих школа "Срећно"

16. 07. 2020. у 08:33

Србија

0 4

ЗАВРШЕН УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ: Нераспоређени добијају још једну шансу

13. 07. 2020. у 16:26

Црна Гора

0 6

ТЕСТ ОД 102 КАНДИДАТА ПОЛОЖИЛО САМО 12, А СВИ НОСИОЦИ ДИПЛОМЕ "ЛУЧА": Поражавајући резултати црногорских матураната

11. 07. 2020. у 15:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације