КЊИГА О БОГОРОДИЦИ ЈЕ МОЈЕ ЖИВОТНО ДЕЛО: Интервју - Љиљана Хабјановић Ђуровић о вери, страдању православаца, роману "Тамо где је она"
ОВИХ дана пут читалаца кренуће нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић под називом "Тамо где је она".
То је књига која сведочи о историји хришћанске вере исказаној кроз чудесну повест о икони Богородица Филеримоса, и њеном узбудљивом трајању дугом две хиљаде година. Од Ефеса, где је икону живописао Свети Лука гледајући Пресвету Богородицу, преко Јерусалима и Константинопоља, Родоса и Малте, Русије и Србије, све до Црне Горе, у роману се нижу судбине и приче чувара ове иконе, али и чувара хришћанства.
Како сте одлучили да напишете роман о икони Богородица Филеримоса?
- У јесен 1995. године са благословом тада игумана Цетињског манастира, а данас митрополита црногорско-приморског Јоаникија отворен је ћивот Светог Петра Цетињског и ја сам добила милост да видим и целивам честицу Часног крста и руку Јована Крститеља, две изузетне реликвије које су нераскидиво повезане са иконом Богородице Филеримосе. Сама икона тада је била у неком музејском депоу, недоступна. Икону сам видела почетком маја 2003, пошто је изложена у Народном музеју на Цетињу. И мада је била тамо где јој није место, осетила сам њену светост и задивила ме је величанствена лепота лика Пресвете. Године 1999. у роману "Пауново перо" први пут сам писала о Пресветој Богородици. Затим сам 2005. године објавила роман "Свих жалосних радост", причу о њеном земаљском животу.
- О Пресветој, као ослонцу и путеводитељки, као милосрдној дародавки и брзопомоћници, писала сам у још неколико романа. Године 2012. објавила сам роман "Сјај у оку Звезде" у којем сам говорила о времену када су иконе биле забрањене, а они који су волели и поштовали иконе прогањани. Питала сам се како је у том злом времену, које је трајало сто двадесет пет година, сачувана најважнија хришћанска икона, посебно када се зна да они који уништавају воле прво да униште симболе. А та икона јесте симбол. Питала сам се ко су били људи који су је чували, и како су је чували. Када сам почела да пишем "Острошко тримирје", читајући о историји манастира Острог сазнала сам да су икона, реликвијар са честицом Часног крста и рука Јована Крститеља баш ту, под заштитом Светог Василија, сачувани током Другог светског рата. Тада сам одлучила да повест о икони буде трећа, а "Кћери Светог Василија" четврта књига "Острошког тримирја".
Сва та дешавања и мој давни завет да својим делом служим Пресветој Богородици и хришћанској вери, склопили су се и довели до тога да започнем писање романа "Тамо где је она".
Једна оваква тема изискивала је опсежна истраживања. Која места сте обишли, које архиве сте походили како бисте сазнали више о великој светињи?
- У лето 2020. са благословом митрополита Амфилохија почела сам да радим на роману о икони Богородице Филеримосе. Читала сам литературу, дописивала се са архиварима - истраживачима на Родосу, Малти, у Русији. Осим Антиохије, обишла сам сва места у којима је била икона. Нека раније, нека када сам започела рад на књизи. Више пута разговарала сам са Антуном Сбутегом, дипломатом, малтешким витезом и аутором сјајне књиге "Икона витезова". Разговарала сам и са тада владиком Јоаникијем и са монахом острошким и цетињским Марком Калањом, који је имао велику милост да се баш њему разоткрије тајна где је икона у овом нашем времену, док је читав свет мислио да је неповратно изгубљена. За све то време писала сам. А онда сам схватила да прича о икони Богородица Филеримоса превазилази оквире приче о људима и догађајима везаним за Острог и Светог Василија, и децембра 2021. године прекинула сам писање тог романа и написала "Кћери Светог Василија" као трећу књигу "Острошког тримирја". Чим сам га завршила, вратила сам се рукопису романа "Тамо где је она".
Роман "Тамо где је она" почиње у Црној Гори, под Острогом...
- Да, пролог романа говори о оним сатима када остарели патријарх српски Гаврило (Дожић) стоји на киши и студени, док немачки војници пљачкају манастир и односе злато из државног трезора, које је млади краљ Петар Други оставио у манастиру пре него што је пошао на пут без повратка. Патријарх зна да ће га непријатељи одвести у логор, али се Мајци Божјој и Светом Василију не моли за своје избављење, већ да пљачкаши не пронађу оно што је скривено испод пода у игумановој келији. И за шта нико осим њега, чак ни игуман, не зна да су три највеће хришћанске светиње.
Ваш роман је и прича о људима који су икону протеклих двадесет векова чували, неретко бранећи је и својим животом. Саткали сте у роману импресивну галерију ликова. У којој мери је за вас ово био књижевни изазов?
- Те приче дешавају се у различитим градовима, од Јерусалима до Цетиња. Током две хиљаде године. И стога је прича о сваком лику, месту и времену један кратак роман.
Читаоци романа срешће Светог Луку и прве хришћане, Мајку Божју и жене мироносице, славне царице Источног римског царства које су мењале историју хришћанске вере борећи се против јереси и организујући васељенске саборе, православне монахе и патријархе, витезове и велике мајсторе Реда Светог Јована, жене из народа којима су ишчупали срца али нису могли да им отму душе и жене које су у свету мушкараца освојиле слободу и постале власнице сопствених живота. Ти ликови заиста су различити по свему. Оно што их повезује једне са другима, и оно што их повезује са мном и олакшава ми да их разумем је велика љубав према Мајци Божјој и жеља да јој служе. Због те сложености, али и због лепоте приче и начина на који сам је испричала, усуђујем се да кажем да се књига "Тамо где је она" може назвати животним делом.
У којој мери ову књигу можемо да читамо и као ону која откривајући прошлост представља и ово, садашње време?
- У свакој причи из прошлости ми можемо да препознамо садашњост, просто због тога што се током деценија и векова мења декор времена, мењају се околности, али се људска природа не мења. И та непромењена људска природа чини да човек из века у век понавља исте грешке, исте заблуде, али и чини исте подвиге. Има исте чежње и стрепње, исте туге и радости, као и ми данас. И зато су нам ти ликови блиски као да су наши савременици.
Кажете да је ваш роман и сведочанство да су победе Божјих противника кратке и пролазне, а Божје победе вечне...
- Од постанка света одвија се борба између добра и зла, између Бога и његовог противника. Свако од нас може да одабере да ли ће служити Богу и у корист људи, или ће служити Божјем противнику и против људи. Такве изборе имали су и јунаци романа "Тамо где је она". И опредељивали су се. Неко одмах и лако. Неко тек после бројних искушења и борби против сопственог греха и слабости. Али увек вођени љубављу према Пресветој Богородици и крепљени молитвама пред иконом. Тим својим избором потврђивали су да су победе Божјих противника кратке и пролазне а Божје победе вечне.
Сусрети са читаоцима на Сајму
Ближи се Међународни сајам књига у Београду. Да ли сте спремни да дочекате читаоце који већ годинама уназад стрпљиво чекају у реду за ваш потпис?
- Много се радујем сваком Сајму књига и сусрету са читаоцима, како оним одраслим, тако и најмлађим. За одрасле сам спремила нови роман и посебно издање романа "Пауново перо", који непрестано објављујемо ево већ двадесет пет година. За најмлађе читаоце написала сам причу о љубави и поверењу "Срећко и Верољупко", са лепим илустрацијама Марије Стојисављевић. Као и сваке године, бићу на штанду сваког дана од 11 до 19 часова.
Различито пишу и изговарају
Богородицу зовете Филеримоса, премда је уврежен назив код нас Филермоса. Зашто?
- На интернету, па чак и у литератури, можете наћи да исте речи и појмове разни аутори различито пишу и изговарају. Мешају се грчка и латинска лексика. Зато сам ја током рада на роману имала саветнике за грчки, италијански и руски језик, којима сам се у књизи и посебно захвалила. Код њих сам проверавала како се пишу неке речи, како се неке речи преводе и изговарају. У конкретном случају, брдо на Родосу је Филеримос или Гора Филеримос, а икона Богородица Филеримоса.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)