IN MEMORIAM: Велика туга за Игором Вуком Торбицом - Био је Хамлет и Дон Кихот

ОДЛАЗАК редитеља Игора Вука Торбице (1987-2020) изненадио је и растужио његове колеге широм региона, пријатеље и многобројну позоришну публику.

Фото: И. Маринковић

На згради Српског народног позоришта у Новом Саду истакнута је црна застава, а Загребачко казалиште младих, у којем је Торбица режирао "Хинкемана", 17. јуна отказало је извођење представе "Ајхман у Јерусалиму" због, како је наведено, смрти дивног колеге и пријатеља.

Од августа је требало да ради свој нови ауторски пројекат у позоришту "Костолањи Деже" у Суботици, по чувеном Фасбиндеровом филму и студији "Жабар". Како је обелоданио у јавности редитељ Андраш Урбан, директор овог позоришта, рад на пројекту требало је да почне раније, али је одложен због пандемије, па се управо ових дана за Торбицу резервисао стан у Суботици. Према Урбановим речима, вест о његовом трагичном одласку шокирала је и заледила све људе у суботичком позоришту, јер је одлазак Торбице огроман губитак не само за театарски живот на овом простору, него за живот уопште.

О редитељу који је својом уметношћу повезао културни простор некадашње Југославије (режирао је у Београду, где је одабрао да буде и његов дом, Новом Саду, Загребу, Марибору, Зрењанину, Цељу, Пироту, Будви, Сомбору, Битољу...), за "Новости" говори Бојан Муњин, хрватски критичар и публициста, селектор фестивала "Град театар Будва" и Југословенског позоришног фестивала у Ужицу. Он је са Торбицом сарађивао готово од почетка његове каријере, у Ужицу је изведено пет представа са његовим редитељским потписом ("Разбијени крчаг", "Хинкеман", "Приче из Бечке шуме", "Крваве свадбе" и "Тартиф"), које су добиле осам награда "Ардалион".

- У животу, таквом какав живимо, смрт увек долази прерано, а трагедија је увек јача од нас. Мали под звездама, немоћни смо пред непознатим силама које витлају нашим судбинама, иако херојски покушавамо да будемо храбри и неустрашиви. На крају, када закорачимо преко границе, на ничију земљу између светова, остаје тек наш благи и магловити лик на хоризонту да за њиме тугују они око нас - каже Муњин.

Фото: Народно позориште

Смрт Игора Вука Торбице, како истиче, преплавила је незамисливим болом његову породицу и ближње и згромила је све оне који су га познавали.

- Не знамо зашто се то догодило, али слутимо да је то морала бити несрећа подвучена најцрњим кистом, која је могла оборити човека тако виталне младалачке снаге, блиставог интелекта и раскошног уметничког талента. Али, ако само мало погледамо око себе, онда видимо да је та црна несрећа појела, у времену данашњем, већину наших снова, исисала је најбољу нашу енергију и разоружала многе наше наде. Све што знамо о Игору у позоришту и у животу јесте да се он против свега тога без сумње бескомпромисно борио. Да ли је понекад у томе претерао, данас заиста више није важно. Позориште јесте арена вулканске страсти и јаких емоција. Оно што је важно је да се Игор борио дрвеним мачем, као и у свакој бајци, искрено и часно, свестан да ће на крају, у игри светлости и таме, само смрт бити стварна. У животу, неко је рекао, можеш бити или Хамлет или Дон Кихот. Познавао сам позоришног режисера Игора Вука Торбицу: он је био то обоје - каже Бојан Муњин.

КРЕМАЦИЈА

Испраћај Игора Вука Торбице на кремацију заказан је за уторак у Ровињу, у најужем кругу породице. Комеморација ће се одржати 7. јула у Загребачком казалишту младих.

ДВА ОПРОШТАЈНА ПИСМА

ТОРБИЦА је, према сазнањима "Новости", отишао у Ровињ да обиђе тешко болесног оца, а требало је и да режира нову представу у Загребачком казалишту младих. Своју намеру да путује у Хрватску објавио је 13. јуна на "Фејсбуку", уз питање да ли је истина да се може прећи граница са српским пасошем. Тамо је стигао 15. јуна, и само дан касније трагично је окончао свој живот. Шта се и зашто догодило у Ровињу, једино би могла да кажу два опроштајна писма која је, према незваничним наводима, оставио Торбица. Једно је упућено глумици Хани Селимовић, с којом је живео последњих пет година, а друго редитељки Алиси Стојановић, која је била његова професорка на Факултету драмских уметности.

Фото: Новости архива

РУСИ ЋЕ ЗАУВЕК ПАМТИТИ ИГОРОВ ТАЛЕНАТ И ЕНЕРГИЈУ

НА вест о одласку једног од најзанимљивијих српских редитељ, Игора Вука Торбице (33), огласио се, на свим својим официјалним порталима, Државни академски театар драме "Максим Горки", из руског града Нижњи Новгород.

"Страшан губитак за позоришни свет...", насловио је свој текст директор Театра Горког Борис Петровић Кајнов. "Публици Нижњег Новгорода његово име је постало добро познато, када је на Девети међународни позоришни фестивал Горког дошао са Народним позориштем из Београда. Представа "Царство мрака", по делу Лава Толстоја, у режији Торбице, изазвала је велико узбуђење у нашој публици, а и жири фестивала ју је, такође, веома високо оценио. До данас се памти последњи акорд представе: директно светло на салу и неми крик девојчице, упућен беспомоћним гледаоцима... А онда, сам редитељ - млад, енергичан, живо заинтересован и за традицију и за нове праксе, леп и мудар... Таленат Игора Вука Торбице био је у пуном замаху..." На сајту свог Кољада театра у Јекатеринбургу, страшну вест је коментарисао и један од најзначајнијих драмских писаца данашњице Николај Кољада, велики љубитељ и пријатељ српског театра: "Какав ужас! Тридесет три године! Пресудио себи... Чувајте се, пријатељи. Будите стрпљиви..." Д. Б.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације