ЦЕО ЖИВОТ ДАРОВАЛА МУЗИЦИ: Одлазак Даринке Матић Маровић

НЕПОНОВЉИВА Даринка Матић Маровић, која је у среду напустила овоземаљске и отишла да диригује некаквим небеским хоровима, увек је и у свему била прва - прва жена диригент на нашим просторима, прва жена декан на ФМУ (1983-1989), прва жена ректор у Србији (београдски Универзитет уметности, и то у пет мандата), прва жена која је икада дириговала у подакропољском театру Иродион, где је доживела један од врхунаца своје фантастичне каријере...

Фото Ж. Кнежевић

Одавно већ ни сама није била у стању да поброји своја достигнућа и успехе, и само ће ретким посвећеницима то поћи за руком. Но оно по чему ће је сви, без изузетка, памтити, јесу њен оптимизам, неуништива енергија, ентузијазам и љубав према музици и животу.

За Дару саму, музика и јесте била - живот, а музиком је сматрала и хук кошаве и ритам кише и шум таласа у својој родној Боки, и песму птица. Делила ју је, музику, само на добру и лошу, са једнаком љубављу и пажњом приступајући и оној духовној, која ју је фасцинирала, и класици, и делима савремених аутора која говоре о добу у коме живимо.

- Није једноставно представити личност и делатност Даринке Матић Маровић, прослављеног диригента, поштованог и омиљеног професора, изузетног човека, хуманисте, снажног и строгог приврженика гвоздене дисциплине и самодисциплине - каже др Соња Маринковић, професор ФМУ. - Одликовали су је бескомпромисна преданост раду, перфекционизам, посвећеност, упорност да сваки детаљ проверава небројено пута увек тежећи савршенству. Зрачила је лепотом, не само оном младалачком, већ трајном, вечном, унутарњом. Харизматичном личношћу, фасцинантном енергијом која зрачи и осваја она је својом уметничком делатношћу стекла популарност која у области класичне музике није свакидашња и уобичајена. Дуже од четири деценије налазила се у жижи уметничких збивања, а не мање значајна била је и њена друштвена делатност као продекана, декана Факултета музичке уметности, ректора Универзитета уметности, активног и конструктивног члана многих одбора, жирија и комисија.

У АКУД "Бранко Крсмановић", Бокељка Дара је играла и певала од првих својих београдских дана, а за њом остају хор "Обилић" и њено чедо "Колегијум музикум", женски хор који идуће године пуни пола века и са којим су наши девојачки гласови освајали срца и душе критике и публике широм планете. "Дарини хорови" данас су у сигурним рукама њених некадашњих студенткиња, сарадница, потоњих колегиница - јер ваљда нико није више од ње допринео томе да диригентску професију у нас освоје жене. Под њеном палицом, формирале су се и стасавале Весна Шоуц, Драгана Јовановић, која је преузела "Колегијум", затим професорка Биљана Радовановић, која је Дарину величину описала овим речима:

Фото Д. Мишић

- Зато што је не спутавајући своје женске епитете понудила сасвим нова интерпретативна решења у дубоко промишљеном исказу, снажног енергетског набоја и пренапрегнутих емоција. Зато што је ову тешку и захтевну професију учинила магично привлачном за многе генерације студената. И зато што је од свих дестинација које се уметнику оваквог формата нуде, изабрала да живи у Београду.

Студенткиња дириговања у класи Биљане Радовановић и некадашња чланица "Колегијума" Ана Ћосовић, која је током последњих пет година била је најпре Дарин асистент, а потом и њена наследница на челу другог хора, "Обилић", каже да је свака сарадња са Даром била непоновљива лекција:

- Памтићу је као извор невероватне енергије и посвећености, некога за кога сте имали утисак да може да помера планине и највећег професионалца са којим сам сарађивала. Дарин одлазак је дефинитивно крај једне ере и огроман губитак за музички живот и културу, посебно за аматеризам, јер она је успевала да са аматерима постигне резултате на којима би им позавидео сваки врхунски професионалац.

Са својим хоровима, Даринка је премијерно извела и на стотине дела наших савремених аутора, па и једног од најплоднијих наших композитора Зорана Симјановића - који каже да нема композитора у Београду али и шире коме није дириговала бар једно дело.

- Дара је била спортисткиња, репрезентативка и та њена снага и жеља за победом су јој много помогле касније у борби са музичким ветрењачама у нашој земљи - истиче Симјановић. - Професор Војислав Илић, наш велики хорски диригент и композитор, тад је основао "Колегијум музикум", а Дара му је била асистент, али врло брзо је она све преузела. Она је била симбол женског диригента и заслужна је за то што данас имамо скоро исти број, ако не и више, жена диригената.

Симјановић је пред стогодишњицу прве филмске музике у свету и првог српског играног филма, са Дарином сарадницом Драганом Јовановић осмислио концерт "Слике са филмова", одржан у новој Кинотеци, а потом пред пуном салом Сава центра.

- На крају, као бис сам најавио Дару - срце и душу и оснивача "Колегијума" и она је извела композицију из документарног филма "Осма седница - Живот је сан" Горана Марковића и доживела овације. То је наша последња сарадња. Сигуран сам да ће и тамо горе наћи групу талентованих певача и музичара и да ће им дириговати на задовољство осталих присутних, јер она је обожавала публику и све је радила да она буде срећна.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

Препоручујемо

Култура

5 35

ПРЕМИНУЛА ДАРИНКА МАТИЋ МАРОВИЋ: Дириговала је на више од 10 хиљада концерата и била прва жена ректор у Србији

15. 07. 2020. у 10:22

Култура

1 0

СНИМАЊЕ УЗ МАСКУ: Филмске екипе настављају рад, али стриктно поштујући мере опреза

15. 07. 2020. у 09:34

Култура

0 3

IN MEMORIAM: Одлазак угледне песникиње Љубице Милетић

15. 07. 2020. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације