ТРАДИЦИЈА ЈЕ ТЕМЕЉ КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ РУСЕ И СРБЕ: Интервју - Михаил Јефимович Швидкој, представник председника Русије за културну сарадњу

ПРЕД сваку Нову годину и Божић, пожелимо да нам следеће лето буде боље од претходног, што често испадне варљиво.

Фото Д. Миловановић

Читаоцима "Новости", а и свима нама, пожелео бих да нас следећа година не обмане, каже Михаил Јефимович Швидкој, специјални представник за међународну сарадњу у области културе председника Руске Федерације Владимира Путина.

Овог дугогодишњег пријатеља српске културе, директора фестивала "Чехов", некадашњег руског министра културе, у Београд је овога пута довело обележавање јубилеја Форума словенских култура, поводом кога је у Народној библиотеци Србије отворена изложба "20 година заједно".

- Форум словенских култура је по много чему романтично удружење, чак и идеалистичко, јер је настао да би свету представио заједништво словенских народа, појаву која се разликује од англосаксонског, турског, романо-германског и кинеског света - објашњава саговорник у ексклузивном разговору за "Новости". - Ово је веома посебан свет у коме живи око 300 милиона људи у 13 европских држава. Његова саборност темељи се на јединствености језика који су укорењени у црквенословенском, али и на предхришћанској традицији словенских народа.

Каква су постигнућа ове институције у последње две деценије?

- Форум се бави представљањем онога што нас спаја и чини јединство ове словенске симфоније. Велики словачки сликар Алфонс Муха говорио је о панславизму, а та идеја, иако илузорна, плени и данас. За последњих двадесет година Форум је покренуо веома важан пројекат "100 словенских романа", представљен на сајмовима књига у Франкфурту, Москви, Београду, али и у разним другим земљама. Очување словенске културне баштине је веома деликатна, компликована и тешка тема и веома важна за Форум. Успостављена је међумузејска сарадња и установљена Награда "Жива", чија додела би идуће године требало да буде организована у Републици Српској. У плану је и оснивање фестивала словенског документарног филма. Стваралачка и научна интелигенција словенских земаља тежи овој сарадњи и настоји да отвори најбоље и најлепше стране душе сваког народа. Морамо одати признање министру културе Николи Селаковићу, који је учествовао у отварању изложбе, да то одлично разуме.

Фото Д. Миловановић

Иако деле сличне језике и културу, словенске земље, ипак, нису јединствене?

- Увек су постојале осетљиве ствари у односима међу словенским земљама. У 19. и 20. веку било је више сукоба између Срба и Бугара. Довољно је сетити се рата између Срба и Хрвата, који је био јако тежак. Историјски је било много проблема између Пољака и Чеха, Руса и Пољака. Сада можемо да причамо о Русији и Украјини, што је у некој мери вештачка прича, али и наша трагична реалност. Био сам у Кијеву у јануару 2014. и лично се уверио шта је Запад направио да би створио ситуацију која је довела до сукоба. Много је конфликата и проблема међу словенским народима и због тога делатност Форума словенских култура има ту важност и тежину, јер му је главни задатак да подржи и прикаже оно што нас уједињује, без обзира на сукобе.

Какав је тренутно значај чланства у Форуму за руску културу, која је под санкцијама Запада?

- Русија је један од оснивача Форума и од почетка је била у његовом руководству. После 2022. донели смо одлуку да руководство Форума може самостално да одлучује о пројектима који у данашњем тренутку морају да уједине чланице. Наш став је веома једноставан, да Форум очувамо без обзира на све, па тако учествујемо у свему где наше учешће не доводи до нелагодности. Форум и даље има пројекте везане за Русију, па је тако у Словенији одржан скуп посвећен 225 година од рођења Пушкина. Такође, у појединачним пројектима учествују експерти из Русије. За нас је најбитније да очувамо Форум као институцију и надам се да ћемо ускоро моћи да наставимо да радимо пуном паром.

Фото Д. Миловановић

Колико су се бесмисленим показале санкције у култури?

- Санкције нису биле ефикасне. После 2022. државе Европске уније, САД и Канада, односно њихова министарства културе, увеле су потпуну забрану на сарадњу са руским институцијама, али у личном својству, руски уметници и експерти и даље учествују у многим међународним пројектима. Већ у децембру исте године, Миланска скала отворила је сезону "Борисом Годуновим", у коме је главну улогу певао наш чувени оперски певач Илдар Абдрзаков. Ако погледате плакате Бечке опере, или Метрополитена, на њима ћете запазити много руских презимена, и то не оних који живе у иностранству, већ Руса из Русије. С друге стране, на 9. Културном форуму у Санкт Петербургу учествовало је око 70 држава, а ове године, на десетом, тај број се повећао на 80. Санкције су, ипак, на снази, али не утичу само на стање у руској, већ и у светској култури. За поједине сегменте руске уметности, биле су и од користи. У нашим биоскопима, до 2022, чак 70 одсто репертоара чинили су филмови са Запада, углавном амерички. Данас је то мање од десет процената, док велику већину чине руска остварења. Домаћа продукција је досегла до 200 филмова годишње. Још више се снимају телевизијске серије, чији наручиоци су многобројне руске онлајн платформе. Произведено је око 600 различитих серија. Развој руске кинематографије је тако једна од последица увођења антируских санкција. Слична ситуација је и у популарној музици.

Може ли се говорити да су санкције, на тај начин, дале нови замах руској уметности?

- Све санкције воде ка томе да се фокусирате на сопствене проблеме, односно окренете својим талентима. Али, како је више пута говорио председник Владимир Путин, Русија се није затворила и жели да успостави сарадњу са свима који хоће да сарађују са Русијом.

Држава улаже озбиљна средства у развој културе. Постоји тај израз: "Ако вас боли глава, значи да је имате". То може да се односи и на кризу у култури, чињеница да криза постоји, значи да има и културе. Време за бављење уметношћу је веома изазовно, захтевно и компликовано. У току је специјална војна операција, која наравно има утицаја на све сфере нашег живота.

Фото Д. Миловановић

У Народном музеју Србије догодине ће се наставити "Дани Ермитажа" изложбом о Петру Великом. Када би могли да очекујемо реализацију договора о огранку славног музеја у Беогераду?

- За сада је извесна изложба "Петар Велики, Србија и Балкан", а питање отварања огранка је много компликованије. Постоји један веома интересантан пројекат "Виртуелни Ермитаж", који би, такође, могао да се реализује у Србији. Најбитније је да су наши и српски музејски стручњаци, као и библиотеке, спремни за отворене дијалоге. У току су активни преговори између Руског музеја у Санкт Петербургу, московске Третјаковске галерије и Народног музеја Србије. Поред тога, постоји интересовање да Галерија фресака ступи у сарадњу са музејом који носи назив Андреја Рубљова, и да овде буду изложене иконе које се тамо чувају.

Да ли су покренуте и неке нове могућности сарадње у разговору са министром Селаковићем?

- Ускоро у Србију стиже министар културе Руске Федерације Олга Љубимова. Између два минстарства културе већ постоји неколико споразума о сарадњи, као и програм. Са министром Селаковићем, односно саветником за културу председника Србије Дејаном Савићем причали смо о гостовању Казањског симфонијског оркестра, под управом маестра Слатковског, а ускоро ће поново доћи и пијаниста Денис Мацујев. Говорили смо и о учешћу руских ансамбала у обележавању 9. маја, Дана победе, као и наших театара на позоришном фестивалу у Нишу. Веома смо заинтересовани да српска уметност и култура буду више заступљени у Русији, где су позната имена Емира Кустурице, Милоша Биковића.

Фото Д. Миловановић

Шта би лично, као добар познавалац наше културе, препоручили руским гледаоцима?

- Готово 40 година у Русији није гостовао ваш ансамбл "Коло". Имате и одличан Биг бенд РТС, о коме се сада мало зна код нас. Било би интересантно и представити српску савремену драму. Некада смо помно пратили српски, односно југословенски театар, знали тачно шта се дешава у Атељеу 212, Народном позоришту, са пројектима Љубише Ристића, а Мирослав Беловић је редовно радио у театру "Вахтангов". Увек сте имали добру поезију и веома озбиљну књижевност, па би требало представити и савремене песнике и писце.

Шта би требало да буде темељ културне размене Русије и Србије?

- Однос према традиционалним вредностима, којима су окренута оба наша народа, требало би да буде тај темељ. Београд је увек био атрактивно место за Русе, јер је, као и Москва, уз чување традиције, откривао нешто ново. Зато видим велики потенцијал за младе ликовне уметнике, али и савремене композиторе да успоставе директну сарадњу. Велику улогу ће имати и програми у сфери уметничког образовања, посебно у музичкој уметности и балету.

Конкретно, водимо преговоре о успостављању сарадње између београдске балетске школе и руских балетских академија, као и између Музичке академије "Гнесин" и београдског Факултета музичке уметности.

Фото Д. Миловановић

Мирослављево јеванђеље

РУСКА Дума је 2020. ратификовала споразум са Србијом, о размени 166. листа Мирослављевог јеванђеља за шест Рерихових слика. Можемо ли очекивати његову реализацију и када?

- Ми имамо припремљену правну базу за ту размену, али чека се свечани тренутак, када би то могло да се реализује. И надамо се да ће се то ускоро догодити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације