ДА ЛИ ЈЕ АЛЕН ДЕЛОН БИО КРИВ ЗА УБИСТВО СТЕВАНА МАРКОВИЋА? Смрт чувеног глумца подсетила на приче о његовом телохранитељу

НЕДАВНА смрт глумачке звезде Алена Делона поново је у жижу јавности довела детаље из његове контроверзне биографије.

Фото архива

Један од најинтригантнијих догађаја је мистериозна смрт телохранитеља Стевана Стевице Марковића, због које је избила велика афера и за коју су везиване разне познате личности, укључујући и самог Делона.

Код нас је Душан Савковић, инспирисан том причом, написао роман "Горила", а Драган Бјелогрлић се спрема да сними филмско остварење о Марковићу. Међутим, мало је познато да је нешто пре глумчеве смрти у београдску редакцију издавачке куће "Редбокс" пристигао занимљив сценарио за филм који никада није снимљен. Реч је о филму "Акција" с поднасловом "Случај Стевица Марковић", који је написао пољско-француски редитељ и писац Анджеј Жулавски.

Он је почео каријеру као асистент Анджеја Вајде. Због свог другог филма "Ђаво", који је у Пољској забрањен и бункерисан, протеран је из земље и од тада је стварао на релацији Француска - Пољска, махом са глумицом Софи Марсо, са којом је био у браку 16 година.

Британац Данијел Берд био је лични асистент Жулавског и, како открива у предговору за "Акцију", до сценарија је дошао тако што га је у париском подруму продуцента Кристијана Ферија пронашла његова удовица Барбара Барановска и проследила Берду. Сценарио се тренутно чува у Француској кинотеци и до сада није угледао светлост дана. Барбара је, иначе, у Паризу годинама била комшиница Душана Макавејева и његове жене Бојане.

- Фери је 1967. иза "гвоздене завесе" трагао за локацијама за филм о паду Берлина. Пред пут у Варшаву, Анатол Литвак му је саветовао да контактира са младим асистентом који је одлично знао француски - Анджеја Жулавског. Иако од снимања није било ништа, родило се пријатељство. Наредне године Фери је позвао Жулавског и Барановску у Париз и тамо им је обома налазио послове - наводи Берд.

Иако је наслов тог првог, нереализованог сценарија "Акција", на насловној страни је оловком написано L affaire Markovitch. Као датум настанка наводи се 18. септембар 1970. Из филмске приче о младом криминалцу Давиду, који долази у Француску на позив пријатеља, где бива умешан у убиства и упознаје необичан, морбидан пар Квинси и Адамса, у чијој кући почиње да живи, јасно је да је инспирација за дело била скандал који је потресао Француску касних шездесетих, када се говорило о нарученим убиствима, трговини дрогом, оргијама и политичким заверама. Укључени су били Ален и Натали Делон, као и Корзиканац Франсоа Маркатони, Делонов пријатељ који је имао везе са подземљем, али и Клод Помпиду, жена тадашњег премијера, а потоњег председника Жоржа Помпидуа.

У бројним филмским репликама Давид као да описује Стевицу Марковића, а типичан пример је: "Још од детињства знао сам да ћу, једног дана, као мој брат, доћи у један од ваших богатих градова. И да ћу водити узбудљив живот. Врло кратак. То ће ми бити довољно".

Берд се позива на чињенице, које казују да је 1. октобра 1968. Марковићево тело пронашао трговац отпадом на депонији западно од Париза. Тело је било завезано у џак, па умотано у пластичну навлаку за душек. Аутопсија је показала да има метак у глави.

Фото архива

Марковић је други телохранитељ српског порекла који је у кратком року нађен мртав. Две године раније пронађено је тело Милоша Милошевића, у кући глумца Микија Рунија, уз тело Рунијеве жене Барбаре. Милош је био Марковићев пријатељ из Београда и он га је упознао са Делоном. Многи су вукли паралеле између ова два убиства. Спекулисало се да је Барбара са Милошем варала Рунија, и да су били пред разводом. Према званичној верзији, Милош је убио Барбару, па себе. Пријатељи су, међутим, тврдили да је на телу било трагова насиља и да је убијен.

Берд се позива и на Марковићевог брата Александра, који је тврдио како је Стеван у једном писму поручио да, ако му се ишта деси, кривицу за то сносе Делон и Маркатони.

- Онда је стигла вест да је, током разговора у полицији, Клод Помпиду, која је наводно била Марковићева пријатељица, испитивана поводом неких оргија, а помињала се и уцена и гласине о монтираним порнографским фотографијама - наводи Берд.

Жулавски је касније снимио филм о љубавном троуглу који се одиграва у свету кинематографије, са криминалним и политичким последицама - "Јавна жена" (1984). Још једно његово остварење чак и више се ослања на "случај Марковић" - "Важно је волети" (1975). Филм говори о фотографу који позајмљује новац од гангстера да би финансирао поставку "Ричарда Трећег", у којој би главну улогу играла порно-глумица у коју је заљубљен. Гангстери фотографа унајмљују да иза шпијун-огледала фотографише учеснике оргија, што ће му послужити за уцену.

Жулавски је, иначе, тврдио да је познавао Марковића, а помиње и њега и скандал у свом аутобиографском роману из 1992. године "У очима тигра".

У мору непознаница, са сигурношћу се зна да је Марковић рођен 1937. у Београду, да је живео у Савамали, односно Сремској улици, да је тренирао рвање у "Радничком" и важио за мангупа, као и да је пребегао преко Италије за Француску. Извесно је и да му живот није био лагодан све док 1965. није упознао Делона преко Милошевића, који је глумца знао још са снимања "Марка Пола" у Београду. Занимљива је верзија према којој је управо Милошевић први упознао лепу Францускињу мароканског порекла Франсин Кановас, потоњу госпођу Натали Делон, и са њом имао аферу.

Фото архива

Стеван Марковић је неко време живео у приземљу куће Делонових, чак је овај покушао и да га ангажује у неким филмовима, али безуспешно. Новац који је зарадио трошио је на коцку, коњске трке и провод. Био је скандал-мајстор, па је због испада завршавао на насловницама штампе.

Рецимо, када је у кафеу ишамарао Жан-Пола Сартра или на бини Џонија Холидеја, терајући га да пева српске песме. Стевица је, наводно, имао аферу са Натали Делон, што га је коштало главе. Према другој верзији, био је ризичан сведок многих тајни, ког је требало уклонити. Према трећој, био је актер оргија француског џет-сета, у којима је учествовала супруга Жоржа Помпидуа.

Током првог сведочења, Ален Делон је негирао да је познавао убијеног, али су постојала писма која је Стеван слао брату у Југославију. Доказа да је он убица ипак није било, а једини који је због те смрти био у затвору био је Маркантони, али је и он пуштен нешто касније.

Два човека која су последњи видела Марковића живог су таксиста и пријатељ Урош Милићевић. Урош је побегао из Париза у страху за живот. Повезивао је јавно Делона и Маркантонија са Стевичином смрћу, па мењао исказе, а причало се и да је био непосредни сведок убиства. Пронађен је мртав у Бриселу 1976. Истина никад није изашла на видело.

Препоручујемо

Култура

0 2

ДЕЛОН ИСПРАЋЕН НА ВЕЧНО ПУТОВАЊЕ: На његовом поседу у Душију сахрањен славни француски глумац

24. 08. 2024. у 17:31

Познати

0 0

"КЊАЖЕВАЧКА ЕКИПА": Читуља за Делона у српским новинама (ФОТО)

22. 08. 2024. у 14:09

Познати

0 0

ДЕЛОНУ НЕЋЕ БИТИ ИСПУЊЕНА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА: Јавност се побунила, породица се предомислила

21. 08. 2024. у 11:26

Познати

0 0

ОБЈАВЉЕНА ПОСЛЕДЊА СЛИКА АЛЕНА ДЕЛОНА: Како је вечити лепотан изгледао пред смрт (ФОТО)

19. 08. 2024. у 13:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације