Култура

ТАМО ГДЕ СЕ СТАПАЈУ СНОВИ И УСПОМЕНЕ: Народни музеј Србије изложбом обележава стогодишњицу надреализма

М.А.К.

28. 11. 2024. у 17:01

МЕЂУНАРОДНОМ обележавању стогодишњице надреалистичког покрета, изложбом "Пред једним зидом. Надрелистичко наслеђе Народног музеја Србије", прикључује се у четвртак, 28. новембра, од 19 часова, у својој Малој галерији и наша кровна музејска институција.

ТАМО ГДЕ СЕ СТАПАЈУ СНОВИ И УСПОМЕНЕ: Народни музеј Србије изложбом обележава стогодишњицу надреализма

Поставка чији су аутори Марија С. Ђорђевић, Катарина Ђошан и Душан Радовановић, а на којој је сарадник била и Драгана Љубеновић, добила је назив према колективном експерименту српских надреалиста у сарадњи са париским истомишљеницима.

- Као и надреалистичке изложбе некада, тако и ова сада, изједначава уметност различитих епоха и простора. Слике, цртежи и писма аутора попут Милене Павловић Барили, Душана Матића, Макса Ернста, Жана Коктоа, Растка Петровића, Андре Бретона, Тристана Царе, стоје упоредо са афричком и уметношћу америчких урођеника, стварајући простор за дискусију и место сусрета- истичу аутори поставке.

Душан Матић, Рођење Венере по Ботичелију

У настанку ове изложбе посебан значај је имала несвакидашња колекција књижевника Растка Петровића, коју баштини наш национални музеј. И у његовој збирци се европска и не-европска уметност прожимају, како пише у тексту који прати поставку, и "попут праве надреалистичке слике света, разоткривајући пан-уметничко, универзално, стваралачко биће човека, који, уколико је вољан да отпусти стеге разума - проналази уточиште".

Из визуре познатих али и неких до сада невиђених ликовних дела и скулптура, као и јавности непознате архивско-документарне грађе, изложба има циљ да дочара уметнички правац који се не повинује конвенционалним естетским нормама и који је омогућио уметницима да изнесу свој најдубље, несвесне импулсе и аутентичне унутрашње слике.

"Качина" лутка за "Химеру"

Антропморфна фигурина "кашина", Северна Америка

УРОЂЕНИЧКОЈ уметности се, најпре кроз литературу и преписку са антрополозима, а затим и одлазећи у резервате окрећу Бретон, Ернст и наш Растко Петровић, који је снимио и ауторски филм током једне такве посете. Чак се и надреалистичка уметност размењивала за урођеничку, па се из Расткове преписке са Максом Ернстом, види како је једну "качина" лутку трампио за "Химеру" овог немачког уметника, која је оваквом разменом доспела у Народни музеј.

- У надреалистичком поимању света посебно место заузима путовање, као пракса сусрета са "примитивним", виђеним као непатворено и идеализовано, а насупрот разуму, модерности, или привидној стабилности свакодневног живота, у чијој суштини стоји садашњост као присутност испољена кроз плес, певање, покрет, веру у живот предмета и телесност као такву - пише у тексту који прати поставку чији ће посетиоци, како тврде у Народном музеју и кроз пратеће програме моћи да доживе искуство које надилази оквире логичног и свакодневног, тамо где се стапају снови, успомене и уметнички израз.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине

Свет

10 62

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: "Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине"

НАКОН готово три године рата у Украјини, ескалација иностраних санкција наметнутих руској индустрији коначно има приметан утицај на напоре Москве за модернизацију, пише британски Телеграф.

28. 11. 2024. у 08:08