ГЛЕДАЋЕМО СЕ МИ ЈОШ: Љиљана Перош, најмлађа професионална глумица СФРЈ, одлази у пензију после педесет година

МАЛО позориште "Душко Радовић" сутра ће прославити 75 година рада, доделити јубиларне и годишње награде, али и испратити у пензију глумицу Љиљану Перош која је у Малом позоришту "Душко Радовић" провела читавих пола века!

фото Ђ.Томић

Уласком у ово позориште, сад већ давне 1974, постала је најмлађа професионална глумица у тадашњој Југославији. Случај је хтео да са сопственом "мини монодрамом" у првом основне оде на општинско такмичење, а награда за освојено прво место била је прилика да председнику Титу честита рођендан.

- Сећам се да ми је Тито рекао: "Зар ти тако мала, па већ мени честиташ рођендан?" Имала сам шест година, јер сам у школу пошла раније. Мојој мајци сугерисали су да одем на аудицију код чувеног Бате Миладиновића, који је водио драмски студио при Радио Београду. После само три месеца добила сам улогу у копродукционом филму "Три супермена" и почела да рецитујем на радију у емисији "Добро јутро, децо" - присећа се Љиљана Перош.

фото МП "Душко Радовић"

Прву, праву позоришну улогу добила је у тадашњем Савременом позоришту, данашњем Београдском драмском. Играла је Ерну у представи "Николетина Бурсаћ", док је у насловној улози био Тома Курузовић.

- Бата Миладиновић ме је наградио одласком на Нишки фестивал. Док смо чекали на полазак, пришао нам је режисер Милутин Косовац и рекао да управо тражи девојчицу за свој нови филм. Тако сам добила улогу у филму "Морнар и 19 девојака", где су главне роле играли Џејн Биркин и Серж Гензбур, Шпела Розин...

Игром судбине, у исто време припала јој је и једна од главних улога у чувеној серији "С ванглом кроз свет". Истовремено снимала је филм у Херцеговини и Дубровнику, серију у Београду. У школи су јој дозволили да одсуствује три месеца, ипак, успела је седми разред да положи са одличним успехом. Већ следеће године, са драмским студиом гостовала је у московском позоришту и после извођења монодраме "Мањоцка" директор тамошњег театра чак је пожелео да је ангажује.

фото МП "Душко Радовић"

- Једнога дана на час драмског студија долази управник Малог позоришта Мајо Ђуровић, и између осталог, каже да ће његово позориште ускоро расписати конкурс за нове глумце. Када сам питала Бату Миладиновића да ли могу да конкуришем, одговорио је: "Ма шта је теби, ти си балавица, они траже зрелу глумицу". Али, била сам довољно храбра и луда да закуцам на врата управника. Рекао је да постоји проблем због мојих година (16), али су му правници рекли да уз претходни пристанак родитеља могу да конкуришем. Појавила се на аудицији и ушла у ансамбл. Ту се завршава први део приче...

Како каже, као млада глумица ишла је из представе у представу, ускоро носила репертоар. Убрзо ју је Бранко Плеша позвао у серију "Београдске приче", потом и представу "Мравињак" у ЈДП, где је играла главну улогу у тандему са Светланом Бојковић. Добила је одличне критике, за представу се тражила карта више. Уследиле су и насловне стране, интервјуи, интересовања редитеља:

- Истовремено, вредно сам радила у "Радовићу" и освојила пет републичких награда. Сарађивала сам са Мирославом Беловићем, Цацом Алексић, Вером Бјелогрлић, Иваном Вујић... Посебно бих издвојила Јагоша Марковића, чија је представа "Мала школа рокенрола" и данас на репертоару - истиче Љиљана Перош. - Поносна сам на својих 50 година проведених у Малом позоришту. Одлазак у пензију за глумца не значи и одлазак са "дасака које живот значе". У мом случају, те даске заиста су и мој живот. Гледаћемо се ми још!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације