ОСТАВИО ДУБОК И НЕИЗБРИСИВ ТРАГ: Комеморативни скуп посвећен академику Дејану Деспићу у САНУ

КОМЕМОРАТИВНИ скуп посвећен академику Дејану Деспићу, уприличен ју у здању Српске академије наука и уметности, окупио је бројне пријатеље, поштоваоце и колеге великог нашег композитора.

Новости

- Био је ово врло отмен омаж том великом композитору, великом професору, надасве отменом човеку, чије је дело посве непатетично исписало врло кључне странице академског, музичког, уметничког живота - истакао је, за "Новости", композитор и академик Светислав Божић, један од говорника на скупу, уз колегу академика Ивана Јевтића и др Катарину Томашевић из Музиколошког института САНУ.

Сви су говорници у милозвучном, но потпуно теоријски и научно поткованом сагласју, али не кријући ни емоције, говорили јуче о великом значају недавно преминулог аутора, кога ће многе генерације још дуго памтити и као професора и као ствараоца, чије ће се дело још проучавати и вредновати, а још дуже наставити да се слуша, изводи и одзвања.

- Деспић је био професор али и аутор једног врло одмереног тона, али великог мајсторства, које није бременило сцену у којој је деловао - рекао је о Деспићу Божић, и поручио: - Онај који жели да се упозна са великим тајнама уметности, једноставно, тачно и привидно лако изреченим, нека послуша Деспићево дело.

Академик Јевтић истакао је како је Деспић, поред тога што са правом слови за једног од најзначајнијих српских композитора 20. али и 21. века, са великом посвећеношћу обављао своје дужности при САНУ, где је годинама сјајно руководио организацијом концертних активности у Галерији САНУ.

- Као стваралац, аутор је једног од најплодоноснијих опуса у историји српске музике, од преко две стотине дела многобројних жанрова и врста, као што су симфоније и вокално-инструментална дела, концертантна, клавирска и камерна музика, соло песме, хорови музика за децу... - подсетио је Јевтић, издвајајући многа дела из пребогатог Деспићевог опуса, попут Поеме за камерни оркестар "На крају пута" и једнако сјајно прихваћеног музичко-сценског дела које је Деспић написао на самом крају свог животног пута и каријере, комичне опере "Поп Ћира и поп Спира" која је изведена 2018. године у СНП у Новом Саду.

У домену теорије музике Деспић је дао немерљив допринос својим оригиналним научним студијама о теорији тоналитета и универзитзетским и средњошколским уџбеницима, а за свој стваралачки, теоријски и педагошки рад овенчан је бројним признањима, од Ордена рада са сребрним венцем преко Вукове, Мокрањчеве и других награда до Изванредног златног беочуга 2014. године, навео је Јевтић, говорећи о изузетном стваралачком доприносу почившег композитора.

- Одлазак Дејана Деспића велики је губитак како за САНУ тако и за свеукупно српско друштво и културу - истакао је Јевтић, који је преминулог колегу први пут сусрео још као ученик музичке школе "Мокрањац", где је Деспића упознао као врсног професора, увек одмереног и пуног знања.

Др Катарина Томашевић присетила се речи изречених пре више од 8 година, када је у истој свечаној дворани САНУ била приређена промоција књиге "На крају пута", последње књиге и својеврсне аутомонографије почившег професора Деспића, ерудите и врхунског интелектуалца европског кова чији су се бројни дарови непрестано укрштали на свим пољима надахнутог стварања, црпљеног из непресушног унутрашњег врела.

- Тада се сам аутор на самом почетку, пре но што ће бити прочитани стихови истоимене знамените Борхесове поеме, публици не без сете обратио следећим речима: "Знаменити француски књижевник Андре Марло негде је забележио мисао која гласи: "Како год човек живео, истовремено пропушта још безброј других могућности живота" - навела је Томашевић, и додала: - Сама та књига симболичног наслова, оног истоветног који је понела његова поема за гудаче још 1997. године имала је смисао аутоинстроспекције, рекапитулације многобројних стваралачких и животних корака које је професор Деспић утиснуо у своје животне, професионалне стазе али је, данас то знамо, имало смисао и тестаменталног завештања.

- И ма како да су речи Марлоа заједно са Борхесовим порукама, попут невидљиве сенке и ауре, остављале траг на неколико последњих изузетно плодних и активних деценија професоровог рада, било је кристално је јасно колико су дубоке и неизбрисиве те бразде које је професор утиснуо у токове српске културне историје минулог али и овог столећа. Није стога било тешко спознати и да су све кристално јасне поруке и знамења, постављене попут андрићевских знакова дуж свих стаза немерљиво активног, савесног, промишљеног и часног животног пута, водили ка просторима безвременог, ка димензијама бесконачног, из кога ће још дуго, дуго стваралачки глас Дејана Деспића доживљавати празник свог новог рођења.

Новости

Богата биографија

ПЛОДНИ српски композитор и музички писац, врстан теоретичар, педагог Дејан Деспић, који је 16. новембра напустио овај свет у својој 95. години, школовао се на Музичкој академији у родном Београду, где је 1955. дипломирао како на одсеку за композицију код Марка Тајчевића, тако и на оном за дириговање, код Михаила Вукдраговића. Иван Јевтић резимирао је јуче пребогату биографију Деспића, који је Музичкој школи "Мокрањац", предајући теоријске предмете, посветио прву декаду свог педагошког деловања. Потоње три деценије педагошке каријере, од 1965. до одласка у пензију 1995, провео је као професор на београдској Музичкој академији, данас ФМУ. За дописног члана САНУ изабран је 1985, 1994. и за редовног, а од 1999. до 2011. био је и секретар Одељења ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације