ЛЕТОПИС ЈЕ КУЛТУРНО ДОБРО СРПСКОГ НАРОДА: Раскошном изложбом сведочанстава обележено 200 година часописа Матице српске

АKO постоје књижевни часописи који су, по много чему необични, јединствени и непоновљиви као светски књижевни и културни феномени, један такав део је српске културе.

Фото : Приватна архива

То је о Летопис Матице српске. У европским оквирима представља најстарију живу књижевну периодичну публикацију која, без значајнијих прекида, континуирано излази већ два века.

Јубилеју у част, целе ове године посвећен је низ свечаности укључујући и јуче отворену изложбу „На страницама Летописа - Два века 1824 -2024“ коју су на предлог и по основном концепту управнице Рукописног одељења Зорице Хаџић Радовић приредили архивисти тог одељења мср Алаксандра Јовановић и Владимир Николић.Први пут у оваквом великом обиму изложена су сведочанства о трајању Летописа.

- Избор архивске грађе часописа трајућег 200 година,јесте период који нас обавезује да размишљамо о континуитету. То је културно добро и изузетан дар који имамо као народ. То потврђује и Сретењски орден који је Летопису додељен ове године.Поставка ће трајати до краја ове године јер реч је о јубилеју за свако поштовање – казала је Александра Јовановић, наводећи да најстарији документ поставке датира из 1824. године.

Реч је о запису оснивача и првог уредника Георгија Магарашевића,новосадског гимназијског професора који је овај часопис осмислио као средишње место на којем ће бити „излагани“ резултати књижевног и научног стваралаштва као што су језик,књижевност, историја, религија, фолклор и култура српског народа, али и свих Словена. Летопис је покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан је у Будиму.

Захваливши ауторима изложбе,председник Матице српске проф.др Драган Станић указао је на многобројна документа,архивалије и сведочанства о колективним пословима на припреми, уређивању и објављивању Летописа у различитим временима и околностима.

- Уз помоћ свих ових докумената који нису били објављивани на страницама Летописа али су оставили трагове о његовом двовековном путовању, читалац и проучавалац добија слику изнутра. А,учесници су били многобројни уредници, писци сарадници, читаоци, консултанти, посредници између уредника и писаца - рекао је Станић и дефинисао Летопис као „велику мобу, радну акцију, скуп колективних трудбеничких обреда у којима се често улога неких драгоцених људи не види“.

Највећу вредност међу изложеним архивалијама,сматра први човек Матице, имају сачувана писма, пронађена у огромној архиви Летописа. Међу њима има правих малих бисера које ће виспрени књижевни историчари умети паметно да искористе,протумаче и доведу до неких нових сазнања.

Тако у писму од 6. маја 1926. године, упућеном Марку Малетину, Матичином секретару и тадашњем уреднику Летописа, Иво Андрић као одговор на позив који му је упутио Вељко Петровић с предлогом за успостављање трајније сарадње са Летописом, нуди свој текст али напомиње да не може да га објави под својим именом „него искључиво под мојом уобичајеном шифром РР“.

Овај двоструки иницијал једна је од најчешћих шифара које је Андрић користио приликом објављивања својих текстова. Текст кобјављен је 1927. године када је у часопису објављен мали одломак из опширне бриљантне наративне целине „Аникина времена“. Био је то први Андрићев прилог у Летопису.

Фото/Промо

Од 14. децембра 1963. године сачувано је писмо Бошка Петровића, тадашњег уредника Летописа, упућено Петру Вујичићу у Пољску, у Краков. О том граду пошиљалац описује културолошки веома сензибилне редове, како закључује Станић.

„Надам се да се добро осећате у Кракову чије се опште атмосфере сећам као отприлике атмосфере Загреба. Тако нешто аустријско,старо, што се распада у нечем,непознато чијем,новом.“

Била је то типична, вијугава реченица Петровића који такође наговара Вујичића да заврши свој започети научни рад овим речима: “Будите паметни па напишите тај рад.То је нужност коју човек мора да прође - слично војсци, поправљању зуба или свакомесечном шишању“.

- Петровић и Вујичић су се као упосленици Матице српске познавали. Први је био уредник у издаваштву а други радник њене библиотеке, па отуда је и такав тон у писму деловао природно и схватљиво - закључује Матичин председник.

Сасвим је другачије интонирано писмо Милована Данојлића, послато уредницима 24 октобра 1954. године када је пошиљалац имао свега 17 година: „Шаљем ових неколико песама надајући с еда ћете их прочитати и уколико по квалитетима задовољавају, уврстити у један од следећих бројева“.

У постскриптуму млади Данојлић додаје да „ако ствари не задовољавају, а мислите да би вредело разговарати, пишите ми на горњу адресу. То, ако практикујете писма“ - господственим тоном написао је будући велики књижевник који је дошао из својих Ивановаца у Београд, ту се сместио, бринуо сам о себи и са великим очекивањима обраћао се уредништву Летописа.

Посебно је занимљиво, чак и драматично, писмо Александра Тишме из 1951. године којим се пошиљалац противи идеји да Летопис уместо месечно буде убудуће објављиван тромесечно. У свега четири броја годишње. Тишмина аргументација, веома бритка и одлучна, била је против намераване провинцијализације часописа коју је „гурала“ тадашња политичка врхушка како би „Летопису требало дати карактер часиписа у првом реду војвођанског.“

Тишма је, међутим, сматрао да би такво „сужавање видика“ имало поразне резултате. Он се залагао за општејугословенски приступ. Опасност за губљење летописа, по Тишмином мишљењу била би веома проблематична јер Матица би престанком Летописа као месечника изгубила један од малобројних преосталих адута за очување угледа свог и својих сарадника.

Дилема о „војвођанизацији“ најстаријег књижевног часописа разрешио је његов наредни уредник Живан Милисавац тако што је подигао уређивачке критеријуме. Летопис су до двовековног јубилеја очувала 34 уредника, рачунајући од основатеља Магарашевића до актуелног првог човека часописа Селимира Радуловића. Сачувана је и Матица српска, те ће за две године и она напунити двестоту годину.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЛЕТОПИС НА ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА: Два века најстаријег живог часописа у Европи

28. 10. 2024. у 20:38

Култура

0 2

МЕСТО ГДЕ МАГИЈА ЖИВИ 24 САТА: Галерија Матице српске 177. рођендан прославила отварањем нове Сталне поставке (ФОТО)

26. 10. 2024. у 20:24

Култура

0 0

ЛЕТОПИС СЕ ПРОЧУО ДО „ИСТОЧНОГ ОКСФОРДА“: Часопис Матице српске представљен у Индији (ФОТО)

18. 10. 2024. у 10:19

Култура

0 1

ЧЕКАМО ВРЕМЕ ЗА ЧАРОБНЕ ПРЕДСТАВЕ: Маша Михаиловић, директор Позоришта "Бошко Буха", о реконструкцији, плановима, новим члановима

31. 10. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације