САД ЈЕ ТРЕНУТАК ЗА ПРОВЕТРЕНИ НАДРЕАЛИЗАМ: Интервју- Сања Бахун, професор из Есекса

БЕОГРАДСКИ надреалисти нису само били међу првима у свету, већ су том покрету дали и један посебан допринос. Они су били и уметници и друштвено политички активисти и филозофи. И управо у филозофској активности су остварали концептуалне продоре које свет тек данас открива.

Фото З.Јовановић

Ово је став Сање Бахун, професора и декана са Универзитета у Есексу у Великој Британији, аутора концепта поставке "Активитет: 100 година надреализма", којом је Музеј савремене уметности обележио век овог правца. Уз њу су у кустоском тиму биле Александра Мирчић, Уна Поповић и Жаклина Ратковић, а ова узбудљива и комплексна изложба представља 200 цртежа и слика, 20 cadavre exquisa, 50 колажа и асамблажа, више од 100 фотографија и фотограма, али и надреалистичке објекте, инсталације, филмове, архивску грађу...

- Концепт активитета наших надреалиста успешно премошћује и етику и политику, филозофију и естетику - наставља др Сања Бахун. - Он почива на хегелијанској идеји да су мисао и материјални свет у сталном дијалогу и сукобу, и да се из тога ствара уметничко дело. Због тога је оно увек активитет, који тек у контакту са публиком постаје потпуно. Нису веровали да су дела завршива. Марко Ристић је писао роман "Без мере" цео живот, јер је сматрао да га није завршио. Веровали су и да није само академска уметност једина, односно да сваки човек може да буде уметник.

о Сарађујете са колегама са свих крајева планете, какав је њихов увид у овај део наше баштине?

- Потпуно су задивљени када им кажем да имамо грађу којом смо испунили три музејска спрата. Сада смо први пут све изнели, и то из неколико архива. Да би то наслеђе светски било препознато, представљамо га на међународним научним скуповима. Али, пре свега треба више радити на преводима на разне језике. Током четири месеца изложбе, на разним предавањима учествоваће и стручњаци из Америке и Шведске, који ће потом и писати о овим колекцијама. Посебно су заинтересовани за фотографске радове. На изложби смо у дијалог ставили Марка Ристића и Ванета Бора, са њиховим "Анти-зидом", и савременог британског уметника Хауарда Слејтера, који је чуо за наше надреалисте, повезао се са "Куда.орг", Центром за нове медије из Новог Сада, и понудио свој уметнички одговор на ово њихово дело. Министарство културе, које је подржало изложбу, препознало је стогодишњицу као могућност да се ово наслеђе евалуира и уклопи у данашњи поглед на ствари. Мислим да све има своје време, а да је време надреализма сада.

о У којој мери је то наслеђе још живо?

- Коча Поповић је говорио да ствари треба проветравати са времена на време како би се поново створио активитет између дела и реалности. И сваки пут, дело се различито чита, јер у њега мора да се унесе и тренутна стварност.

о Колико су околности у којима настајао надреализам сличне данашњим?

- Неке јесу, неке не. Наши надреалисти су увек слали актуелну поруку, али и говорили о окамењеној мисли. Сви имамо тенденцију, да после извесног времена окаменимо мисао. И они су сматрали да сви њихови идеали временом постају камење, и питали се како их поново протрести, динамизовати. Њихове теме - деколонизација, неоколонијализам, још су актуелне.

Фото З.Јовановић

о Поред реалности бавили су се и оним што је несвесно у човеку?

- Ова изложба је отворена за све који желе да открију своје снове. За надреалисте снови су били озбиљна ствар. Они су их сакупљали, размишљали о њима. Бавили су се својом унутрашношћу, да би нам спољашност, реалност била боља. Из архива Марка Ристића и Коче Поповића, изложили смо и неке од дечијих снова које су прибележили 1924. Објављивали су дечије снове у часопису "Сведочанства", а за ову изложбу тражили смо од садашње деце да запишу и нацртају своје снове.

о Изложба приказује и њихов утицај на друге уметнике?

- Први пут пред српском јавности је и филм Душана Макавејева "Боје сањају", из 1956. који је снимио по сценарију Васка Попе, песника, настављача духа надреализма. Макавејев је тада, када је почињао, под мишком носио часописе београдских надреалиста, познавао добро њихове трактате. У овом раном раду мотиви су са ћилима, али је филм у приступу надреалистички. Представили смо и графични роман "Вампир" Монија де Булија, који је оно што су радили као "филмове другим средствима", чиме се сада посебно бави колега Павле Леви, на Универзитету Стандфорд. У његовом фокусу је управо тај поступак стварања филмова другим средствима, а поред цртежа, су у ту сврху користили и фотографије.

о Надреализам код нас је више везан за књижевност, него за визуелно изражавање?

- Сви су се они изражавали и визуелно, али је до сада углавном био познат тај део опуса Ванета Бора, који је и писао и песме, што је мање познато. Фотографским радовима су се бавили сви, нарочито Ристић, Никола и Александар Вучо. Сви су били мултимедијални у пуном смислу те речи. Интригантно је било размишљати о начину како све то представити у простору - реч, визуелни, документарни материјал. Направили смо тако један тунел посвећен Милану Дединцу, у коме, док пролазите, гледате речи и колаже, али и слушате његове стихове. И Душан Матић је правио цртеже и колаже. Сам је говорио да ни сам није знао шта му долази пре - слика, цртеж или песма. Ја те његове радове зовем слико-песме, јер једне без других се не могу разумети. Његову песму "Број 4- 21- 35" многи знају, а мање је познато да је истовремено направио цртеж-колаж "Анита из Шпаније". Тема Шпанског грађанског рата је такође била честа.

о Због својих политичких ставова неки су завршили и у затвору?

- Њихов колективни рад се угасио 1932. тако што је Оскар Давичо отишао на петогодишњу робију, а Коча Поповић, после затвора, у Шпански грађански рат. Били су готово сви егзистенцијално угрожени, мучени, лишавани слободе, због убеђења, а Давичо, у једном тренутку и због своје етничке припадности. Био је интерниран у логор, у Италију, одакле је побегао, пре него што су команду преузели Немци, и отишао у партизане. После рата, као један од оснивача Танјуга, послат је у Нирнберг да прати суђење ратним злочинцима. Био је тамо једини наш новинар, и све те Танјугове извештаје је заправо он писао. Тада је већ био искаљени комуниста, искусан писац, и човек посебног интегритета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације