РЕМЕК ДЕЛА У РИТМУ ЏЕЗА: МСУ представиће легат који им је тестаментом заветовао велики сликар Бора Иљовски (1942- 2013)

М.Краљ

17. 09. 2024. у 16:31

СУШТИНСКИ је Бора Иљовски (1942-2013) био усамљеник, готово апсолутни монах у стваралаштву, па се на његовим сликама и види како су настајале у тишини атељеа, у дијалогу са собом. Ипак, био је укључен у различите токове градских збивања, па се може рећи и да је на неки начин водио и боемски живот.

РЕМЕК ДЕЛА У РИТМУ ЏЕЗА: МСУ представиће легат који им је тестаментом заветовао велики сликар Бора Иљовски (1942- 2013)

Променити редослед, Бора Иљовски, МСУ

Овако, за "Новости", музејска саветница Светлана Митић, ауторка концепције изложбе "Бора Иљовски: Померени редослед", чије је отварање заказано за следећи понедељак, у 17 часова, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, описује човека и уметника који је целокупну заоставштину тестаментом оставио Музеју савремене уметности. Oвој установи завештао је легат са више од 1.000 радова на папиру (акварела, гвашева, цртежа), као и 65 дела насталих техником уља на платну.

- Када смо од адвоката сазнали да је целокупан легат завештао нашем музеју, обрадовали смо се не само зато што је Иљовски био један од најцењенијих и најзначајнијих уметничких линости друге половине 20. и прве половине 21. века, већ и због указаног поверења - каже за наш лист Маријана Коларић, дирекор МСУ. - Његово наслеђе, уз слике и цртеже, подразумева и личне ствари, као и стан у коме је живео. Тренутно га приводимо намени, и служиће као резиденцијални простор, за будуће госте музеја, иностране уметнике. Ентеријер, који се већ опрема, имаће нешто и од његових предмета. Тако ће и сам стан чувати успомену на њега.

МСУ

Азбука покрета, Бора Иљовски

Пре овога, девет радова Иљовског се већ налазило у колекцијама МСУ, а добијањем изразито вредног легата, ова установа сада чува један огроман опус, додаје Коларићева:

- У тестаменту није оставио никакве инструкције, или имао посебне захтеве шта да се уради са легатом, па смо као и са већином које је музеј добијао, расподелили радове по нашим збиркама. Тако да су дела, које је МСУ стекао кроз ову оставину, сада у збирци сликарства након 1945. године, односно збирци цртежа и графика. Чим се прошле године завршио судски процес, жеља нам је била да уприличимо изложбу, која би дала један нови угао гледања на њега као уметника, али и личност.

Поставку ће тако чинити она дела која нису виђена на његовој великој и значајној ретроспективи, коју је МСУ направио 2007. године, открива Коларићева.

- Ова изложба ће бити нешто мања по карактеру, али веома топла и емотивна, јер ће показати и оно што је мање познато.

Историчарка уметности Светлана Митић напомиње да су везе Боре Иљовског са МСУ чврсте и дуготрајне:

- Он се први пут у селекцији музеја појавио 1970. у септембру, и то на веома значајној изложби "Млади седамдесете". Тада је још препознат као необичан уметник који носи неки нови сензибилитет, а његови радови почињу да улазе у наше збирке. Сигурна сам да нам је легат оставио и због тога што је имао највише поверења у МСУ.

Међународна репутација

ПРВУ самосталну изложбу, радова на папиру, имао је у Галерији Графичког колектива 1968, а исте године представио се и самосталном изложбом слика у Галерији Коларчевог народног универзитета. Учествовао је на 41. Бијеналу у Венецији 1982, где је заједно са Едитом Шуберт и Андражом Шаламуном, у селекцији Јеше Денегрија, представљао југословенску савремену уметност. Дела му се налазе у домаћим и иностраним приватним колекцијама и збиркама значајних музеја и галерија. Поред МСУ, то су Народни музеј Србије, Национална галерија у Берлину, Музеј ликовних уметности у Будимпешти, Музеј савремене уметности Републике Српске у Бањалуци, музеј "Цептер"...

Као главну карактеристику легата она истиче то што су у њему заступљени сви аспекти стваралаштва овог аутора:

- Ту су и рани радови, за које може да се каже да су ретко виђани. Један је чак из 1951, када је имао девет-десет година. Сам га је сигнирао, што је куриозитет само по себи, а већ из њега може да се наслути како ће даље тећи његов ликовни развој.

Изложба ће, према речима Митићеве, представити шпицеве његовог стваралаштва, дела која су репрезентативна за одређене стваралачке фазе, какве су слике "Померени редослед", "Последице оштрог ветра", или "Оди-се-јада" (дело приказано у Каселу, на изложби чувеног кустоса Рене Блока "На гудурама Балкана"), као и многа друга:

- Себе није сматрао апстрактним уметником. Он креће од предмета, али га не редукује, већ га супротно, оптерећује сензацијама које има тим поводом. Када се то рашчитава, онда се добијају те серијалности, облици који се понављају. Користио је у својим делима слова, бројеве, ноте, мултипликовао наочаре, маказе, жилете...

МСУ

Полседице оштрог ветра, Бора Иљовски

Већ на улазу у Легат Зорић-Чолаковић, посетиоце ће сачекати једна серија чија тема су управо жилети (уље на папиру мањих формата), која ће први пут бити на тај начин представљена. А жилети су и међу привратним предметима који су се затекли у легату, прича саговорница:

- У његовом стану, жилети су били закачени на неком стубу, што говори да их је користио као моделе. У оставштини која је стигла у музеј су и његове луле, велики број наочара, које су му, такође, биле "модели". У једном периоду волео је да се бави удвојеним облицима, понављањем. И, наравно, велика колекција грамофонских плоча, са џез музиком, на коју се у великој мери ослањао и у ликовним изражавању. Зато ћемо морати да "оживимо" неки грамофон, како бисмо могли све да их чујемо, јер то је нешто суштинско за његово разумевање. Чак у једном тренутку свој начин рада и назива џезирање. Радио је у том ритму. Користио је, како каже, џезирану линију. Али и синкопу, прузимање једног облика из другог, недовршеног.

За истраживаче, сматра музејска саветница МСУ, али и за стручњаке у музеју веома је значајно када се читав опус једног тако важног ствараоца налази на једном месту:

- Поготово што ће кустоси наших збирки обрадити цео легат, на задовољавајућем научном нивоу, и отворити могућност даљег проучавања. Природно је што је његов опус завршио у збиркама МСУ, па ће тако и наше колеге из других музеја, региона и света моћи да се упознају са једним изузетним уметником.

Драматичан животни почетак

ЖИВОТНА путања Боре Иљовског (1942-2013) започела је драматична. Рођен је у месту Дренова у близини Флорине (Егејска Македонија) као треће дете оца Илије и мајке Александре, коју није запамтио. До седме године живео је са бабом Димитром и дедом Петром у родном месту, а по завршетку грађанског рата у Грчкој, као и већина његових сународника, био је приморан да емигрира. Детињство је тако провео као избеглица у Пољској, у Југославију, односно Београд, дошао је 1956. Уписао је прво уметничку школу у Новом Саду, али је убрзо и напустио, а 1961. примљен је на београдску Ликовну академију.

Чињеницу да и више од деценије после уметниковог одласка, актуелност његовог рада и интересовање за њега не јењава, Светлана Митић објашњава:

- Борин рад је веома виталан, и у том смислу, условно, та дела у себи носе неку младалачку црту. То његово слободно кретање кроз ликовну материју јесте нешто што и данас привлачи пажњу. Бора је увек био предмет једног вишеструког разматрања. Никада није био једнослојан. На први поглед, то су декоративне слике које се одмах заволе. Привлачне су, али истовремено крију замку, јер није реч о неком "патерну". Он се ослања на ликовне квалитете који супротстављајући једну површину другом стварају неке динамичне облике. Иако га често повезују са оп-артом, у суштини то није, јер има један другачији приступ визуелном. Иљовски на различитим нивоима комуницира са временом у коме живимо. Верујем да ће у том смислу његов век трајати веома дуго - закључује саговорница.

Нова тумачења опуса Боре Иљовског, мишљења су обе саговорнице, најбоља су у релацији са делима других уметника, што предстоји у неком будућем раду кустоса колекције МСУ. Јер, догодине се, како тврди директорка Коларић, припрема отварање сталне поставке, и то на дан великог јубилеја, 60. година од оснивања музеја на Ушћу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ: Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.

17. 11. 2024. у 09:28

Коментари (0)

ОВО НИЈЕ НОРМАЛНО: Синер пред велико финале Торина