ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Смрт као смешна фарса
РЕДИТЕЉ Никола Завишић и драматург Периша Перишић су Молијеровог "Уображеног болесника" у Народном позоришту лоцирали у (апокрифну) 1673. годину, када, како историја позоришта бележи, Молијер умире после четвртог извођења "Хипохондра" (француски алтернативни наслов текста), у којој је играо Аргана.
У коначној оцени успешности инсценације дугујемо, из визуре гледаоца који нема увид ни у историју театра, ни у Булгаковљеву драму "Молијер", која осветљава његов тежак животни пут, неколико примедби... Представа, коју Молијер са својом трупом упризорава је продукт тзв. дворског позоришта, које није играно за широке народне масе, већ да би се забавио господар. У том циљу, ваљда, глумци изводе свакојаке керефеке, па је тако и овој представи то допуштено, али добра глумачка игра навек нађе свој пут. Иван Босиљчић, као хипохондар Арган, одлично је одабран и врло уверљив у својој делузији да је смртно болестан и да му само клистир може помоћи. Кроз две и по хиљаде година позоришта, ситуација сипљивог старца, кога видари "деру" смешним "плацебо" лековима, а млада жена једва чека да га отправи на онај свет, је веома честа и много пута зло(употребљена).
Завишић промишљено бира за улогу слабића мушкарца у најбољим годинама, пуног живота, чије је пренемагање нужно комично, не само смешно. Босиљчић то изврсно представља, искрено уплашен за свој живот, ако пристане на савет да се мане лопужа лекара и ласкаваца, који му раде о глави... Како онда схватити напомену редитеља и драматурга да, заправо, гледамо тешко болесног Молијера као Аргана, који је за нас хипохондар, који ће умрети за који дан?!
Такође, његова млада жена Белина (Соња Колачарић), модерно одевена (костим Суна Кажић) упадљиво афектира, и то би било заиста ефектно, када бисмо знали зашто то ради.
Њена улога је "прописана" још у комедији дел арте, да буде лицемер(ка), удата за досадњаковића, радосна што он "неће дуго". Немања Константиновић, као Арганова кћеркица Лујзица је прави пример вечне сиротиње позоришних стваралаца, који морају да се сналазе, па дају улогу својим службеницима... Зашто у фарсу уводити и сотију?! Молијер је написао преобучену трагедију и зато је тако убојита кроз векове. У њу је уметнуо све битне проблеме позоришта - однос власти према уметницима, услов да је пастири и пастирице представљају, као балет и лаку игру, јер виших слојева то не би било достојно...
Никола Завишић се, поново, дивно поиграо ликовношћу представе, изврсним светлом, одразима у огледалима (ваљда алудирајући на ону гравиру, где се Молијер огледа, сценограф је Јелена Радовић), сад већ модерним присуством клавиристе (који има и лик) на сцени (Јован Стаматовић-Карић), увођењем "јеђупки", три младе балетске уметнице, закулисним, тамним сценама "интермеца", где се извођачи брину о успеху своје "пасторале"... Тоанета, служавка Анастасије Мандић је била чаробна лукавица, среброљубац Пиргон Данила Лончаревића веродостојан носилац радње коју изводи (клистир), Зоран Ћосић и Сава Милутиновић, отац и син Диафораус, горко сликовити.
Анжелика, кћер Арганова је била разиграна Ива Милановић, а њен љубљени, Клеант (Вучић Перовић) права представа у представи, неодољив. Никола Вујовић, као ујак Бералд, беспрекоран... Публика ће волети ову одлично играну комедију, а наметнути "бекграунд", који се сазнаје само из програма, а не читајући сценске знаке, засигурно је у томе неће ометати.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)