СЕЋАЊЕ НА НЕУМРЛОГ ПЕСНИКА: У Темишвару обележен јубилеј Бранка Радичевића (ФОТО)

У ОКВИРУ „Дана српског језика у Румунији“, у Српском културном центру у Темишвару, обележена је двестота годишњица рођења српског лиричара Бранка Радичевића.

Фото : Бранково коло/Карловачке гимназија

" Бранково коло" из Сремских Карловаца приредило је наступ оперске примадоне Весне Аћимовић и истакнуте пијанистикње Маје Грујић, двеју професорица на Академији уметности у Новом Саду.У препуној сали Српског културног центра у Темишвару, оне су надахнуто извеле чувене песме Бранка Радичевића (Девојка на студенцу,  Враголије, Укор, Рибарчета сан, Певам дању, певам ноћу...) почев од најстаријих наших композитора, Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Даворина Јенка до најмлађих, Иване Војновић, Станиславе Гајић и Јулије Бал.

Директор „Бранковог кола“Ненад Грујичић беседио је  о Бранку, песнику-претечи српског романтизма на чистом народном језику. Истакао је да долазак у Темишвар представља посебну врсту стваралачког узбуђења и одговорности с обзиром да се у овом граду налазе споменици-хумке над земним остацима Бранковог оца Теодора и брата Стевана. Алексије Радичевић је с братом Стеваном 1841. године из чувене Карловачке гимназије у Срему дошао у Темишвар где започињу да студирају мудрољубије (филозофију). У Темишвару их је дочекао отац Теодор Радичевић који ту ради као царински службеник.

Foto: Фото :Бранково коло /Карловачка гимназија

POGLEDAJ GALERIJU

Своју прву песму на српском језику Девојка на студенцу, Бранко (Алексије) Радичевић(1824- 1853) написао је управо у Темишвару где већ почињу да надиру аркадијске слике из Сремских Карловаца и са Стражилова где је   Бранко проживео најлепше тренутке и дане у свом животу. У Темишвару умире му брат Стеван у својој двадесетој години , што ће песника мотивисати да одласком у Беч (1843) напише славну песму Кад млидијах умрети. У Бечу објављује своју прву књигу песама (1847) и тиме, преводећи са грчког на српски језик, мења  крштено име Алексије у Бранко.

Бранкову поезију су певали и ђачки хорови гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, а млади глумци (Александар Аџић, Милан Мајкић и Гордана Аћимов) из овог града казивали Бранкове песме: Путник на уранку, Молитва, Кад млидијах умрети... Овај облик јавне презентације Бранкове поезије у Румунији показао је најузвишенији  облик очувања српскога језика у животу изван земље-матице младих уметника.

У оквиру „Дана српског језика у Румунији“ свечано је уручена награда „Сава Текелија“ Боривоју Чалићу, српском културном посленику из Хрватске. Затим је одржан песнички час на којем су наступили: Славомир Гвозденовић (Румунија), Ненад Грујичић (Србија), Ђорђе Нешић (Хрватска), Петар Ластић (Мађарска), Љубинка Перинац Станков (Румунија)...

Ђорђе Нешић прочитао је своју нову песму Бранко, која се појавила у његовој свежој књизи, и стицајем таквих околности није се нашла у антологији Ненада Грујичића Ао, данче, ала си ми бео, али ће свакако појавити се у другом допуњеном издању овог цветника. Ево Нешићевог сонета Бранко: "Као што зора свиће,/ као што листа дрво,/ тако тежи и биће/ да се оживи Прво;// први звуци и слике/ и мириси и боје,/ да проври све од вике,// да смех и чар се споје;/ да свет је опет цео,/ да дан је плав и бео,// пре но живот заћути.// Чим стане враголијуа, нестане чаролија/ и ено -лисје жути."

Одржан је парастос Радичевићима, који је приредила Српска православна црква у Темишвару. Била је то прилика да се уз Бранково,Теодорово и Стеваново, чују и имена Бранкове мајке Руже и сестрице Амалије (умрла у другој години од туберкулозе), чије кости леже у Земуну и Славонском Броду. Наново је све присутне прожео осећај сопствене пролазности и смртности у знаку вечних Бранкових стихова: „Збогом житку, мој прелепи санче, / Збогом зоро, збогом бели данче!/ Збогом свете, некадањи рају,/ Ја сад морам другом ићи крају.“

На белом мермерном споменику Бранковог оца пише: „Овде борави отац неумрлог српског песника Бранка, врли родољуб Теодор Радичевић, бивши царински чиновник, рођен 1802 – 1864. Споменик овај му подижу Срби из Темишвара и Мехале.“ На доњем, ширем делу споменика, стоје стихови: „Док гусала струна танка/ Слави твога дична Бранка/ Док му Срби песме поје/ Живеће и име твоје.“

А на споменику Стевану Радичевићу, који је с братом Алексијем, похађао Карловачку гимназију од 1835. до 1841. године, пише: „Овде леже кости Стевана Радичевића, слушатеља мудрољубија, који се у Броду у Славонији 25. септембра 1825. године родио. А умро је у Темишвару 30. новембра 1845. године, и са тим 20 година стар.“ Испод урезаног цвета при дну споменика пише: „Таки је био.“

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације