НЕУМОРНИ КОПАЧ ПО САВЕСТИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: На вест о смрти једног од наших најзначајнијих уметника Драгољуба Раше Тодосијевића (1945- 2024)

УМЕТНИК који је поставио једно од најзначајнијих питања целокупног стваралштва "Шта је уметност? (Was ist Kunst?)" - Драгољуб Раша Тодосијевић (1945-2024), напустио нас је у уторак, 3. децембра.

Фото Архива Новости

 Како је то потврдила Маринела Кожељ, историчарка уметности, његова животна сапутница и вечна инспирација, још од времена када је, почетком седамдесетих, изложио на легендарној изложби "Дрангуларијум":

"Јутрос је моја велика љубав отишла у вечност".

Тодосијевић је припадао генарацији уметника који су радикално мењали југословенску и српску савремену уметност. Заједно са Марином Абрамовић, Ером Миливојевићем, Нешом Париповићем, Зораном Поповићем и Гергељом Уркомом, управо у СКЦ исписивао је непоновљиве странице овдашње аванграде.

- Био је велики другар. Мотор - каже, за "Новости", историчарка уметности Биљана Томић, некадашња уредница Ликовне галерије СКЦ, и пријатељица, видно потресена одласком уметника који је оставио велики траг управо у сфери перформанса, видео уметности, инсталација... - Имао је аутеничан приступ уметности, али и стварности, према којој је био увек критичан. Његово питање "Шта је уметност" је најдраматичније и најозбиљније које се у овој сфери може поставити. Непрестано и неуморно се залагао за нов приступ уметности. Непрекидно је и писао што га је стално вукло да иде напред. Имао је тај свој специфични бунт, све је негирао, а истовремено и све подизао. Био је добра душа.

Фото Архива Новости

Поводом смрти великог уметника јуче се огласио и Музеј савремене уметности, у чијем саопштењу се истиче како је "Тодосијевић допринео афирмацији нове уметничке праксе на простору Србије и некадашње Југославије":

- Тодосијевић у својим радовима, од акција, перформанса, инсталација, слика и текстова развијао је радикалан политички дискурс. Једна од његових изјава: "Начин на који уметник поставља питање о уметности, јесте уметничко дело", потврђује особену страну његове уметности. Критичке интервенције, односно стално преиспитивање, аналитичност, директна политизација по Тодосијевићу су начин и сврха деловања у уметности. Аутор у својим радовима, још од првих акција и перформанса поред предмета користио је и речи, односно појмове и звучност непосредног говорног језика. Употреба језика, у говорном или писаном облику, у неким од Тодосијевићевих радова, има изузетно широку симболичку улогу.

Како подсећају из МСУ, кроз своју уметничку праску Тодосијевић је реализовао цртеже, слике, графике, колаже, скулптуре, објекте, инсталације, перформансе, видео-радове, плакате, програмске текстове и приче, па и групне изложбе ("Уметност, Иронија, итд" до "Приватно-Јавно"). Али и да је био један од међународно најактивнијих, најизлаганијих и уважених уметника из Србије. Музеј савремене уметности приредио је уметнику ретроспективу 2002. године под називом "Хвала Раши Тодосијевићу".

А подсећају и на његову изјаву: "Када бих баш морао опишем себе самог, што је уистину један незахвалан задатак, рекао бих да сам ја пре свега европски уметник чији се рад састоји од тешког рударског копања по свести и подсвести, али и савести наше немилосне цивилизације."

Радови овог уметника који је дипломирао 1969. на Академији ликовних уметности у Београду, поред МСУБ, чувају и значајни светски музеји - лондонски Тејт, париски Бобур, Музеј савремене уметности у Стокхолму... Предавао је на универзитетима у САД, учествовао на чувеном фестивалу у Единбургу, имао изложбе широм света. Прошле године му је организована ретроспектива у Прагу, а претходно је ретроспективне изложбе имао у Новом Саду и Бањалуци. Српска академија наука одужила му се признањем са именом "Ивана Табаковића", а УЛУС му је минулог лета доделио и награду за животно дело. Једини је од наших уметника коме је припало неко од званичних признања Бијенала у Венецији, када је представљао Србију 2011. године. А само пре неколико месеци, почетком септембра, отворио је своју последњу поставку у галерији "Икс витамин", на којој је представио аквареле настале деведесетих година прошлог века.

Сликар Урош Ђурић, који је са Рашом често путовао и излагао а са уметником и његовом супругом Маринелом Кожељ се дружио и приватно, Тодосијевића - пријатеља ће памтити као доброг човека, високопринципијелну и високоморалну личност, док о Тодосијевићу - аутору, за "Новости", каже:

- Јединствена личност на нашој културној сцени, он је једна врста модерног просветитеља и његова улога не само да надилази оквире ове средине, већ надвисује ограничења струке - он није био само и искључиво сликар, нити уметник, већ личност која својом огромном ерудицијом, ставом, принципијелношћу, огромним даром утире пут овом друштву - макар онима који су спремни да виде. Раша је неко ко целом својом аутентичном личношћу покушава да ухвати путеве, заблуде, стремљења, искошености - којима нас живот непрекидно обасипа и тако пропитује нашу умешност, спремност, издржљивост... Уколико такву једну личност имате уз себе, у култури која се и даље бори за разумевање сопственог идентитета... велико је то олакшање. Раша је попут светионика који светли у мраку, док га неки од нас из мрака видимо, али већина остаје у магли. Но дан ће сванути, магла једном мора бити развејана, а он ће остати да стоји у свој величини, та јединствена фигура, та потпуно независна личност, самосвојног ума и великих дела.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације