ОД "ЦВЕТАЊА" ДО "СУТОНА": Ретроспектива Милене Јефтић Ничеве Костић у Кући легата
ТОКОМ тринаест година, од 2007. до 2020. године, наша велика сликарка, сценографкиња, костимографкиња, креаторка лутака и легаторка, Милена Јефтић Ничева Костић (1943-2021) поклонила је Кући легата на десетине слика из свих фаза свог богатог и разноврсног опуса, као и стан-атеље, у којем је живела и стварала. У Галерији Куће легата у Кнез Михаиловој улици, приређенаје ретроспектива, својеврсни омаж јединственој ауторки, која је несебично даривала за живота.
Уз слике које је изабрао ауторски тим Куће легата, посетиоци ће моћи да погледају документарну емисију "Пред белином", снимљену за ТВ Београд из 1997. А међу изложеним делима наћи ће се радови који су настали током раних седамдесетих прошлог века, pa све до друге деценије овог века. На тај начин, објашњавају аутори поставке биће представљена деликатна нит Миленине визуелне поетике, специфичност њених тема и богатство мотива којима је била заокупљена. И то од раних циклуса попут "Кројачких салона" и "Поправки чарапа", преко "Глава", "Животиња", "Жита - ораница - вода", до "Крошањи", "Избушеног неба", "Цветања", "Тропа" и финалног "Сутона".
Допринос позоришту
КАО костимограф, сценограф, али и луткар светског реномеа, ова уметница је оставила дубок траг у позоришном животу Србије. Током деценије каријере у театру (била је запослена у позоришту "Душко Радовић", а радила на сценама широм некадашње Југославије), сарађивала је са редитељима - Србољубом Станковићем, Арсенијем Јовановићем, Видом Огњеновић, Миром Ерцег, Егоном Савином, Иваном Вујић, Стеваном Бодрожом, Татјаном Мандић Ригонат и другима.
Поред Куће лефата, велики број радова ова уметница је као легат оставила Галерији Матице српске. Али, радови Милене ЈНК налазе се и у колекцијама како у земљи тако и у иностранству. Између осталог у Народном музеју Србије , Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Музеју примењене уметности, Музеју позоришне уметности , Музеју "Цептер", Музеју савремене уметности Војводине. У свету то су Музеј савремене уметности у Јеревану, Бењамин Духл Аудиторијум у Тел Авиву, Градска кућа у Солентуни, Музеј пастела у Сен Кентену, Силпаком универзитет у Бангкоку... Била је и добитница значајних признања и награда, а истичу се откупна награда МСУ, као и награда на Октобарском салону, Велика награда Србије, пртизнање УЛУПУДС-а за животно, награда за цртеж Бијенале цртежа и мале пластике. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама на просторима бивших југословенских република, као и у свету.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)