ОД СТЕРИЈЕ СЕ НИШТА НИЈЕ ИЗМЕНИЛО: Интервју - Александар Ђурица, глумац
СТЕРИЈИНА "Покондирене тикве" од сутра је на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта: биће то осма драмска поставка (у режији Иве Милошевић) чувеног дела у националном театру, а исти наслов се чак три пута нашао и на његовом оперском репертоару.
У улози Феме овог пута гледаћемо Наташу Нинковић, док је Светозар Ружичић "припао" Александру Ђурици. Стални члан ансамбла куће и "господин глумац" од оног најфинијег кова, одавно је препознатљив по рафинираним средствима којима гради сваки свој лик. После "Родољубаца" и улоге Гавриловића коју је својевремено одиграо у сомборском позоришту, премијерно ће се окушати у новом лику и задатку:
- Чини ми се да код Стерије има нечег дубоко менталитетског везаног за Војводину и ништа се до данас није изменило у том смислу - каже Александра Ђурица у разговору за наш лист. - Ја сам с тог поднебља и могу лакше карактерно - менталитетски да посматрам његове ликове него неко други ко није у Војводини боравио. И зато ми је врло значајно да играм Стерију.
о Светозар Ружичић "претрајава" у свим временима?
- Доста је комплексна личност, бар онако како смо га ми "читали". Један је од жилавијих ликова српске драмске литературе. Ружичић је занесењак и особењак, дечак у телу одраслог човека. Није сасвим спреман за живот, а опет, има и нешто ситно у себи, преварантско, комично и театрално, с патосом из прошлих времена.
о Да ли је његова углађеност само привид или менталитетски одраз војвођанског поднебље?
- И једно и друго. Има мало самоубразиље, али и тог војвођанског става, варошко-грађанског начина размишљања и опхођења. Редитељкина идеја је да се "Покондирена тиква" приближи нашем времену и покуша да се каже "да, то је то, сада". Колико смо у томе успели, не знам. Гледао сам неколико инсценација, сада је пред Фемом другачији предзнак: није извргнута подсмеху, она је само неко ко жели напредак и покушава да промени нешто у својој учмалој средини. Да из ње изађе, макар и на погрешан начин. Такво читање само се намеће у овом времену. Прва асоцијација је да Фема можда није сасвим при себи и на правом путу, али се не мири са стањем у коме се налази и окружењем у којем живи. На добром је трагу да нешто треба мењати, мада како јединка окружена људима који другачије мисле, не може ништа. Вуку је назад, а она напред не може сама.Други покушавају да је осујете, у жељи да се ништа не мења и да се заосталој средини и даље живи како нам је речено и унапред постављено.
о Постоје ли у оваквом читању, уопште, паралела са Живком Министарком? Да ли из истих побуда настоје да буду оно што нису?
- Мислим да не. Код Феме не постоји жеља за влашћу и позицијом са које се може много тога учинити. Фема жели само бољи живот за себе и ћерку. Она не може знати да ли су ти људи, који су по њеном мишљењу носиоци промена, исправни или нису.Нема тај капацитет, само инстинктивну жељу за бољим, лепшим, чистијим и другачијим. Живка има све што Фема нема, али жели власт и моћ које оне носе да би остварила своје циљеве и манипулације.
о Какву улогу у овим околностима има ваш Ружичић?
- Он, такође, нема капацитет да буде носилац прогреса и промена. Да има, не би био ту где јесте. Али је и он, на неки чудан начин, вођен инстинктом препознао значај естетике, уметности, поезије и жеље да се у томе оплемени и ужива.
о Ко су савремени Ружичићи?
- Можемо на више начина да их посматрамо. Да ли је Светозар неко од несхваћених уметника ко покушава да презентује своју естетику, а нико га не схвата озбиљно? Шарлатан који настоји да приграби овоземаљске и потпуно практичне користи? Неко ко манипулише женама, са позиције искуснијег и образованијег, искоришћавајући их на тај начин? Од свега помало. Разне су копче са садашњим временом. Ружичић није једнозначан, можемо га посматрати и као човека који није баш "здрав" у глави и који је застранио у жељи да створи "своју" поезију.
о А Фема?
- Данас их је много. Свака од оних која покушава да оде одавде и створи будућност и егзистенцију себи и породици, може бити Фема. То је онај позитиван предзнак, док с друге стране, Фема може бити и неко ко покушава да имитара данашње јавне личности, прати модне и естрадне диктате. Поседује оба аспекта и ниједан се не може искључити. Пропатила је у животу, од мужа је добијала и батине, што је било друштвено прихватљиво. Ако читамо из данашњег времена, реч је о злостављању. Слично се понаша и њен брат Митар. Спочитава јој да се за мужевљевог живота није чула, штавила је коже, а сад се одједном покондирала. Фема нема подршку средине јер покушава да се издвоји и издигне, да буде другачија. У односу на време настанка комада променили су се односи, друштвени контексти, попустиле стеге. Трудили смо се да их има и драмских елемената, јер то јесте драма једне жене.
о Нисте често играли у комедијама, а имате врло нијансирана комедиографска средства?
- Није моје да о томе причам, али слушајући колеге, очигледно имам неки специфичан хумор и укус што се тога тиче. Није то онај разбокорени хумор, видљив на прву лопту. У Звездара театру играм баш такве представе: "Спортско срце", "Пасивно пушење", ускочио сам и у "Тре сореле". Све три су, у суштини, комедије. Тамо су ме тако препознали.
о Тренутно на матичној сцени, Народном позоришту, играте у само једној представи, "Дервиш и смрт"?
- Да, само што ретко иде, можда једном у три месеца. Велика је подела и људима који праве репертоар је омча око врата, јер има и гостију. Друга ствар је оптерећеност сцене Народног позоришта - са три ансамбла, државним приредбама, разним гостовањима. Тако да за драмски репертоар остаје само десет термина месечно. Долазе и нове представе које треба да се играју, па математички нема много простора.
о Да ли театар плаћа цену и ангажмана чланова ансамбла у другим медијима?
- Плаћа цену, али су за то криви људи који би требало да одлучују о културној политици. Ако дате глумцу плату од сто хиљада динара, а како сам недавно прочитао просечна плата у ГСБ је 120.000, долазимо до тога да возач има већа примања од глумца. Са таквом платом не може да живи једна четворочлана породица... Зато и раде више ствари да би створили неки буџет и преживе месец.
о Постоји ли за глумца "црвена линија", без обзира на новац, преко које не може да пређе и игра у пројектима испод репутације матичне куће?
- То је индивидуална ствар. Ствар укуса, потреба и могућности. А опет, поставља се питање шта је то ниво Народног позоришта? Шта је то стандард испод којег идемо?
о У ком смислу?
- У смислу неких догађаја, представа, инвентова који се овде одржавају. И то је упитно. Народно позориште требало би да буде изнад свега. И кад наступа и кад преговара, треба да има посебну тежину. А често се праве компромиси.
Равнотежа у раду
о У КОЈИМ ћемо вас пројектима гледати ван театра?
- Пре две године снимио сам серију "Пасјача", урадили смо и четврту сезону, али још није емитована. Снимио сам и трећу сезону серије "Мама и тата се играју рата", требало би да се ради и нова серија Дејана Зечевића, па трећа сезона "Сенки над Балканом". Играо сам и у новом филму Николе Љуце "Звечарке"... Добро је кад постоји равнотежа - мало позоришта, мало снимања. Другачије су и технологије, некад прија једно, некад друго.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)