МОЈА књига есеја "Духови Балкана" настајала је двадесетак година. Есеј је по мoм мишљењу најтежа форма јер подразумева једно прецизно разобличавање, сагледавање и осмишљавање опсесивних тема и феномена. Бесмислено је само оно што је неосмишљено. Привлачи ме да пишем о темама о којима код нас готово да није писано. Кључни есеј у књизи је "Блиставо многоженство књига" у коме сам настојао да осветлим и освестим феномен везаности људи за књиге и у коме на књиге гледам као на жива бића пуна топле крви. Писао сам такође о животу у малим градовима, о Београду као граду за самоспознају, о Медитерану, духу Балкана и балканског романа.
Mudro. Divno je što takav um postoji a u prilici smo da ga čujemo, pročitamo i u retkim prilikama i sretnemo.
Коментари (1)